Izvor: NoviMagazin.rs, 01.Mar.2018, 16:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lokalni izbori 2018. - Baš kao prava bitka za Beograd
Izbori za Skupštinu Beograda ulaze u završnicu i sve je izvesnije da će vlast ostati vlast, samo se ne zna koliko nadmoćno i ko će sve još imati odbornike. U igri je, kao i 2014, scenario sa samo četiri liste iznad cenzusa i velikim rasturom glasova, ali moguće je i da dvostruko više lista pređe cenzus, što bi delom izmenilo političku konfiguraciju. Otuda je završnica kampanje burna...
Piše: Jelka Jovanović
U Beogradu s njima nema neizvesnosti!
>> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << />
To je varijacija nekadašnjeg socijalističkog slogana koji je očito još na snazi, ali se prevashodno odnosi na Aleksandra Vučića i njegovu Srpsku naprednu stranku (SNS), odnosno koaliciju oko njega i nje za predstojeće beogradske izbore. Slično prošlogodišnjim predsedničkim izborima, u trku ulaze sa nadmoćne pozicije i s velikom verovatnoćom “za” očekuju isto tako nadmoćnu pobedu, možda i samostalno formiranje vlasti.
Tu su, naravno, kao nezaobilazan začin svih vlasti poslednjih decenija i socijalisti (SPS), koji u poslednjoj sedmici predizborne kampanje sve uspešnije odolevaju – cenzusu, odnosno grabe iznad njega, bez izgleda da doskoče još nekoliko dana aktuelnom rezultatu (11,49 odsto iz 2014).
IZMEĐU ČETIRI I OSAM: Opozicija i dalje sanja istorijski preokret, ali po svemu sudeći najveći benefit izbora biće objedinjavanje ili bar uspostavljanje demokratske unije koju bi činile Demokratska stranka (Dragan Šutanovac), Nova stranka (Zoran Živković) i Socijaldemokratska stranka (Boris Tadić). Naravno, pod uslovom da njihova koalicija “Da oslobodimo Beograd” preskoči magičan cenzus od pet odsto i opstane na političkoj sceni Srbije.
Nekoliko dana pre 4. marta sva predizborna istraživanja javnog mnjenja, manje ili više validna, ali dostupna javnosti, pokazuju da o prelasku cenzusa, sem “vučićevaca” i socijalista, ne moraju da brinu još Dragan Đilas (Lista “Beograd odlučuje, ljudi pobeđuju”) i Aleksandar Šapić (“Gradonačelnik”).
U zoni “oko” cenzusa, sem demokrata, još su dve desničarske liste (radikali i Dveri & DJB) i kontroverzni Ljubiša Preletačević Beli (“Zato što volimo BELOVGRAD”). Ponekom odborničkom mestu mogu se nadati i neke od manjinskih lista, a naviše izgleda ima Stranka pravde i pomirenja Muamera Zukorlića. Napokon, vrlo je neizvesna i sudbina liste “Ne da(vi)mo Beograd – žuta patka…”, jedinog stvarno autentičnog građanskog pokreta, koji se dosad nije oprobao na izborima. Bio je delom uspešan u animiranju protesta građana, umrežen je sa sličnim pokretima širom Srbije, ali nije imao široku promociju u tradicionalnom smislu – na društvenim mrežama jeste.
Ukoliko se svi koji se vrte oko pet odsto domognu cenzusa, politička konfiguracija Skupštine Beograda donekle bi se izmenila, pošto bi je činilo osam lista (plus manjinski odbornici). Praktično, moglo bi se dogoditi da i sa više osvojenih glasova (i u broju i u procentu) nego pre četiri godine, vodeća lista ima manje mandata. No, i dalje kao vrlo velika postoji mogućnost da četiri, najviše pet lista osvoje mandate, što znači da će se glasovi dati 4. marta za neku od preostalih 20 ili 19 koje ostanu ispod crte deliti prema Dontovom sistemu – najviše onima koji su i osvojili najviše glasova, pa redom.
No, to će biti jasno već 4. marta uveče.
Ono što je sada izvesno jeste da izborna kampanja podseća na trku slona i miš(ev)a, što po očiglednoj razlici u internim resursima, novcu i aktivistima, pre svega, što u dostupnosti javnih resursa, državnih i medijskih, koji su bez ograničenja na raspolaganju predstavnicima vlasti, a opozicija ih dobija na kašičicu.
