Izvor: KMnovine.com, 18.Jan.2020, 01:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljubomir T. Grujić: Malo veće Ustavnog suda neustavno ozakonilo lopovluk - krađu glasova birača
Poštovana predsednice Narodne skupšštine Majo GOJKOVIĆ, poštovane sve narodne poslanice i poštovani svi narodni poslanici,
Ljubomir T. Grujić
Piše: dr Ljubomir T. Grujić
Jedino u srpskom/Srbskom jeziku, među jezicima svih južnoslovenskih >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << naroda, postoji savršen pravopis koji može da se ostvaruje samo srpskom/srbskom ćirilicom:
Piši kao što govoriš, čitaj kao što je napisano.
U Ustavu je sve jasno napisano.
24. aprila 2016. godine su bili održani poslednji izbori za narodne poslanike. Održani su po protivustavnim odredbama Zakona o izboru narodnih poslanika. Narodnoj skupštini je bilo predlagano (07.06.2016, Br. 07-3432/12; 25.01.2017, Br.07-1765; 03.10.2017, Br. 07-1765/17; 17.09.2018, Br. 07-1765/17; 06.03.2019, Br. 07-1765/17; 11.09.2019, Br. 07-1765/17; 05.11.2019, Br. 07-1765/17) da te neustavne odredbe u članovima 81-83 Zakona o izboru narodnih poslanika uskladi s Ustavom. U njima se ozakonjuje lopovluk - krađa glasova birača, neravnopravnost pred zakonom lica koja se kandiduju za narodnog poslanika, nepoštovanje slobodnog opredeljenja birača i ozakonjuje se njegovo samovoljno preinačavanje. Te odredbe zakona protivustavno utvrđuju partokratiju, samovolju, protivustavna delovanja predsednika vladajuće stranke, uništavaju demokratiju, slobodu, jednakost građana pred zakonom, odbacuju Ustav. Uprkos svim ovim činjenicama, s kojima su bili upoznati i predsednik Republike kao lice koje se zaklelo da će da brani Ustav i slobode, i Ustavni sud kao institucija uspostavljena da štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode, Narodna skupština još nije, u toku četiri godine, uskladila s Ustavom te protivustavne članove Zakona o izboru narodnih poslanika. Bez obrazloženja.
Na osnovu 1. stava člana 166 da Ustavni sud štiti ustavnost i zakonitost, ljudska i manjinska prava i slobode, 1. stava člana 167 da je on merodavan da oceni saglasnost zakona s Ustavom i 3. stava člana 168 da svako fizičko lice ima prava na inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti, Ustavnom sudu je bila podneta inicijativa da oceni ustavnost i zakonitost članova 81-83 Zakona o izboru narodnih poslanika (14.11.2017., Br. 1U3-216/2017). Taj dokument je istovremeno bio dostavljen Narodnoj skupštini. U Obrazloženju je bilo pokazano da su ti članovi Zakona o izboru narodnih poslanika suprotni vladavini prava, demokratiji, ljudskim pravima i slobodama (članovi 1 i 3 Ustava), da se neposredno primenjuju (član 18 Ustava), da su suprotni ljudskom dostojanstvu, koje je neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju, i ostvarivanju slobode, jednakosti svakog pojedinca (član 19 Ustava), da smo pred Ustavom i zakonom svi jednaki (član 21 Ustava) da je psihički integritet lica nepovrediv (član 25 Ustava), da se jemči sloboda mišljenja i izražavanja (član 46 Ustava) i da su suprotni da svakoj izbornoj listi pripada broj mandata koji je srazmeran broju dobijenih glasova (član 80 Zakona o izboru narodnih poslanika).
