Izvor: KMnovine.com, 12.Jul.2020, 15:56

Jovo Vukelić: Stiže li kraj režima Đukanovića na avgustovskim izborima

Jovo Vukelić: Stiže li kraj režima Đukanovića na avgustovskim izborima

"Čudo masovnih okupljanja pravoslavnih vernika postalo je planetarni fenomen koji je dokazao žilavost pravoslavlja i snažne vere naroda u Crnoj Gori."




Neravnopravan položaj srpskog naroda u Crnoj Gori posledica je dvodecenijske antisrpske politike i širenja srbofobije režima Đukanovića prema Srbima u Crnoj GoriGlavni cilj vlasti je da što više Srba pretvori u Crnogorce. Da Srba bude što manje i da postanu minorna nacionalna manjinaVišemesečno >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << zadivljujuće okupljanje naroda pokazalo je da je neprikosnoveno pravo na odlučivanje o sopstvenoj sudbini nezamenljivo. Valjda će to pravo na ovim izborima biti trijumfalno realizovano.
Piše: Jovo Vukelić



Neprekidna antisrpska kampanja koju vodi montenegrinski režim na čelu sa Đukanovićem od 1999. godine pokvarila je prvo, kao što je poznato, zvanične odnose Srbije i Crne Gore, doprinela raspadu zajedničke države SRJ i provizorijuma od državne zajednice Srbije i Crne Gore i konačno dovela do samostalnosti Crne Gore 2006. godine i uvela Crnu Goru u NATO.

Podsetiću još samo da je u isto vreme odnos režima i celokupne vlasti prema Srbima koji žive u Crnoj Gori postajao sve gori i gori, konačno neprijateljski. Na unutrašnjem političkom planu počeo je progon ćirilice (do tada zvaničnog državnog pisma), favorizovanje latinice, ukidanje naziva srpskog jezika u školama i drugim javnim i državnim institucijama, uvođenje tzv. maternjeg i potom i stvaranje novog crnogorskog jezika, koji si dobrim delom oslanjao na hrvatski izgovor. Da bi pojačali antisrpsku atmosferu oslonili su se i preuzeli tradicionalnu antisrpsku politiku Hrvatske. Ko god od prosvetnih radnika te promene nije prihvatao dobijao je otkaz na poslu.


   
Karikatura Gorana Šćekića    


Srbi su postali politički nepodobniParalelno sa tim promenama proganjani su svi kadrovi u državnoj administraciji koji su se otvoreno izjašnjavali (deklarisali) kao Srbi, a favorizovani su i protežirani svi koji su se izjašnjavali kao Crnogorci. Pripadnici srpskog naroda bili su i danas jesu obeleženi kao politički nepodobni, što znači da su i u drugim aktivnostima bili sprečavani, sputavani, ometani… Život im je mnogo teži nego podanicima režima Mila Đukanovića.

Na kraju i pripadnost Srpskoj pravoslavnoj crkvi bila je i ostala nepoželjna, a sama SPC i njeni sveštenici postali su nepoželjni i smatrani su od strane vlastodržaca kao pripadnici neprijateljske crkve, a ne crkve  svoje države. Proglašavani su sve više kao Crkva okupatora i predstavnici Srbije!



   

Karikatura Gorana Šćekića    

Zvanična Crna Gora je stoga osnovala i podržala formiranje sopstvene crkve – Crnogorske pravoslavne crkve koju je snažno promovisala u svim situacijama i materijalno je pomagala. Ali, fakat je da ta CPC, na silu formirana državna crkva Montenegrina, nikada nije stala na noge, nije ojačala niti se omasovila, pa je to skelet, bolje reći kostur bez mesa, živi leš i ogledalo crnogorske nastrane vlasti.

