Izvor: Politika, 31.Jan.2014, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MMF traži uštedu od 400 miliona evra
Od tehničke vlade se očekuje, prema rečima Aleksandra Vučića, da se novac ne rasipa bez obzira na izbore i „udvaranje” glasačima
U našim uslovima izbori znače, gotovo po pravilu, probijanje svih granica javne potrošnje, a da li će tako biti i ovog puta pokazaće, razumljivo, tek saldo nakon provere političke volje građana. Međutim, čini se da nam ovoga puta „preti” štednja, a sve zbog najavljenog aranžmana s Međunarodnim monetarnim fondom, čija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << misija stiže u Beograd usred predizborne kampanje – od 26. februara do 13. marta.
Prvi potpredsednik tehničke vlade Aleksandar Vučić izjavio je juče da će MMF od Srbije tražiti uštede u budžetu od oko 400 miliona evra, odnosno da smanji budžetski deficit za 0,5 do jedan odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). „Ključni uslov MMF-a za postizanje aranžmana iz predostrožnosti biće da nađemo način da uštedimo 400 miliona evra. To nijedna vlast u Srbiji do sada nije prihvatila i MMF je prvi put pristao da dođe u zemlju u vreme izbora”, rekao je Vučić na konferenciji za novinare u Vladi Srbije.
On je dodao da će opozicija taj uslov MMF-a sigurno iskoristiti da kaže da je to novo stezanje kaiša, ali on nema nameru da se ikome dodvorava, već da od naroda traži podršku za teške reforme koje Srbiji predstoje. „Imaćemo s MMF-om sporazum o aranžmanu iz predostrožnosti koji će značiti sigurnost za dalja ulaganja u Srbiji i osnov za ugovaranje kredita sa Svetskom bankom do kraja aprila”, rekao je Vučić.
Stručnjaci kažu da scenario štednje nije nemoguć iz prostog razloga što je već izvesno da će naredna vlada biti istog ili sličnog sastava, pa nemaju razloga da populističkim trošenjem seku granu na kojoj će sedeti. Ma koliko ministar finansija Lazar Krstić tvrdio da je budžet realan, činjenica je da je minus u kasi projektovan na mnogo veći iznos. Drugim rečima, veći rashodi teško da mogu da se priušte.
Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže da treba sačekati šta će MMF konkretno reći. Koji su ti koji moraju da štede i na kojim mestima. Zato priča o štednji neće biti politički popularna u predizbornoj kampanji.
– Problemi nemaju mnogo rešenja. Poznata je svaka naša stavka koja odstupa od drugih zemalja. To su izdaci za plate u javnom sektoru, penzije, subvencije i garancije privredi – napominje Arsić.
Inače, tih 400 miliona evra su više od jedan odsto BDP-a i dovoljno je za fiskalno prilagođavanje kako su on i njegove kolege u okviru Fonda za razvoj ekonomske nauke već izračunali. U narednim godinama potrebne su uštede od dodatnih 1,5 odsto BDP-a u proseku.
Po Arsićevim rečima, planirane uštede na fondu plata po osnovu zabrane novog zapošljavanja već su delom poništene, jer je pred to zamrzavanje primljeno oko 3.000 ljudi. Takozvanim prirodnim odlivom javne službe godišnje napusti oko tri odsto zaposlenih što je oko 10.000 ljudi, što znači da efekat smanjenja neće biti toliki već šest, sedam hiljada manje zaposlenih.
Po osnovu uvođenja platnih razreda takođe su bile planirane uštede od 0,5 odsto BDP-a, a one daju rezultate samo ukoliko se to ujednačavanje sprovede s većih zarada na manje. Višak zaposlenih postoji i u lokalnoj administraciji, a raniji napori centralne birokratije da ih kroz smanjenje transfera natera da smanje broj zaposlenih nisu urodili plodom, jer su oni smanjivali druge troškove, a ne te.
– Uštede su moguće i na poznatim bonusima za policiju i vojsku. Pošto se oni računaju kao socijalna pomoć na njih se ne plaćaju porezi i doprinosi, a ukoliko bi se uračunali u platu i oporezovali kao i sve ostalo po 40 odsto toliko bi se novca vratilo u budžet. Treba da se reši i problem dugova „Srbijagasa” tako da počne sam da ih vraća. Već po formiranju nove vlade treba napraviti planove za reformu PIO sistema, racionalizaciju troškova u zdravstvu i obrazovanju kako bi dali rezultate u narednim godinama – smatra Arsić.
Preduzeća u restrukturiranju, njih 153, trebalo bi po slovu zakona, da prestanu da postoje do kraja juna ove godine, a po Arsiću nije realno da se taj posao završi do tog roka. On kaže da ta preduzeća nisu veliki trošak za državnu kasu, već to što proizvode dugove prema javnim preduzećima.
Jovana Rabrenović
objavljeno: 31.01.2014.
Pogledaj vesti o: Izbori
