Izvor: Story, 09.Avg.2015, 18:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako zaštititi decu od razvoda?
Odluka supružnika da više ne žive zajedno jedna je od najstresnijih u životu i sa sobom nosi mnogo zbunjujućih i bolnih osećanja. Situacija postaje još kompleksnija ukoliko partneri koji se rastavljaju imaju naslednike
foto: shutterstock
Deca nisu birala u kojoj će se porodici roditi, nisu odlučivala o tome ko će im biti roditelji niti kakvi će biti njihovi izbori. Ako do razvoda dođe, ona su uhvaćena u kovitlac intenzivnih osećanja bola, povređenosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << i besa, međusobnog nerazumevanja ili optuživanja, a roditelji nekada, usmereni na sopstvenu muku, potcenjuju psihološke efekte koje razvod ima na decu. Nekada i sami mališani, zbog sopstvenih strahova ili zbog straha za mamu ili tatu, kriju svoja osećanja, zbog čega roditelji mogu da zaključe kako im nije teško i da su u stanju da se relativno brzo oporave i prilagode promeni. Iako istraživanja i klinička praksa pokazuju da razvod roditelja zaista predstavlja značajan faktor za pojavu razvojnih problema, neće ih osetiti sva deca koja su mu izložena, niti moraju njime biti trajno obeležena. Način na koji roditelji prihvataju razvod utiče na to kako će ga i deca doživeti. Roditelji, dakle, mogu proces rastave da učine manje bolnim i da svojim ponašanjem obezbede deci stabilnost i osećaj sigurnosti.
Piše: Tijana Vraneš, psiholog i REBT terapeut
OSEĆAJ KRIVICE
Deca često imaju potrebu da reše problem između roditelja i osećaju krivicu zbog njihovog razvoda. To je posebno izraženo kod mlađe dece, koja zbog svog uzrasta većinu pojava dovode u vezu sa sobom. U svojim nesvesnim pokušajima zbližavanja roditelja, ona mogu da se razbole ili da se vrate na neku od prethodnih razvojnih faza, na primer da se plaše odvajanja od majke, da ponovo počnu da mokre u krevet ili imaju probleme sa spavanjem. Starija deca često prihvataju ulogu žrtvenog jarca da bi na neki način amortizovali sukob među roditeljima. Zato je neizmerno važno da se detetu vrlo jasno kaže i pokaže kako je razvod odluka odraslih i da pomirenje roditelja nikako nije njihov zadatak. To ne znači da ih treba potpuno isključiti i ignorisati njihova osećanja i mišljenje u vezi sa novnonastalom situacijom. Treba im dati potpunu slobodu, ponekad čak i podsticaj, da izraze svoju ljutnju i strah, i mogućnost da vole podjednako oba roditelja, da ne moraju da zauzimaju jednu stranu i dokazuju lojalnost jednome od njih.
ISTINA JE NAJVAŽNIJA
Deci su važne neke jednostavne stvari. Pre svega da znaju šta se dešava i kako će njihov život od tog trenutka izgledati, da njihovi roditelji zauvek ostaju njihovi mama i tata, iako prestaju da žive zajedno. Razvod predstavlja nagli prekid u kontinuitetu njihovog svakodnevnog funkcionisanja, događaj koji ne mogu da kontrolišu i čije posledice ne umeju da sagledaju, razumeju i predvide. Ova neizvesnost pojačava strah, posebno od toga da mogu biti ostavljena. Baš kao u dirljivoj sceni kultne drame Kramer protiv Kramera, u kojoj petogodišnji Bili, pred odlazak na spavanje, pospano zaključuje da je mama otišla zato što je on bio nevaljao, i ocu postavlja pitanje da li će i on otići, većina male dece nema kapacitet da drugačije razume novu situaciju, već pretpostavlja da je moguće da ih i drugi roditelj ostavi, ako je već jedan to učinio. Zato je potrebno, čak i vrlo maloj deci, iskreno i jednostavno objasniti da mama i tata i dalje ostaju njihovi roditelji koji ih podjednako vole, koji će ih podizati, učiti ih važnim stvarima i tešiti ih kada budu tužna ili uplašena.
