Izvor: Blic, 18.Maj.2012, 03:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kamo dalje, rođače?
Dogodilo se ono što smo znali da će se dogoditi: preraspodela društvene moći. I to je sve u redu, tome služe izbori, makar na njima i učestvovali oni koje ne mrzi da se bave kreativnim radovima po glasačkim listićima pa se posle čude rezultatima izbora.
Ono što se nije dogodilo, mada ni to nije novo, jeste da ama baš nijedna misao nije izrečena o tome šta bi se to moglo dešavati sa srpskom kulturom u bližoj budućnosti. Pokoja reč o obrazovanju iz koje se >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da naslutiti da su društvu u budućnosti potrebni široko obrazovani ljudi, tek izdaleka implicira da će se tu negde upetljati i kultura - jer širokog obrazovanja nema, a da ono, u isti mah, ne proizvodi i kulturne potrebe.
A to je onda ozbiljna nevolja: taman napraviš takav model u kojem se kulturne potrebe i navike svode na višesatnu konzumaciju onoga što je dostupno na televizorima, kad se, odjednom, oni široko obrazovani građani usude zavapiti za, uzmimo, operom. Ili Šekspirom. Ili novim prevodom Dostojevskog. Ili požele da nakon skoro dve decenije vide kakvu reprezentativnu izložbu nekog velikog slikarskog klasika. Ili neka deca, luda deca, valja reći, pomisle da bi volela da prave nove predstave, filmove, likovne radove, muzička dela, da objavljuju knjige.
Šta sa takvima, rođače?
Povezane vesti: Izlet na tvrđavu Kontrasti Uvod u digitalnu galaksiju Omaž Milošu Petroviću Životi drugih