Foto: Luka Knezevic - Strika
ZAKON JAČIH, ŽIVI ZIK, GIK: Kampanja je negativna, nije fer i demokratska, ocena je Raše Nedeljkova iz Posmatračke misije CRTA sa predstavljanja rezultata istraživanja predizbornih aktivnosti od 10. do 24. februara: “Funkcionerska kampanja, zloupotreba javnih resursa i pripisivanje rezultata javnih institucija isključivo strankama (vladajućim koje su na izbornoj listi, prim. J. J.) dalje odlikuju kampanju za beogradske izbore, pa se stiče utisak da njome vlada zakon jačih mišića, odnosno da zakon po svojoj volji tumači i sprovodi onaj ko ima političku moć.”
Posebno zabrinjavajući za Nedeljkova je izostanak reakcije Agencije za borbu protiv korupcije i Regulatornog tela za elektronske medije (REM) na zloupotrebe javnih resursa i neetičko izveštavanje medija. Primerice, samo CRTA je Agenciji do 24. februara podnela 35 prijava, a REM-u je stiglo više stotina prijava. Koliko se zna, postupao je samo po dve – zabranio je sporni spot SNS u kojem se vide fotografije Đilasa i Šapića, iako se oni nisu protivili, a potom je REM odobrio Đilasov spot u kojem se pominje lista br. 1 (Vučićeva), premda bi po zakonu bilo razloga za zabranu. Što, napokon, dođe kao neka vrsta kompenzacije.
U ovogodišnjoj kampanji “izmišljen” je i tzv. živi zid, a praktikovali su ga isključivo aktivisti SNS-a za ograđivanje štandova drugih lista. Istovremeno, oni (aktivisti SNS) su više puta napadnuti, bilo je napada i na predstavnike drugih lista, pa i na čelnike, ali nesumnjivi rekorderi po broju izdržanih ne samo verbalnih napada u stvarnom i virtuelnom svetu, jesu aktivisti Inicijative i liste “Ne da(vi)mo Beograd”. Što, između ostalog, unosi već nagoveštenu neizvesnost u pogledu njihovog mogućeg izbornog rezultata jer su oni nesumnjiva atrakcija društvenih mreža, a izražena kampanja putem društvenih mreža jedna je od odlika ovogodišnjih beogradskih izbora.
Još jedna odlika beogradskih izbora 2018. biće spornost nekih proglašenih izbornih lista, što je delimično na račun Gradske izborne komisije, delom na konto Upravnog suda, kao druge instance. Političke spekulacije o fantomskim, podmetnutim i ostalim listama teško su proverljive, ali primedbe na liste “Ljubiša Preletačević Beli – Zato što volimo BELOVGRAD” (22. na zbirnom listiću) i “Dosta je bilo pljačke, korupcije i lopovluka – Milorad Radulović” (23) nisu u spekulativnom domenu.
Preletačević je, mimo zakonskih rokova, promenio i ime i prezime (na listi mora biti zakonito, a da bi njegova lista našla mesto na zbirnoj, a u vreme zaključenja ovog broja (utorak, 27. februar) u pravnom postupku je, koliko se zna, ostala lista “Dosta je…”, pošto je čelnik Pokreta DJB Saša Radulović podneo Ustavnom sudu žalbu sa zahtevom da hitno donese privremenu meru kojom će ”sprečiti lažnu listu ‘Dosta je bilo pljačke, korupcije i lopovluka – Radulović Milorad’ da učestvuje na beogradskim izborima. Dva su razloga za to – šteta koja može nastupiti za listu DJB & Dveri (“Da ovi odu, a da se oni ne vrate”) i dovođenje potencijalnih birača u zabludu.
Pre toga Upravni sud je odbacio prigovor Saše Radulovića (i još tri druga prigovarača) jer, navodno, kao poslanik nije ovlašćen da podnese prigovor iako Zakon o lokalnim izborima u članu 52 taksativno kaže: “Birač, kandidat za odbornika ili predlagač kandidata ima pravo da podnese prigovor izbornoj komisiji jedinice lokalne samouprave zbog nepravilnosti u postupku kandidovanja, sprovođenja, utvrđivanja i objavljivanja rezultata izbora.”
Iako je spor i dalje u toku, vrlo je verovatno da će se i Ustavni sud prikloniti mišljenju Upravnog, koji je zaključio da je GIK ispravno odbacio prigovor pošto nema pravo da menja – ni sugeriše – izmenu imena niti da razmatra eventualno dovođenje birača u zabludu.
