Izvor: RTS, 07.Mar.2010, 14:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krvavi izbori u Iraku
Iračani su u velikom broju izašli na glasanje za parlamentarne izbore, bez obzira na napade u kojima je poginulo 38 ljudi a 110 povređeno.
Uprkos bombaškim napadima, u kojima je poginulo 38 ljudi, a 110 povređeno, na izborima u Iraku zabeležena visoka izlaznost građana.
Početak parlamentarnih izbora obeležila artiljerijska vatra i serija eksplozija u kojima je poginulo najmanje 38 osoba, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << a više od 110 je ranjeno, uprkos snažnim merama bezbednosti čiji je cilj da se osujete napadi pripadnika Al Kaide.
Snažna eksplozija odjeknula je jutros ispred jedne zgrade u bagdadskom kvartu Ur, što je izazvalo rušenje zgrade i pogibiju 25 Iračana. U kvartu Šurta al-Rabija u još jednom napadu na stambenu zgradu, četiri osobe su poginule, a osam ih je ranjeno.
Devetoro ljudi je nastradalo u raketnim napadima i eksplozijama bombi postavljenim na putevima. Portparol vojne komande Bagdada Kasem Ata izjavio je da je reč o "terorističkim napadima".
Na Bagdad je danas ispaljeno pedesetak projektila, a cilj su bili brojni kvartovi prestonice i takozvana zelena zona, najobezbeđeniji deo grada gde su smeštene državne zgrade i više ambasada. U tim napadima je ranjeno desetak osoba.
Napadi su izvršeni i na nekoliko severnih gradova, među kojima su Bakuba, Samara i Baidži.
Prema prvim procenama koje stižu od lokalnih vlasti izgleda da je u oblastima gde žive suniti, koji su bojkotovali prošle izbore 2005. godine, bila veća izlaznost nego u većinski šitskim pokrajinama.
Tako je u provinciji Dijala izlaznost bila 90 odsto, u gradu Samara 82 odsto i u oblasti Ninive 60 odsto, dok je u šiitskim pokrajinama, kao što su Divanija, Nadžaf i Nasirija, izlaznost bila između 55 i 60 odsto.
Birališta su zatvorena u 17 časova po lokalnom vremenu, čime su završeni drugi od američke invazije 2003. godine izbori parlamentarni izbori, u kojima je moglo da učestvuje 19 miliona državljana Iraka.
Drugi parlamentarni izbori od pada režima Sadama Huseina smatraju se ključnim za stabilnost i dalji razvoj razorene zemlje.
Zvaničnici Ujedninjenih nacija saopštili su da će, možda, biti potrebna tri dana dok se ne objave konačni rezultati.
Glasači su birali 325 članova parlamenta, između 6.200 kandidata, iza kojih je nekoliko desetina političkih stranaka i grupa šiita, sunita, Kurda i drugih, okupljenih u 12 velikih koalicija.
Za razliku od prethodnih izbora, 2005. godine, Iračani su sada mogli da glasaju za pojedinačne kandidate, ne samo za partijske liste.
Oko 200.000 pripadnika policije i bezbednosnih snaga bilo je raspoređeno širom Iraka, zbog straha od oružanih akcija pobunjenika.
Uprkos velikim merama bezbednosti, u Bagdadu i drugim gradovima širom zemlje rakete i bombe eksplodirale su blizu biračkih mesta, čime su sunitski pobunjenici pokušavali da odvrate birače od izlaska na glasanje.
Irački premijer Nuri al-Maliki je, posle glasanja, pozvao sve stranke da prihvate izborne rezultate, a jedan od njegovih protivnika, bivši premijer Ijad Alavi već se požalio na neregularnosti na samom početku glasanja.
Visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost EU Ketrin Ešton izdala je danas saopštenje u kome je pozdravila to što je "značajan broj" Iračana izašao da glasa pored napada pobunjenika i ocenila da takva izlaznost "zaslužuje poštovanje".
"Takva izlaznost uprkos žestokim napadima tokom izborne kampanje i na dan izbora potrvrđuje opredeljenost iračkog naroda za demokratski Irak, i zaslužuje poštovanje svih", rekla je Ešton u saopštenju.
Prema zapadnim analitičarima, najviše izgleda na pobedu imaju savez "Država zakona", na čijem je čelu dosadašnji premijer, "Iračka nacionalna alijansa" bliska Iranu i koalicija "Irakija", koju predvodi nekadašnji predsednik vlade Ijad Alavi.
Test za Obamin plan
Današnji parlamentarni izbori u Iraku su, između ostalog, test održivosti obećanja predsednika Baraka Obame da će američke borbene trupe biti povučene iz te zemlje do kraja avgusta, a ostatak u 2011. godini.
SAD u toj zemlji trenutno ima oko 96.000 ljudi, a polovina bi trebalo da krene kući ovoga leta.
Ako izborni rezultat omogući brzo formiranje vlade, odnosno ne prouzrokuje obnovu starih političkih sukoba, u kojima su, ranijih godina, ubijene na desetina hiljada ljudi, šef Bele kuće moći će da bude spokojan, ocenjuje Rojters.
U protivnom, Barak Obama mogao bi da se nađe pred dilemom da li da svoj plan evakuacije vojnika ponovo stavi pod lupu.
U Vašingtonu kažu da nemaju svog favorita, ali je izvesno da im ne bi odgovarala pobeda Nacionalne alijanse, u kojoj jednu od ključnih uloga ima radikalni sveštenik Moktada el Sadr, koja ima jake veze sa Iranom.
Iako ima više kombinacija o tome ko bi mogao da formira vladu, opšte je očekivanje da će izbor premijera i ministara potrajati, što je, svakako, nepovoljna okolnost za Irak i sve koji žele njegovu stabilnost.
Američki ambasador u Iraku Kristofer Hil strahuje da bi obrazovanje novog kabineta "moglo da traje mesecima". Razlog tome vidi u još dosta snažnom odijumu između sunita i većinskih šiita, koji drže ključeve vlasti od rušenja diktature.
Vakum u vlasti mogao bi da osnaži ekstremiste i još neporaženu Al kaidu, koji su, posle izbora 2005. godine, uspeli da Iraku nametnu nasilje, na koje podsećaju i sada učestale akcije ekstremista, protivnika predstojećeg glasanja.
Tvrdnje da će objavljeni izborni rezultati i novoformirana vlast biti po volji svih, u ovom trenutku ne deluju ubedljivo, što, naravno, brine i Amerikance, koji su u Iraku ostavili oko 4.200.
