Izvor: B92, 01.Avg.2014, 18:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko će maći pruge i ubrazati vozove
Beograd -- Još nije poznato ko će preuzeti menadžment Železnice Srbije, nakon što je Vlada Srbije u četvrtak opozvala dosadašnjeg direktora Dragoljuba Simovića.
Ipak, zna se da to preduzeće sa oko 18.000 zaposlenih već godinama pokušava da se izbori sa gubicima, starim vozovima i prugama, ali i krađom železničke imovine i korupcijom unutar tog sistema.
Ipak, prethodnih godina je pokrenut jedan broj projekata za modernizaciju železničke infrastrukture i >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nabavku novih vozova zahvaljujući, pre svega, i ruskom kreditu vrednom 800 miliona dolara.
Prema dosad objavljenim podacima, u izgradnju i modernizaciju srpskih pruga na železničkom Koridoru 10 potrebno je uložiti oko 4,5 milijardi evra. Na tom koridoru je predviđena i izgradnja pruge Beograd - Budimepšta u saradnji sa partnerima iz Kine, za vozove koji će se kretati brzinom do 200 km na sat.
Inače, prosečna brzina vozova u Srbiji je nešto iznad 40 km na čas, ponajpre zbog 42 godine starih pruga i vozova koji su u proseku stariji od 30 godina, a dosadašnji menadžmenti su ukazivali i na nisku cenu železničkog prevoza. Postojale su ideje da se Železnice Srbije prerastu u holding, sa jednim centralnim preduzećem i nekoliko zavisnih preduzeća, tako da se razdvoji upravljanje železničkom infrastrukturom i prevozom robe i putnika, jer bi to, smatra se, značilo transparentnije i efikasnije poslovanje, kao i stvaranje ugovrnog odnosa sa državom.
Veruje se, naime, da bi organizovanjem holdinga bilo započeto poslovanje po evropskim principima organizacije železnica, a u narednom periodu bi se moglo očekivati i uvođenje stranih operatera u robnom i putničkom saobraćaju. Železnice Srbije godišnje od države dobijaju oko 13 milijardi dinara i taj novac se koristi za plate zaposlenih.
To preduzeće je 1990. imalo 46.000 zaposlenih samo u Srbiji. Od sadašnjih 18.000, 36 direktora prima prosečnu platu od oko 130.000 dinara. Železnice Srbije imaju i 28 sindikata. Srpske železnice su završile prošlu godinu sa gubitkom od 7,7 milijardi dinara, što je za oko devet milijardi manje nego u 2012. godini.
Železnice su, na osnovu završnog izveštaja za 2013. godinu, ostvarile ukupan prihod od 25 milijardi dinara i poslovni rashod od 24,3 milijardi dinara. Ukupan obračunski gubitak srpskih železnica iznosi čak oko milijardu evra, ali to, kažu, nije sadašnje realno dugovanje već akumulirani gubitak i obračunska kategorija odnosno zbir svih godišnjih gubitaka Železnica Srbije.
Više od polovine pruga u Srbiji izgrađeno u 19. veku. Železnice Srbije imaju oko 3.800 km pruga, od čega je samo trećina elektrificirana, a svega 283 km je dvokolosečna.
Na čak 300 do 400 km pruga su uvedene tzv. lagane vožnje, a na pojedinim delovima moguće je razviti brzinu od najviše 10 km na sat. Takođe, na samo tri odsto pruga u Srbiji vozovi mogu da idu brzinom većom od 100 km na sat, a na 64 odsto pruga brzina je do 60 km na sat.
Železnice su tek 2011. kupile prvi novi voz posle 30 godina, a ta nabavka 12 novih ruskih dizel-motrnih vozva finansirana je kreditom železničke banke Evrofime. Kako je najavljeno, železnice bi do kraja 2015. trebalo da imaju ukupno 60 novih vozova - ruskih i švajcarskih.
Srpske železnice dnevno u saobraćaju imaju u proseku oko 130 dizel i elektro motornih vozova i garnitura, kao i oko 130 putničkih vagona. U poslednjih 30 godina je prosečno godišnje remontovano svega 36 km pruga, dok je po standardima trebalo da se uradi 191 km, a razlog je nedostatak novca i nedovoljno ulaganje države u infrastrukturu.
Poređenja radi, Nemačka u železnicu godišnje ulaže po glavi stanovnika između 80 i 90 evra, Austrija 350 evra, a Srbija manje od 20 evra.
Pogledaj vesti o: Izbori
