Izvor: RTS, 10.Maj.2021, 05:56
Koliko odgovor vlasti na pandemiju utiče na političku budućnost Britanije
Veliki trijumf konzervativaca na lokalnim i regionalim izborima u Britaniji treba sagledati u svetlu izuzetno uspešnog programa vakcinacije protiv kovida 19. Oko četrdeset odsto stanovnika zemlje sada živi u zonama bez kovida, a primetan je veoma brz oporavak male privrede.
Koliko pandemija kovida 19 ili, tačnije, odgovori vlasti na pandemiju, utiču na političku budućnost države? >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Prvi test ovakve vrste svakako su bili novembarski izbori u Sjedinjenim Državama.
Šestog aprila britanske stranke bile su na sličnom ispitu naroda.
Glasalo za na svim nivoima, osim nacionalnog što je suštinski mnogo detaljniji test pulsa birača posle godinu dana borbe sa koronavirusom.
PobedniciPremijer Boris Džonson ima razloga za slavlje, koje je u pismu članovima stranke, podelio i sa ostalim konzervativcima.
Uprkos usponima i padovima u odgovoru na pandemiju, torijevci nisu posustali u svom velikom napadu na laburistička uporišta.
Tako su na jedinim, doduše vanrednim, izborima za poslaničko mesto u Britanskom parlamentu, laburisti izgubili luku Hartlpul na istoku Engleske, koja je pod njihovom kontrolom od osnivanja te izborne jedinice 1974. godine.
Kada je reč o kontrolom nad engleskim opštinama, mapa Engleske se plavi.
Konzervativci imaju apsolutnu većinu u 59 opština, što je dvanaest više nego do sada.
Prvi put su osvojili i odbornička mesta u parlamentu Velsa, a, pošto su konsolidovali preuzimanje nekada tradicionalnih uporišta laburista na severu Engleske, osvojili su i poslaničke mandate u parlamentu Škotske duž englesko-škotske granice, koja je sada čvrsto u njihovim rukama.
Razloge za ovakav uspeh treba tražiti pre svega u izuzetno uspešnom programu vakcinacije protiv kovida 19.
U Ujedinjenom Kraljevstvu do sada su prvu dozu primile dve trećine, a drugu trećina odraslog stanovništva.
Broj dnevno testiranih građana premašuje milion, a u poslednje vreme broj pozitivnih u zemlji od oko 67 miliona stanovnika ne premašuje dve hiljade, dok je broj smrtnih slučajeva mahom jednocifren.
Britanska vlada je prva sklopila ugovor sa Univerzitetom u Oksfordu i kompanijom "Astra -Zeneka" da se vakcine proizvode po fabričkim cenama, te je ova vakcina dvadesetak puta jeftinija od američkih, a Britancima je dostupna besplatno.
Vest koja je svakako uticala na izbore je i da oko četrdeset odsto stanovnika zemlje sada živi u zonama bez kovida.
Za ovakav rezultat vladajuće stranke zaslužna je i činjenica da se izgradnja ne samo nastavila, nego i zahuktala tokom pandemije, kao i da se mala privreda oporavlja veoma brzo.
Optimistične prognoze privrednog rastaEkonomisti sada predviđaju britanskoj privredi rast od 6,8 odsto u 2021. godini što je mnogo optimističnija prognoza od pet odsto, izneta tokom januara.
No, ne treba gubiti iz vida da je privredni pad u 2020. iznosio čak 9,8 i bio najveći od svih članica Grupe sedam najrazvijenijih zemalja sveta.
Ipak, brzina oporavka i privredni rast, nezabeležen od Drugog svetskog rata, doprinose poverenju birača u vladajuću stranku.
Međutim, "nova pandemijska realnost" podrazumeva da se sve više građana okreće radu od kuće i razmišlja o zelenijem, održivijem i zdravijem načinu svakodnevnog života.
Zato ne čude odlični izborni rezultati stranke Zelenih, koja je u engleskom opštinama osvojila 122 mesta, mahom na račun laburista.
Najzad, pobednik ovih izbora je i Škotska nacionalna partija, koja je četvrti put zaredom obezbedila većinu u regionalnom parlamentu – Holirudu.
Međutim, uspesi konzervativaca na jugu Škotske i činjenica da su laburisti i liberaldemokrate održali uporišta u urbanim centrima, ostavljaju prvu ministarku Škotske Nikolu Sterdžon bez apsolutne većine, a samim tim i bez mehanizma da sprovede drugi referendum o nezavisnosti te regije.
Mogućnost da za novo izjašnjavanje dobije zakonski neophodan blagoslov Londona odbacio je tokom obilaska Hartlpula i premijer Džonson, ponovivši raniji stav da je "referendumsko pitanje o nezavisnosti zatvoreno za ovu generaciju" posle izjašnjavanja 2014. godine.
GubitniciLaburisti najnoviji poraz opisuju kao "poslednji čin pred spuštanje zavese".
Nekada moćna Radnička partija izgubila je većinu u osam engleskim opština i 310 odborničkih mesta širom Engleske.
U Škotskoj je jedva zadržala tradicionalna uporišta u Glazgovu.
Na vlasti je samo u Velsu, gde joj u regionalnom parlamentu Senedu nedostaje samo jedno mesto za apsolutnu većinu.
Svetla tačka su samo pobede Sadika Kana i Endija Barnama na izborima za gradonačelnike Londona i Mančestera.
Zato ne čudi ocena laburističkih veterana da novog lidera stranke treba tražiti van parlamentarnih klupa u Vestminsteru.
Međutim, iako je izvojevao drugi mandat, Sadik Kan mora da vlada u kohabitaciji sa skupštinom grada gde laburisti više nemaju većinu i gde su liberaldemorate i Zeleni jezičak na vagi svake odluke.
Sama prestonica od preko osam miliona ljudi podeljena je između crvenog severa i plavog zapada, juga i istoka.
Na udarima kritika je lider laburista ser Kir Starmer, jer nije podneo ostavku, već je smenio svoju zamenicu Anđelu Rejnard, koja je bila i koordinator izborne kampanje.
Dok Starmer najavljuje velike promene u rukovodstvu partije, članstvo se pita može li prebogati advokat iz severnog Londona da ubedi birače da zaista zastupa laburističke vrednosti?
Samit Tima UKI dalje u slavljenički optimističkom tonu, premijer Boris Džonson pozvao je prve ministre Škotske i Velsa – Nikolu Sterdžon i Marka Drejkforda – na samit "o oporavku nacije posle kovida 19".
Iako je pristala da dođe na samit, Nikola Sterdžon je u programu Bi-Bi-Sijevog novinara Endrua Mara ocenila da bi svako protivljenje Londona novom referendumu o nezavisnosti Škotske značilo da se "Ujedinjeno Kraljevsko više ne zasniva na međusobnom pristanku na zajednicu".
Sa subotnjih stranica Dejli telegrafa premijer Džonson odgovara da bi bilo "neodgovorno i rušilački pocepati zemlju u trenutku kada se oporavlja od pandemije".
Džonson je pozvao regionalne kolege da "nastave da se u duhu saradnje i jedinstva" nose sa problemima u školstvu, zdravstvu i sudstvu, izazvanim pandemijom.
"Svi imamo sopstvene stavove i ideje i nećemo se uvek složiti, ali sam uveren da, učeći jedni od drugih, možemo da izgradimo nešto bolje u interesu naroda kojem služimo", poručuje britanski premijer.
Pogledaj vesti o: Izbori
.jpg)