Malo veće Ustavnog suda u sastavU sudija Tatjana Babić, predsednik Veća i sudije Sabahudin Tahirović i dr Dragana Kolarić, članovi Veća, je donelo ZAKLjUČAK (07.12.2018, Br. IUz-216/2017): „Odbacuje se inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i „zakonitosti“ odredaba čl. 81, 82, i 83 Zakona o izboru narodnih poslanika“. Malo veće Ustavnog suda nije navelo ustavnopravne odredbe na osnovu kojih zakon može, sme, da ozakonjuje: lopovluk - krađu glasova birača; neravnopravnost pred Ustavom i zakonom lica koja se kandiduju za narodnog poslanika; nepoštovanje, odbacivanje i omalovažavanje slobodnog opredeljenja birača i samovoljno preinačavanje opredeljenja birača. Nije navelo jer takve ustavne odredbe ne postoje niti mogu da postoje u Republici Srbiji niti su prihvatljive za Srbski narod niti za sve državljane Republike Srbije (osim možda za članove Malog veća Ustavnog suda, ma da verujem da i za njih nisu prihvatljive, pa se pitam kako su mogli da odbiju inicijativu i to ne navodeći ustavnopravne odredbe na osnovu kojih su utvrdili da «inicijativa ne sadrži ustavnopravne utemeljene razloge za osporavanje odredaba čl. 81, 82 i 83 Zakona o izboru narodnih poslanika“ kako navode u svom Obrazloženju. ).
Posledica takvog stava Malog veća Ustavnog suda i odbijanja Narodne skupštine do sada da usaglasi te članove Zakona o izboru narodnih poslanika danas postaje sve očiglednija gledaocima RTSa. U svojim emisijama RTS iznosi mišljenja raznih ljudi da bi cenzus od 5% bilo dobro da se snizi na 3% ili da nije dobro da se uoči izbora menja izborni zakon. Je li to bila taktika Narodne skupštine da odugovlačenjem četiri godine stvori situaciju za takav argument? Izbori još nisu raspisani. Narodna skupština je četiri godine imala dovoljno vremena da prouči svoju ulogu i svoj zadatak da je najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji.i da ga izvršava po Ustavu. Zato ona ima dovoljno vremena još uvek da uskladi članove 81-83 s Ustavom, a ne da stvori situaciju za pijačna cenkanja da li treba da bude cenzus od 5% ili od 3% (po kom kriterijumu i po kojoj ustavnoj odredbi da se uvodi cenzus uopšte?), već da u potpunosti i dosledno izvršava svoj zadatak. Ako diskutanti, predlagači, ne spominju Ustav već ga potpuno ignorišu, Narodna skupština tim pre je obavezna da pokaže poštovanje Ustava a Ustavni sud da dosledno, pravično, pravedno, izvršava svoj zadatak po Ustavu i to poštujući suštinu, a ne da je odbacuje kao što je učinilo Malo veće Ustavnog suda.
Narodna skupština je 03.06.2016. potvrđivanjem mandata izabranih narodnih poslanika konstituisana. Od 03.06.2020. dosadašnji narodni poslanici nemaju više poslanički mandat dobijen na izborima 2016. godine. Njima mandat ističe 02.06.2020. godine.
Predsednik Republike je obavezan da raspiše izbore za narodne poslanike 90 dana pre isteka njihovog mandata, tj. (ako sam tačno sračunao) 02.03.2020.g.
Narodna skupština ima još oko 40 dana da uskladi protivustavne članove 81-83 Zakona o izboru narodnih poslanika s Ustavom i da oni stupe na snagu pre raspisivanja novih izbora za narodne poslanike. U suprotnom znači da narodni poslanici vladajućih stranaka, Srpske napredne stranke (104 poslanika), Socijalističke partije Srbije (22 poslanika), i Partije ujedinjenih penzionera Srbije (9 poslanika) sa svojih 135 narodnih poslanika od 250 narodnih poslanika, a pod rukovodstvom protivustavnog dvostrukog predsednika: Republike i Srpske napredne stranke, nastavljaju, kao vladajuća većina narodnih poslanika, da sabotiraju Ustav, da ruše državu, podržavaju i štite predsednika Republike nepokretanjem ustavnog postupka njegovog razrešenja zbog njegovih povreda Ustava s teškim posledicama, već podčinjavaju Narodnu skupštinu njegovoj samovolji i nastoje da izborima po protivustavnim članovima Zakona o izboru narodnih poslanika i dalje ostanu narodni poslanici s još većim brojem poslanika iz njihovih stranaka. Cilj im je promena Zakona o narodnoj inicijativi i referendumu da bi se srozao značaj, izigrao smisao i obezvredio referendum. Time bi stekli mogućnost da promene Ustav bez narodne saglasnosti.
