Izvor: juGmedia, 15.Mar.2018, 12:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako su Vlasotinčani gradili Beograd
Na današnji dan, pre tačno 80 godina, 15. marta 1938. Beograd je dobio Polikliniku za kožne i venerične bolesti, a najzaslužniji za izgradnju ove zdravstvene ustanove bili su gradonačelnik srpke prestonice Vlada Ilić, rodom iz Vlasotinca, i Dragiša Cvetković, ministar socijalne politike i narodnog zdravlja, po ocu poreklom iz vlasotinačkog sela Dadince.
Beograd je posle Prvog svetskog rata dobio neke nove izazove sa kojima je trebalo da se >> Pročitaj celu vest na sajtu juGmedia << izbori kao što je naglo širenje veneričnih oboljenja. Rat izazvao ogromna pomeranja stanovništva na planeti koja su nezapamćena u dotadašnjoj istoriji. Kroz Srbiju su prošle prvo brojne okupatorske, potom savezničke vojske, a pojedine srpske izbeglice, zarobljenici i vojnici tumarajući prostranstvima Evrope, Azije i Afrike bili su izloženi različitim oboljenjima.
Sve je to ostavilo traga na prestonicu, koja je od grada na granici, postala centar nekoliko puta veće države i kao takva privlačna za nove žitelje.
Čak oko 80% obolelih inficirano je putem prostitucije
U takvim okolnostima, tek 10 godina posle rata, nastaje Ambulanta za kožne i venerične bolesti koja nije imala ni najpotrebnije lekove, špriceve i igle. Više puta menjala je lokaciju zbog nehigijenskih uslova, a jedini lekar u to vreme bio je dr Jovan Spasojević.
Situacija se menja nabolje od 1935. godine, kada Vlada Ilić postaje gradonačelnik, da bi se 8. marta 1938. ambulanta preselila u novu zgradu pod imenom Gradska poliklinika za kožne i venerične bolesti, građenu po projektu arhitekte Mihajla Popovića.
Govor prilikom otvaranja Poliklinikе održao je dr Jovan Mijušković: „Građena je u sopstvenoj režiji, po intencijama sanitetskog odbora i uz saradnju opštinskih lekara kožno-venerične ambulante, koji su rukovođeni poznatom štednjom predsednika Beogradske opštine g. Vlade Ilića, da se namenjeni novac što racionalnije iskoristi, a da se postigne što bolji rezultat “.
Jedan Mijuškovićev podatak o broju zaraženih, naročito od sifilisa, ilustruje neophodnost prve Poliklinike u Jugoslaviji: „Broj poseta u veneričnoj ambulanti 1928. god. iznosio je 30 mesečno, a danas taj broj se penje na 4000 slučajeva mesečno”.
U maju 1938. na Medicinskom fakultetu u Beogradu boravio je francuski naučnik prof. dr Potrije, koji nije krio zadovoljstvo kada je posetio Polikliniku:
„Uređenje Gradske poliklinike za kožne i venerične bolesti tako je savršeno i moderno, da ja nisam uopšte video na sličan način ovako uređenu ustanovu za ovu granu medicine. Iznenađen sam što je prva gradska ustanova za kožne i venerične bolesti podignuta u Beogradu. Naročito je pohvalno da je Poliklinika podignuta zaslugom samog predsednika Opštine, za koga sam čuo da pravilno shvata važnost higijenskih ustanova, a ova zgrada i rad u njoj najbolje to potvrđuju “.
Takođe u vreme gradonačelnika Vlade Ilića i ministra Dragiše Cvetkovića dečja smrtnost u prestonici je prepolovljena.
Nepuna dva meseca posle otvaranja Polikinike, Beograd će dobiti Dečji dom u Zvečanskoj ulici. Tada je započeta izgradnja Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj, koja će biti završena 1940. godine, kada se Ilić već povukao sa mesta gradonačelnika, ali Dragiša Cvetković je bio premijer Kraljevine Jugoslavije.
U pomenutim zdravstvenim ustanovama i dan-danas se leče ljudi iz cele Srbije i susednih država, ali retko ko zna kako su i kada su nastale.
.jpg)