I pored velike i neprekidne satanizacije Srba od strane svih zvaničnih crnogorskih institucija i istiskivanja Srba sa svih mogućih značajnijih državnih položaja i obespravljivanja i oduzimanja osnovnih ljudskih prava srpskom narodu suluda antisrpska kampanja Đukanovićevog režima i ovih dana ne prestaje. Glavni cilj vlasti je da što više Srba pretvori u Crnogorce.  Da Srba bude što manje i da postanu minorna nacionalna manjina


Srbija proglašena okupatorom i agresorom Crne Gore


Na kraju, Srbija je proglašena okupatorom Crne Gore i država koja je izvršila agresiju Crne Gore 1918, nasilno smenila tadašnju vlast u Crnoj Gori. I povrh svega vršena je godinama planska revizija istorije, menjani su istorijski fakti iz udžbenika istorije za osnovne i srednje škole, a Srbi su proglašeni za ubice Crnogoraca i zločince. Koji su, još uz to,  napastvovali čak i crnogorske žene i decu. Dva režimska istoričara Š. Rastoder i Ž. Andrijašević, najzaslužnija za tu reviziju istorije, imali su nalog i svu podršku režima da napišu novu izmenjenu i lažnu istoriju Crne Gore u kojoj su Srbija, Srbi i srpska vojska ocrnjeni i predstavljeni kao agresori, a ne verni i iskreni saveznici, već neprijatelji Crne Gore i Crnogoraca. Tako su čak objavljivane slike nekog pokolja, masakra Srba u Trebinju od strane austrougraske vojske prestavljene kao pokolj Crnogoraca od strane Srba negde na severu Crne Gore!


   
Decenijsko sejanje zla i mraka    

Čak i tako brutalne laži u kojima su uhvaćeni zvanični predstavnici Montenegrina nisu zaustavljali  širenje mržnje i neprpeljivosti od strane režima prema Srbima. Ova dugotrajna intezivna antisrpska propaganda (kakva je postojala samo u Sloveniji za vreme oružanih sukoba početkom devedesetih, a u Hrvatskoj  traje i danas) Đukanovićevog režima ipak, pokazuje se,  nije dala očekivane rezultate da cela jedna nova generacija generiše mržnju prema Srbiji i srpskom narodu.

Istovremno su, uz antagonizam prema Srbiji,  razvijani su neobjašnjivo tesni odnosi sa Šiptarima sa Kosova i Metohije, mafijaška i kriminalna kvazidržava u Prištini je priznata za državu, a i sa Albancima iz Albanije i sa Hrvatskom razvijani su bliski odnosi. Crne Gora se čak neobjašnjivo i sramno priključila proslavi hrvatskog pogroma „Oluje“, vojne akcije proterivanja 250 hiljada Srba iz Srpske krajine. Ta antisrpska trojna koalicija (Crna Gora, Hrvatska i „Kosovo“) pokazivala je od tada često na delu svoje neprijateljsko lice.


Litije – čudo masovnih okupljanja pravoslavnih vernika


Ta neočekivana činjenica da arogantna antisrpska kampanja u Crnoj Gori nije dala očekivane rezultate u širenju antisrpstva u narodu, ispoljila se u punom obimu ove godine povodom pokušaja montenegrinskog režima da počne nelegalno otimanje imovine Srpske pravoslavne crkve. Otpor pravoslavnog naroda Crne Gore novom Zakonu, onih koji se osećaju i deklarišu kao Srbi, ali i dela onih koji se osećaju i deklarišu kao Crnogorci, bio je i ostao i čvrst i masovan.U protestnim litijama nisu učestvovali samo stariji, već ogroman broj mladih ljudi koji su po svim parametrima montenegrinskog propagandnog antisrpskog rata trebali da budu zadojeni antisrpstvom. I trebali su da budu udarna pesnica, Milova montenegrinska omladina – „Milojugend“, koja treba da preostale Srbe teroriše, zastraši, pretvori u Crnogorce, a da nepokorne Srbe čak i protera u Srbiju.