MEDIJI: Ono što beogradske izbore dodatno razlikuje od ranijih jeste intenzitet funkcionerske kampanje u kojoj su angažovani i najviši državni funkcioneri. Dodatnu, nimalo zanemarljivu prednost vladajućim strankama obezbedila je duga pretkampanja – u kojoj se nagađalo hoće li biti ili ne prevremenih gradski izbora, a onda hoće li uzgred biti i vanrednih republičkih. Tome valja dodati da je jedina sigurna opoziciona pozornica – parlament – opet mesecima “zaključana”, kao i u vreme prošlogodišnjih predsedničkih izbora.
I, naravno, mediji su više propagatori vlasti nego izveštači, dobrim delom zbog izražene funkcionerske kampanje. Prema analizi Transparentnosti Srbija, tokom šest sedmica kampanje lista “Aleksandar Vučić – zato što volimo Beograd” ubedljivo je najzastupljenija na naslovnim stranicama dnevne štampe u Beogradu sa 283 pojavljivanja, od čega čak 245 u pozitivnom kontekstu. To je za 70 više od svih ostalih lista zajedno, koje skupa imaju 173 pozitivne objave.
Sam Vučić se kao predsednik države i partije na naslovnim stranama “plasirao” 155 puta, a samo u 20 slučajeva to nije bilo pozitivno (sedam neutralnih i 13 negativnih). Sa dobrim zaostatkom unutar liste prati ga gradonačelnik Siniša Mali (33 pozitivne naslovnice i samo tri negativne). Sve u svemu, lista ima ukupno 283 pojavljivanja, a samo 28 negativnih (verovatno je indikativno što su sve u – Danasu).
Takođe, od 110 tekstova o Đilasu 64 su negativna, većina u tabloidima. I prema nalazima CRTE i u drugom periodu kampanje ne postoji ravnopravna zastupljenost predstavnika vladajućih i opozicionih partija u medijima, ali se disproporcija pred kraj kampanje smanjila sa četiri puta veće zastupljenosti stranaka vlasti na dvostruko veću zastupljenost.
No, to će se sigurno promeniti neposredno pred izbore jer izborna tišina počinje u ponoć između 1. i 2. marta, pa će u etru i na naslovnicama, gradilištima, elektranama, parkovima, bolnicama moći da budu samo vladajući funkcioneri!
I u Beogradu, ali i u Boru, Aranđelovcu i Sevojnu, gde će takođe 4. marta građani birati odbornike.
Bg-izbori 2014-2018.
Na izborima za Skupštinu Grada Beograda 2014. nastupilo je 23 liste. Najviše podrške imao je SNS i osvojio 43,62 odsto glasova, odnosno 63 mandata. U Skupštinu su ušli još i DS sa 22 odbornika (15,7 odsto glasova), koalicija SPS-PUPS-JS sa 16 odbornika (11,49 odsto glasova) i DSS sa devet odbornika (6,39 odsto glasova).
Ostale liste osvojile su manje od jedan odsto glasova Beograđana. Prema rezultatima GIK-a, na birališta je izašlo 50,66 odsto, odnosno 805.046 birača.
Na ovogodišnjim izborima ima 24 liste sa 1.552 kandidata. Sve liste su isturile najmanje 37 kandidata/kinja, što im daje za pravo da imaju člana i zamenika člana u proširenom sastavu biračkog odbora. Ukoliko bi sve to i uradile, prema analizi Demostata, bilo bi to oko 68.000 članova!
Ignorisanje slona u sobi
U toku ove kampanje Beograd se gotovo neprimećeno ponovo pretvorio u epicentar nasilja, mržnje i fašizma
Piše: Ivan Đurić
Ne pamtimo predizbornu kampanju u Srbiji u kojoj je bilo manje politike. Nije razlog tome što su ovo lokalni izbori već zajednički interes vladajućih stranaka, ali i glavnih opozicionih pokreta da se o politici ne govori već takmiči za medalju u populističkoj olimpijadi. Za to vreme, na prvi pogled van predizborne kampanje, ekstremna desnica jača i osvaja javni prostor.
Na zbirnom izbornom listiću dominiraju pokreti, koalicije pokreta, fiktivne liste. Čak se i najveća Srpska napredna stranka na izborima ne predstavlja kao partija već kao pokret Aleksandra Vučića i zaljubljenika u njegov lik i delo. Samo tri političke stranke ili koalicije stranaka imaju šansu da uđu u gradsku Skupštinu – koalicije oko SPS-a i DS-a i LDP. To je najbolji pokazatelj depolitizacije politike, čiji smo istovremeno svedoci i žrtve.
