Izvor: Večernje novosti, 27.Sep.2015, 22:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Katalonci korak do izlaska

U KATALONIJI, najbogatijem španskom regionu sa 7,5 miliona žitelja, u nedelju su održali regionalni parlamentarni izbori koji se doživljavaju kao referendum o otcepljenju tog bogatog regiona od matice. Očekivanja uoči ovog izjašnjavanja su bila tolika da su pojedini analitičari govorili da je reč o najvažnijim izborima u novijoj španskoj istoriji, koji mogu da promene ne samo mapu Iberijskog poluostrva već i odnose u Evropskoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << uniji. Vetar u leđa ovakvim procenama davala je i procena sačinjena prema rezultatima ispitivanja javnog mnjenja da će separatističke stranke osvojiti većinu, doduše jako tesnu ali ipak većinu, od ukupno 135 mesta u parlamentu. Za to im je potrebno najmanje 68 poslaničkih mesta. Stranke koje se zalažu za nezavisnost od Madrida već su napravile i "trasu puta koja vodi ka totalnoj samostalnosti". Separatisti su najavili da će proglasiti jednostranu nezavisnost za 18 meseci. Naravno, postoji i druga strana. Tako je vlada desnog centra premijera Marijana Rahoja okarakterisala plan o secesiji kao "besmislicu" i najavila njegovu blokadu na sudu. A istraživanja Centra za studije javnog mnjenja pokazuju da je pitanje secesije na petom mestu liste najvažnijih tema za Katalonce.BRISEL IZ Brisela su tokom meseca poručivali da otcepljena Katalonija ne bi po automatizmu dobila svoje mesto u Evropskoj uniji i da bi morala da prođe dugačak put od kandidata do člana. Podeljenost Katalonaca po pitanju nezavisnosti sugeriše da, uprkos javnim izjavama katalonskih političara, građani veruju da je cilj separatističkog pokreta zapravo pragmatično nastojanje da izbore ustupke od centralne vlade u Madridu. Jer, u ovom trenutku pokrajina ostvaruje petinu španske proizvodnje i lideri to žele da iskoriste. Secesionisti smatraju da Katalonija nepravedno plaća visoke poreze Madridu u odnosu na količinu novca koji dobija iz prestonice. Za nezavisnost se zalažu dve koalicije - "Zajedno za DA", na čijem čelu je aktuelni predsednik Katalonije Artur Mas, i koalicija radikalne levice "Kandidatura za narodno jedinstvo (CUP)", koja zagovara otcepljenje od EU i Trojke, a koja bi, po procenama posmatrača, mogla da bude "jezičak na vagi" u budućoj preraspodeli snaga. S druge strane, nalaze se nekoliko partija koje se suprotstavljaju otcepljenju, među kojima su najveće koalicija "Katalonija, da mi možemo" (čine je levičarski Podemos i katalonska Zelena socijalistička partija) i Narodna partija španskog premijera Marijana Rahoja. Vlada u Madridu, koja se snažno opire otcepljenju Katalonije, čime bi ostala bez velikih kompanija i banaka, upozorila je na ekonomsku i finansijsku propast u slučaju da do otcepljenja dođe. - Španska pokrajina Katalonija će automatski biti isključena iz evrozone, a njene banke će izgubiti pristup finansijskim sredstvima Evropske centralne banke (ECB), ako postane nezavisna od ostatka zemlje - poručio je guverner centralne banke Španije, Luis Marija Linde. A ŠTA SA FUDBALOM? ČELNIK španske profesionalne fudbalske lige upozorio je u nedelju da aktuelni šampion Barselona neće moći da igra u Primeri ukoliko katalonski nacionalisti proglase nezavisnost te pokrajine. Među borcima za otcepljenje je i bivši trener fudbalskog kluba Barselona Pepe Gvardiola.

Nastavak na Večernje novosti...