   
Karikatura: Goran Divac    


No to se nije desilo, i čudo masovnih okupljanja pravoslavnih vernika postalo je planetarni fenomen koji je dokazao žilavost pravoslavlja i snažne vere naroda u Crnoj Gori. Buđenje tako snažne i eruptivne vere srpskog naroda u Crnoj Gori bilo je ogromno iznenađenje za sve, posle toliko decenija planskog zatiranja srpstva i pravoslavne vere i religije. Ljudi su se, takav je utisak,  uveliko oslobodili straha od neokomunističke antisrpske ideologije Đukanovića.

On je Srpsku pravoslavnu crkvu doživeo kao najvećeg neprijatelja Crne Gore i agresora i u pomoć protiv sveštenika i pravoslavne vere poziva u pomoć čak i NATO alijansu!?


   
Karikatura Gorana Šćekića    






 
 
Ravnopravni zajednički život Srba i Crnogoraca

U ovakvoj nezavidnoj situaciji nedemokratski režim Đukanovića koji bi da se svetu predstavi kao moderan, evropski i demokratski poredak, blizak evropskim vrednostima –uistinu ne zna šta da radi i postao je vrlo nervozan, postupa nedemokratski i teroriše grubim nasrtajima policijskih snaga svoje građane. Kako je vispreno nedavno rekao kolega Gojko Raičević „najveći mrak je pred svanuće“!

Iako verujem da predstoji teška i neizvesna borba sa režimskom aždajom koja se ukorenila već više od dve decenije apsolutne vlasti Đukanovića – nadam se skoroj i konačnoj pobedi snaga koje vole Crnu Goru i žele zajednički život Srba i Crnogoraca u njoj.





Nadam se danu kada će Srbija i Crna Gora biti prijateljske države, a Srbi i Crnogorci ponovo jedan narod iste vere i istih moralnih i životnih vrednosti što su bili vekovima unazad od samog postanja, međusobno ravnopravni u svemu.

Višemesečno zadivljujuće okupljanje naroda pokazalo je da je neprikosnoveno  pravo na odlučivanje o sopstvenoj sudbini nezamenljivo. Valjda će to pravo na ovim izborima biti trijumfalno realizovano.

A neprirodna dukljanska i monenegrinska ideologija oličena u bezobzirnom i nemilosrdnom diktatorskom režimu Đukanovića trebala bi da bude konačno smenjena na avgustovskim izborima. I da tako jednom zauvek Đukanovićeva nezakonita i bogohulna arogancija i progon Srba završi na smetlištu istorije.


Piše: Jovo Vukelić      |      Lični blog: Između sna i jave⇗


Rođen je 1952. godine u Herceg Novom. Diplomirao je na Filozofskom fakultet u Beogradu. Kao student (druge godine) proganjan je pa potom i osuđen 1974., na godinu dana zatvora, uslovno na dve godine zbog odbrane profesora koje je u to vreme proganjala Brozova komunistička mašinerija.

Proglašen je moralno-politički nepodobnim i zato godinama nije mogao da dobije stalan posao. Učestovao je aktivno kao organizator od sredine 70-tih do 80-tih u skoro svim ključnim akcijama protiv režima Josipa Broza. Prvi je sekretar Demokratske stranke 1990. godine. Jedan je od osnivača Demokratskog centra (februar 1996.) U listu Politika (po privatizaciji Politika ad) provodi sedam godina na rukovodećim poslovima sa visokom stručnom spremom. Tu pokreće izdavačku delatnost – štampanje knjiga.


Iz „Politike ad“ u „Službeni glasnik“ prelazi 2009. godine, sektor Izdavaštvo, na mesto izvršnog urednika na poziciji Urednik knjiga gde je 2017. godine dočekao penziju.

Izvor: Između sna i jave   :: © 2014 - 2020 ::   Hvala na interesovanju


Pogledaj vesti o: Izbori

Nastavak na KMnovine.com...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta KMnovine.com. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta KMnovine.com. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.