Izvor: RTS, 16.Maj.2013, 11:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako rešiti problem prenatrpanih zatvora
Najavljena Strategija razvoja sistema izvršenja krivičnih sankcija, novi je pokušaj države da se izbori sa problemom prenatrpanih zatvora i pritvora. Ideja je da se razvojem alternativnih krivičnih sankcija omogući poboljšanje efekta sankcionisanja, kaže za RTS profesor Milan Škulić, član radne grupe za izradu zakona predviđenih Strategijom.
Kapacitet zatvora u Srbiji je 8.500 osoba, a u njima se sada nalazi oko 11.000 osuđenika i pritvorenika. I pored donošenja >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Zakona o amnestiji, zatvoru su i dalje su preopterećeni, pa je zato najavljena Strategija razvoja sistema izvršenja krivičnih sankcija, koja bi posebnim zakonima trebalo da reši ovaj problem.
Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Milan Škulić kaže da je ideja da država razvojem alternativnih krivičnih sankcija omogući poboljšanje efekta sankcionisanja.
Iako alternatvne sankcije u Srbiji postoje više od decenije, u praksi nisu dovoljno zaživele zbog nedostatka drugih propisa koji su u vezi sa njihovim postupkom izvršenja, rekao je Škulić gostujući u Dnevniku RTS-a.
"Ideja je da se novim zakonima omogući primena nekih sankcija, posebno uslovne osude sa zaštitnim nadzorom, kazne rada u javnom interesu i uslovnog otpusta, koji omogućava da se uz neke obaveze osuđenik ranije otpusti sa izdržavanja kazne zatvora", objašnjava Škulić.
"Kod uslovne osude sa zaštitnim nadzorom čovek ispuni neke obaveze da ne bi otišao u zatvor, a kod uslovnog otpusta, on se pušta ranije i ispunjava obaveze da se ne bi vratio u zatvor", precizira Škulić.
Kada je reč o kazni rada u javnom interesu, Škulić podseća da je to nova kazna u srpskom krivičnom zakonodavstvu, navodeći se malo izriče u odnosu na druge sankcije.
"Profesija i sudovi se navikavaju na novu sankciju, a, takođe, u praksi je nedostajala jaka služba koja bi proveravala kako se rad sporovodi, obaveštavala sud i sprovodila tu sankciju na adekvatan način", kaže Škulić.
Takođe, najavljen je i zakon o probaciji, koji do sada nije postojao u srpskom zakonodavstvu. Škulić, koji je član ranih grupa za izradu novih zakona u toj oblasti, navodi da je ideja da se putem tog zakona omogući bolja kontrola efikasnosti ispunjavanja obaveza nametnutih krivičnim sankcijama.
Masovno određivanje pritvora
Profesor Škulić priznaje da je određivanje pritvora u Srbiji postalo masovno, navodeći da je u domaćem zakonodavstvu pritvor mera koja je izuzetna.
Uzrok vidi i u atmosferi u javnosti. "Često javnost očekuje da neko 'zaglavi' u zatvoru tokom nekog postupka, a ponekad i neodgovorni političari izjavama stimulišu takvu meru. To nije po zakonu, ali se svakako dešava", ističe Škulić.
Prema njegovim rečima, novim zakonskim rešenjima, raznim alternativama, poput kućnog pritvora i elektronskog nadzora, određivanje pritvora bi trebalo da se svede na nužnu meru.
"To je dobro za društvo, jer je takva kazna daleko jeftinija, dobro je za sistem, a naravno mnogo je bolje za okrivljenog i njegovu porodicu", kaže Škulić.
Po donošenju zakona, što bi, kaže, trebalo da se dogodi u narednom relativno kratkom periodu, važno je da svi akteri koji primenjuju taj zakon to rade savesno, navodi Škulić, zaključujući da su za to potrebna materijalna ulaganja i mnogo dobre volje, kako bi se alternativne sankcije izricale.
Pogledaj vesti o: Izbori