Narodni skup održan pred Domom Narodne skupštine 15.09.2018. godine je svojom Odlukom tražio od Narodne skupštine da uskladi članove 81-83 Zakona o izboru narodnih poslanika s Ustavom i predložio moguće rešenje. Narodna skupštini niti je utvrdila bolje rešenje niti je prihvatila to rešenje u skladu s Ustavom!
Ako predsednik Republike raspiše izbore za narodne poslanike po protivustavnim članovima Zakona o izboru narodnih poslanika onda on deluje protiv Ustava, još dublje odbacuje Ustav, gazi nemilosrdnije svoju dvostruku zakletvu, pojačava svoje uzurpiranje položaja i funkcije predsednika Republike, nastoji da nasilno primora narod da učestvuje na raspisanim izborima po protivustavnom Zakona o izboru narodnih poslanika, uništava vrednosti ove države i naroda. Stvorio bi vanredno stanje u državi.
RADI USTAVNOG MIRNODOPSKOG REŠAVANjA NASTALE SITUACIJE,
A NA OSNOVU ČLANA 56 USTAVA PODNOSI VAM SE
P E T I C I J A
A) Da Narodna skupština:
uskladi Zakon o izboru narodnih poslanika s Ustavom /Narodni skup je bio zahtevao od Narodne skupštine da usvoji sledeći predlog (17.09.2018, Br. 07-1765/17) ako ne nađe bolje rešenje): „Da za svakog kandidata za narodnog poslanika treba da se skupi isti broj potpisnika (na primer: dve hiljade potpisnika, jedan potpisnik može da potpiše samo za jednog kandidata) bez obzira koliko je kandidata na izbornoj listi da bi se ispoštovalo ustavno pravo na jednakost svih građana pred Ustavom i zakonom (1. stav člana 21 Ustava), i da svaka lista dobije onoliko mandata koliko je srazmerno dobijenim glasovima te da se izbrišu sadašnji članovi 81-83 tog Zakona da bi se ukinulo protivustavno ozakonjenje krađe glasova, neravnopravnost pred zakonom lica koja se kandiduju za narodnog poslanika, nepoštovanje slobodnog opredeljenja birača i da bi se ukinulo ozakonjenje njegovog preinačavanja“/,
smeni Republičku izbornu komisiju – RIK i izabere novu RIK pre raspisivanja izbora,
uskladi Zakon o izboru predsednika Republike s Ustavom radi zadovoljenja ustavnog zahteva člana 111 Ustava, koji glasi:
„Predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije“,
/Narodni skup je bio zahtevao i da Narodna skupština uskladi s Ustavom prve stavove članova 18 i 19 Zakona o izboru predsednika Republike, koji glase, sledstveno:
«Za predsednika Republike izabran je kandidat koji je dobio većinu glasova birača koji su glasali.»,
«Ako ni jedan kandidat ne dobije većinu glasova birača koji su glasali, glasanje se ponavlja u roku od 15 dana od dana prvog glasanja.»,
i da se izbriše 1. stav člana 18, a ako Narodna skupština nema bolje rešenje onda da usvoji i ozakoni sledeći tekst u skladu s članom 111 i s poslednjim stavom člana 112 Ustava da predsednik Republike komanduje Vojskom Srbije:
«Za predsednika Republike je izabran kandidat koji dobije više od polovine broja glasova svih birača upisanih u birački spisak.