RAZGOVOR OD ZNAČAJA
Dobro je da majka i otac ovu odluku zajednički saopšte deci, i da za taj razgovor obezbede optimalne uslove i dovoljno vremena. Na sva dečja pitanja treba dati iskrene, ali uzrastu primerene odgovore, bez zadiranja u partnersku problematiku, i bez davanja lažnih obećanja u cilju trenutnog ublažavanja detetove uznemirenosti. Onog trenutka kada saznaju za razvod, deca bi trebalo da znaju i osnovne informacije o eventualnim promenama koje ih čekaju u budućoj organizaciji života. Iako je ovo jedna od situacija koje će iz temelja prodrmati dotadašnje odnose i porodičnu logistiku, održavanje svakodnevne rutine obezbediće deci, bar delimično, osećaj sigurnosti. Ona treba da nastave sa svojim uobičajenim aktivnostima, treninzima, rođendanima, da se druže se sa vršnjacima, posećuju bake i dede kao i do tada. Činjenica da će od sada spavati u dve kuće, biće manje zastrašujuća ako se u obe kuće bude poštovao sličan raspored i ako u njima budu važila slična pravila.
Kada, nakon razvoda, dete nastavi da živi sa jednim od roditelja, značajno je da ono ima redovan i pouzdan kontakt i sa drugim roditeljem, ili bar da bude upoznato sa dešavanjima u njegovom životu. Kada se o odsutnom roditelju razgovora, to ne sme da bude sa prekornim stavom, osudom i diskvalifikacijom, jer dete to može doživeti kao napad na deo sebe i reagovati odbrambeno.
ŠTA SVE UTIČE NA REAKCIJE DETETA?
Mnogi faktori utiču na to kako će dete reagovati na ovaj bolni događaj. Među njima su svakako temperament deteta, njegov uzrat, pa i pol. Može se reći da će starija deca lakše razumeti objašnjenje koje im se pruži i da će uspeti da i dalje sagledaju oba roditelja realistično, sa njihovim vrlinama i manama. S druge strane, razvod roditelja u toku adolescencije nosi svoje specifične izazove, jer je ovaj period veoma značajan za formiranje identiteta, sistema vrednosti i uverenja, pa se mogu očekivati dodatne bure i preispitivanja.
NA KOJI NAČIN UMEKŠATI BOL?
Ukoliko su tokom i neposredno nakon razvoda bila manje izložena neprijateljskim odnosima, deca će lakše prebroditi krizu, imaće više samopouzdanja i više šanse da razvod dožive ne kao slom porodice već kao novi vid odnosa među njenim članovima. Ona, pak, deca koja u procesu rastave postaju žarište konflikata između majke i oca, više pate i imaju veće izglede da razviju različita disfunkcionalna ponašanja. Druga ključna stvar jeste zainteresovanost i osetljivost roditelja za detetove potrebe, koja je i inače od najvećeg značaja za zdrav emocionalni razvoj, a u ovakvim osetljivim situacijama to posebno dolazi do izražaja. Nije, dakle, dovoljno poštedeti decu otvorenih sukoba, niti je poželjno da ih u nastojanju da ih zaštitimo, potpuno izolujemo od problema. Neophodno je da roditelji neprekidno osluškuju njihove potrebe, posmatraju njihove reakcije, da ih, ma koliko to suvišno delovalo, iznova uveravaju da će zauvek biti tu za njih, iako je njihov brak završen, i da odgovore na sva dečija pitanja, naročito na ona koja su teška i bolna, i baš zato često ostaju neizgovorena.
Dženifer Garner i Ben Aflek: Zbog naslednika pod istom krovom
Iako su posle deset godina braka glumci Dženifer Garner i Ben Aflek odlučili da se 30. juna razvedu, odlučili su da do daljnjeg nastave da žive zajedno u porodičnom domu. Ovu odluku doneli su zbog dobrobiti njihovo troje dece Vajolet (9), Serafine (6) i Semjuela (3), jer žele da njihovi naslednici rastu uz oba roditelja. Ben je zbog toga počeo sa izgradnjom svog kutka u dvorištu njihovog prostranog porodičnog imanja u Kaliforniji.
Priredila Jasmina Antonijević Milošević
Pogledaj vesti o: Izbori
