Izvor: Politika, 19.Mar.2012, 23:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manje para za Obamu
Veliki donatori zaobilaze predsednika, a manji je i entuzijazam baze
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Predsednički i parlamentarni (kongresni) izbori u Americi su tek 6. novembra, ali po ovdašnjem političkom kalendaru kampanje već uveliko traju. Trenutno je u fokusu interna borba republikanaca za predsedničku nominaciju, ali je izborna mašinerija aktuelnog predsednika, koji traži drugi mandat, takođe u pogonu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Barak Obama se ovoga puta, za razliku od svoje prve kampanje 2008, suočava sa neočekivanim problemom: manjim entuzijazmom kako velikih, tako i malih donatora. Iako je njegova izborna kasa u ovom momentu znatno punija od one najverovatnijeg rivala, Mita Romnija, njegovi stratezi, kako navodi „Vašington post”, strahuju da bi republikanci u finiš trke mogli da uđu sa više dolarske municije.
Obamin štab je dosad prikupio 300 miliona dolara, dok je Romnijev dobio nešto manje od 70 miliona. Ali predsednik u odnosu na bivšeg guvernera Masačusetsa zaostaje u vrbovanju onih koji će da prilože više od 2.000 dolara (zakonski maksimum za pojedince je inače 2.500 dolara).
U ovoj fazi kampanje pre četiri godine, Obama je primio 23.000 čekova sa ovom svotom, dok ih je ovoga puta samo 11.000. Velika većina, dosad oko 1,4 miliona ljudi, dala je male priloge, odazivajući se pozivu predsednikovog štaba da prilože makar dva dolara.
Sa druge strane, dve trećine Romnijevog izbornog fonda formirano je prilozima većim od 2.000 dolara.
Izborne finansije su ovde sasvim transparentne, partije ne podnose samo završne račune, nego su dužne da Federalnoj izbornoj komisiji podnose i kvartalne obračune. Prognoze su inače da će ova kampanja biti najskuplja dosad i da će izborni pobednik do kraja ovog političkog maratona potrošiti sasvim blizu jedne milijarde dolara.
Manjak entuzijazma za Obamu njegov štab objašnjava lošijim prilikama u ekonomiji, ali i nezadovoljstvom „bogatih liberala”, pogotovo menadžerske elite sa Volstrita, predsednikovom politikom. Takođe se procenjuje da novčana podrška izostaje i zbog procene da će, ko god mu od republikanskih pretendenata na kraju bio rival, biti laka meta.
Obama je od prošlog meseca intenzivirao svoju kampanju, i samo u februaru je uspeo da obezbedi 45 miliona, sa više od 300.000 pojedinačnih prihoda, od koji je polovina po 200 dolara ili manje.
Posle početne kritike takozvanih super političkih akcionih komiteta („super PAK”), novog kanala za političko finansiranje (ti komiteti mogu da od korporacija dobijaju neograničene svote, ali formalno ne smeju da budu u vezi sa izbornim štabovima), Obama je, suočen sa velikim parama koje su na ovaj način angažovane u republikanskoj borbi za nominaciju, dao zeleno svetlo za jedan „super PAK” demokrata.
Njegov štab ima bazu podataka sa 13 miliona i-mejl adresa iz prošle kampanje, i to je glavni kanal kojim se šalju poruke sa apelima da se priloži kampanji.
Početna procena je inače bila da će predsednik do jeseni imati veliku finansijsku prednost nad republikancima, ali postojeći trend, naročito kad je reč o velikim donatorima, ovo, bar zasad, opovrgava.
M. Mišić
objavljeno: 20.03.2012.
Pogledaj vesti o: Izbori, Predsednički izbori
