Izvor: BKTV News, 01.Dec.2012, 18:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko su naši heroji?
Kada je Bogojub Karić u predsedničkoj kampanji pre osam godina prvi put izgovorio- „Ko zaposli samo jednog radnika – on je naš nacionalni heroj“ – i sam sam pomislio da je to prejaka reč. Ali, bila je to izborna kampanja. I vreme u kojem su svi kandidatai tragali za floskulom koja ostaje u sećanju birača. Ili se bar pamti više od jednog dana.
Karićeva definicija je danas postala – opšta svojina. Sve je češće >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << je čujemo i od nekadašnjih i sadašnjih lidera u vlasti. Istina, niko se ne poziva na autora. I to je najmanji problem. Greška u koracima nastaje onda kada oni koji su prognali autora, izgovaraju njegovu misao, a radei drugačije.
Srbija poslednjih godina sama sebe urušava. Bivša vlast, koja je sada opozicija, očigledno nije naučila u čemu je suština upravljati zemljom. To nije u činu osvajanja vlasti, već ispunjavanju i očuvanju nacionalnih interesa, jačanju zemlje i njenog integritetqa. Ali, pre svega, da gradjani bolje žive.
Plaćajući ceh neposrednoj prošlosti, danas smo po primanjima ispod i Crne Gore i Rumunije, koje su do juče bile iza nas. A sve počinje od onog Karićevog – zaposliti makar jednog radnika. To je nacionalni interes, to je nešto što bi moralo da postane nacionalni pokret. Jer, samo tako možemo da se vratimo na pravi put.
Karićeva stranka , Pokret SNAGA SRBIJA- BK u svom programu upravo ima – stvaranje porodičnih farmi, malih porodičnih firmi, ulaganje sopstvenog prostora ili znanja i umeća, čime bi se ljudi i samozapošljavali. Uz, svakako, svesrdnu pomoć države. Ne samo u kreditima i parama, već uslovima i oslobadjanja od „pljačke“, bez obzira da li ona dolazila od države ili lokalne samouprave. U čemu je rpoblem da se i budžet, recimo, kroz tu prizma posmatra bez stranačkih obeležja. Jer to je opšti interes, kao što je i „biti heroj ako zaposleiš samo jdnog radnika“ a ne platiš stranom investitoru 10.000 evra po radniku!
Razlog je jednostavan. Danas imamo preko 70.000 malih firmi koje su pred zatvaranje. Iamo onih 100 agencija koje su svi pretili tokom izborne kampanje da će zatvoriti, a jop nisu došle na red. Imo stanje da je bivši predsednik države pozvao najveće srpske oligarhe da izgrade makar jedan most, a oni godišnje iz Srbije iznose preko 2 milijarde evra profit, što je približno sumi koja je procenjena da bi nam nbila dovoljna u obliku stranih stranih investicija, kako bi krenuli sa mrtve tačke. Niko neće da stvori makar 101 agenciju koja bi se bavila rejtingom konsultanata i njihovih propalih ideja. Ili, da objavljuje imena direktora Agencije za privatizaciju, pod čijom kontrolom je 29,10 odsto privatizovanih kompanije „otišlo pod led“.
Zar nije dovoljno podsetiti na Karićevu misao da je „agrar naša najveća fabrika pod krovom“. A mali seoski proizvodjači, a takvih je preko milion, zapravo su u „rospkom odnosu“ prema srpskim latifundistima!Potpuno je svejedno ko kojoj stranci pripada, ali nije svejedno da li će „Ikarbus“ sedeti bez posla, a bilo ko u Srbiji kupovati autobuse od stranih fabrika. Ili da tek otvaranjem afera u banci ili nekoj fabrici, javnsot sazna da je jednoj privatnoj agnciji, odakle nam je došao i prethodni premijer, plaćeno 600.000 evra za „konsalting usluge“. Ima li ičeg čudnog, a o tome se još ćuti, da su oni koji su bili najveći „procenitelji“ društvene imovine – danas medju veoma bogatim i cenjenim konsultantima?!
I vraćajući se na Karića, ali i na zastrašujuće podatke o praksi koja je vladala u privatizaciji i „konsaltingu za pljačku a ne za profitabilnost“, evo i ideje – uneti u novi zakon o javnim preduzećima da kandidati iznesu program i efekte onog što bi uardili, a ne samo da uz molbu prikače „stranačku legitimaciju“.
Karić je i u tome pružio primer kako se pravom idejom osvaja i svet. Jer, iako je sada već sedmu godinu prognanik iz svoje zemlje, u multinacionalnoj kompanije upravlja kapitalom kojim po teritorijama nekadašnjeg Sovjetskog saveza realizuje graditeljske planove „teške“ preko 20 milijardi dolara. Vlasnici tog kapitala jesu verovali u projekat koji je ponudio Karić, ali su na sto stavili i njegove rezultate. Odlučilo je što je od 6 miliona državnih dolara stvorio u svojoj zemlji kompaniju koju je država kasnije prodala za 1,5 milijardi, a zajedno sa licencom / 360 miliona evra/i više nego 2.284 drugih državnih firmi/ 1,8 milijardi evra/.
I zato bi bilo dobro da sutra direktori svih firmi koje su javne ili u državnom vlasništvu podnesu program, a ne da to čine konsultanti, koji ne odgovaraju za neuspehe.
Mirko Stamenković
Tweet
