Izvor: Večernje novosti, 22.Mar.2014, 00:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Konačno

JAVNI moral, posebno u srpskoj politici, tanji je od žileta. Nema tu, uglavnom, ni ograda ni granica, reči su lakše od perja, obećanja od paučine. Najbolje je to, iskreno i pomalo brutalno, definisao Šešelj, sredinom devedesetih, nakon ulaska u koaliciju s Miloševićem i JUL-om, kad je na pitanje kako može pre izbora da priča jedno a nakon izbora da radi drugo, odgovorio: „Ja u predizbornoj kampanji imam pravo da lažem, ko vam je kriv što mi verujete.“ Da je onako kako nije, ovde >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << bi se u politici krupno i bestidno moglo lagati samo jedanput, ali prosečan srpski glasač i nije glasač, već navijač. Parlamentarni izbori koje smo imali prošlog vikenda nagoveštavaju promene na ovom polju delovanja srpskog društva i politike. Konačno se dogodilo nešto kod nas ranije nepoznato. Posle donekle očekivanog slabog rezultata URS-a, lider te grupacije, Mlađan Dinkić, podneo je ostavku i povukao se iz politike. Isto je uradio i Vojislav Koštunica nakon, iskreno rečeno, neočekivanog pada DSS-a ispod cenzusa. Lepa vest za Srbiju. Ne zbog njih dvojice, već zbog čina. Počeo je da se kruni monarhistički princip u vođenju srpskih političkih organizacija. Na stranu sada što isti potez nije povukao Čedomir Jovanović (LDP), ali njemu je stranka - kažu oni mnogobrojni koji su ga do sada napustili - isto što i privatna firma. Vlasnik, dok ne bankrotira, ne napušta glavnu kancelariju. Istina, jedan svež primer iz srpske politike govori da čovek ne bi trebalo da se kladi u konačni odlazak Dinkića i Koštunice iz srpske politike. Nije li isto, ima tome jedva godinu dana, uradio Boris Tadić? A onda se vratio s poletom i entuzijazmom kakav nije imao u vreme šefovanja DS-om. Politika je droga, sa toga se čovek teško skida, posebno oni koji ništa drugo ne znaju da rade, niti ih je Bog obdario ovim ili onim talentom. Dinkić je mlad, ima vremena da piše pesme, snima albume i da posle određenog vremena, nakon vetrenja i ceđenja od svega i svačega, opet uđe u politiku. S Koštunicom je drugačije, njegovo je prošlo. Imao je u jednom periodu političku snagu o kakvoj sanja svako ko se bavi tim zanatom, sedeo u Prvom kabinetu Vlade Srbije, ali kad se sve sabere i dođemo do rezultata, jedinog merila u svemu, u politici posebno, Koštunica iza sebe ostavlja blede učinke. Najbolje je, nema sumnje, na prošlim izborima prošao Aleksandar Vučić, em istorijski rezultat, em na početku šefovanja strankom. To samo tako izgleda. Držim da Vučić nikada do sada, a u politici je 20 godina, nije bio u težoj situaciji. Ogromno poverenje naroda, još veća očekivanja. Treba to ispuniti. Drugih na vrhu nema, sve je u budućnosti okrenuto ka njemu, i aplauzi i zvižduci. Zavisno od rezultata. Onaj ko je pažljivo posmatrao Vučića na konferenciji za novinare, prilikom saopštavanja gotovo neverovatno ubedljive izborne pobede, video je zabrinuto, skoro pa ukočeno lice. I to je dobro. Čovek svestan problema već je na pola puta da taj problem reši. Umesto zaključka, podsećanje na velikog Henrija Forda, koji je, na pitanje kako je stvorio automobilsku imperiju, odgovorio: „Tako što sam uvek angažovao najbolje, one koji su znali više od mene.“

Nastavak na Večernje novosti...