Ako nema politike, nema ni odgovornosti. Da je kampanja potrajala još nekoliko nedelja, vlast bi nam obećala spejs-šatlove, junior kartice, kartice za krizu srednjeg doba, a opozicija besplatnu vodu, struju i grejanje. Neprestano jedni drugima dižu lestvicu u demagogiji, od naše budućnosti projektuju naučnu fantastiku.
Tragična posledica – ili cilj – odsustva politike u kampanji je da gotovo svi ignorišemo slona u sobi. U toku ove kampanje Beograd se gotovo neprimećeno ponovo pretvorio u epicentar nasilja, mržnje i fašizma. Svedočili smo napadu na novinara Nikolu Radišića u centru Beograda, skupu Nedićevih sledbenika koji otpozdravljaju sa Sieg Heil!, na naslovnicama čitali pozive da se Nataša Kandić nabije na kolac, dva puta je napadnuta Kuća ljudskih prava i demokratije, u direktnom prenosu pratili transparente na tribinama stadiona koji šire mržnju prema Hrvatima, Bošnjacima, Albancima – zbog imena i prezimena jednog igrača na terenu.
Šešelj u kampanji traži da se umesto spomenika Đinđiću podigne spomenik Miloševiću, nakon čega je mural posvećen Đinđiću, na platou ispred Filozofskog fakulteta, uništen –valjda da bi se bivši DB-ovac Šuvaković bolje osećao pri imenovanju za profesora Univerziteta u Beogradu. Najdalje je otišao kandidat SPS-a za odbornika Toma Fila, uporedivši Zvezdana Jovanovića sa Gavrilom Principom, predstavljajući ubicu premijera kao mučenika i heroja.
Državni organi su najviše napredovali u mizoginiji, Ministarstvo kulture izabralo slogane za podsticaj rađanja – koji ženama prete, naređuju i ponižavaju ih. Taman kad se od slogana odustalo i kad se učinilo da će država poštovati žene i biti im podrška, predsednik Vučić je najavio da Srbija treba da usvoji makedonski model borbe protiv abortusa. Makedonski model je direktno uperen protiv žene, predviđa trodnevnu torturu kako bi se žena predomislila. Kada je predložen u Makedoniji, organizovane su demonstracije, protestovale su domaće i međunarodne organizacije, institucije.
Autoritarna konzervativna Vlada Gruevskog uspela je, uprkos svemu, da usvoji zakon. Mere koje Vučić predlaže gotovo nikada ne naiđu na ozbiljan protest. U jednoj stvari je potpuno u pravu, većina opozicije je toliko opsednuta njime, da ne vidi dalje od svog nosa.
Kao čovek koji kontroliše apsolutno svu vlast u ovoj zemlji, Vučić sigurno snosi najveću odgovornost za povampirenje najcrnjih pojava i likova u našem društvu. Ako nije podržao ili osmislio, onda je sigurno dozvolio da se Beograd pretvori u igralište ekstremnih desničara i ratnih huškača. Ono što ipak najviše obeshrabruje jeste opozicija, koja ignoriše ove pojave i insistira na gradskoj kampanji, komunalnim temama, dok se društvo radikalizuje. Toj radikalizaciji demokratski deo opozicije čak i doprinosi kada optužuje Vučića zbog posete Zagrebu i “zloslutno” najavljuje kako mu je sledeća destinacija Priština, naravno u kontekstu nacionalne izdaje.
Iz iskustva ove predizborne kampanje opozicija mora naučiti važnu lekciju. Protiv Vučićeve propagandne mašinerije, koja na raspolaganju ima sve javne resurse, ne može se takmičiti populizmom. Takođe, opravdano je da od njih očekujemo da za svoj cilj postave dobrobit celog društva, a ne samo dolazak na vlast. To znači da i u opozicionom delovanju moraju da se angažuju u borbi protiv fašizma, nacionalizma, homofobije, mizoginije i ostalih najnazadnijih pojava u našem društvu, čak i kada im to skreće pažnju sa borbe protiv Vučića, jer će ga te pojave sigurno nadživeti, kao što su nadživele sve naše vođe pre njega.
(Autor je kandidat LDP-a na izborima u Beogradu)
Pogledaj vesti o: Izbori