Ako niko od kandidata to ne dobije, u roku od 60 dana se raspisuju novi izbori za predsednika Republike na kojima ne može da učestvuje ni jedan kandidat iz prvog izbornog kruga. Izabran je kandidat koji dobije više od polovine broja glasova svih birača upisanih u birački spisak.
Ako i posle drugog izbornog kruga glasanja niko od kandidata nije dobio dovoljno glasova, onda, Generalštab Vojske Srbije u roku od 30 dana imenuje za predsednika Republike državljanina Republike Srbije, koji je poslednjih 10 godina živeo u Srbiji i koji nije bio kandidat za predsednika Republike u prethodna dva izborna kruga. Ta ličnost u Narodnoj skupštini polaže javno predsedničku zakletvu narodu posle čega ga Narodna skupština proglašava (inauguriše) za novog predsednika Republike.»/,
pokrene ustavni postupak razrešenja predsednika Republike Aleksandra VUČIĆA, da ga efiksno sprovede po Ustavu, zbog njegovih povreda Ustava s teškim posledicama po državu i narod, kršenja dvostruke predsedničke zakletve i gubitka legitimiteta,
raspiše izbore za predsednika Republike i lokalne izbore.
B) Da predsednica Narodne skupštine Maja GOJKOVIĆ iznese ovu peticiju pred Narodnu skupštinu i omogući narodnim poslanicima slobodno glasanje o svakoj njenoj tački.
Ako Narodna skupština i/ili predsednica Narodne skupštine Maja GOJKOVIĆ i sada odbija neki od ovih predloga onda na osnovu člana 56 Ustava tražim da Narodna skupština i/ili predsednica Maja GOJKOVIĆ, sledstveno, javno obrazloži svoje odbijanje.
Beograd,
14.01.2020. g. tj.
S poštovanjem,
Dr Ljubomir T. Grujić,
redovni profesor u penziji,
ovlašćen da istupa u ime Narodnog skupa,
Džona Kenedija 31/15
11070 Beograd
PROČITAJTE JOŠ:Ljubomir T. Grujić: BOJKOT protivustavnih izbora! - KM NovineLjubomir T. Grujić: BOJKOT protivustavnih izbora! #Bojkot #protiustavni #Izbori #Srbija #Proleće #Vlast #Ostanak #Opstanak #Kosovo #Metohija #Izdaja #Beograd #Srbija #kmnovine Za ovu vlast sledeći izbori su ili potpuno zavladati ili propasti, a za Srbiju su potpuno propasti ili zaustaviti propadanje i otvoriti mogućnosti za oporavak, sledstveno.
PROČITAJTE JOŠ:Ljubomir. T. Grujić: Uništavanje referenduma, Srbije i slobode naroda - KM NovineNa poziv KM novina dr Ljubomir T. Grujić za naše čitaoce piše sažeti izvod iz zvaničnog dopisa Narodnoj skupštini od 05.11.2019.g. Referendum je opštenarodno glasanje. On se zasniva na pravu naroda da narodna većina odluči o predlogu iznetom na referendum za glasanje sa DA ili NE . Glasanje na referendumu je tajno.
PROČITAJTE JOŠ:Vučić smatra da je oslobođen odgovornosti za svoja protivustavna dela - KM NovineVučić smatra da je oslobođen odgovornosti za svoja protivustavna dela Izjavom da narod želi "granicu sa Kosovom" a da nije želeo da prihvati "razgraničenje" Vučić je pokazao koliko sebe smatra iznad zakona, Ustava i lične dvostruke zakletve tokom stupanja na mesto Predsednika Srbije sa koga treba da odstupi što hitnijom ostavkom, smatra prof.
KM Novinama je potrebna vaša podrška - pročitajte zašto KLIK
Izvor: KM novine :: © 2014 - 2020 :: Hvala na interesovanju
.jpg)
