Izvor: B92, 17.Dec.2011, 15:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jeste li mudro izabrali?
Da li nam raznorazni izbori poboljšavaju ili zagorčavaju život?
Da li vam se desilo da odete u prodavnicu da kupite majonez i naletite na 10 različitih vrsta? Žuri vam se, gosti samo što nisu stigli, a vi ste zaglavljeni među rafovima i ne znate šta da uzmete?
Ovo se dešava stalno, svakoga dana i ne samo sa majonezom. U svakom segmentu naših života suočeni smo sa sve većom slobodom izbora i to nas >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << čini očajnima.
Mnogi su se bavili ovim pitanjem; poslednji u nizu Bari Švarc u knjizi „The Paradox of Choice” (Paradoks izbora). Koncept je sledeći: činjenica da imamo sve više izbora u životu zapravo nas čini manje srećnima (stručnjaci to nazivaju „anksioznošću izbora”) jer nikada nismo sigurni da li smo odabrali pravi proizvod, posao, partnera...
Od adolescenije naovamo, sve što radite u životu prati razmišljanje „šta bi bilo da sam...”. Šta da ste trenirali košarku umesto fudbala? Da ste upisali drugi fakultet? Da ste prihvatili drugu ponudu za posao? A partnera? Možda tamo negde postoje druge žene / drugi muškarci sa kojima biste bili srećniji?
I koji majonez da stavim na sendvič?
Da čovek poludi.
Možda vam ovo sve deluje smešno. Reći ćete da je rešenje da se uzdržite i ne birate mnogo i donekle ćete biti u pravu. „Čemu sve to” je sjajna mantra i životni princip, ali nije sve baš tako jednostavno.
Za porodicu ili pojedince sa oskudnim budžetom, svakodnevne stvari koje uzimamo zdravo za gotovo mogu da stvore „anksioznost biranja”. Da li znate gde je najjeftiniji benzin? Toalet papir? Kad su koji artikli na akciji u pojedinim hiper marketima?
Ovo nije bio uvek problem. Barem ne na tom nivou. Prethodnih godina nedostatak prihoda ili nedostatak opcija činili su stvari mnogo jednostavnijim nego dnaas. Imali ste samo „tomi” majonez i niste obijali glavu.
Promena je nastupila veoma brzo.
Neki to smatraju posledicom „generacijskog rata”. Bejbi bumeri odrastali su u vreme oskudice i sada su stvorili sasvim drugačiji svet. Izgradili su medijske imperije koje nas bombarduju informacijama i prehrambene konglomerate koji proizvode 19 različitih vrsti majoneza.
Njihova deca su prva generacija koja se suočila sa „hiper-izborom” i ne nose se s tim na najblji način, verovatno zato što je ovolika količina ponuda bez presedana u istoriji čovečanstva.
Od toga se ne može pobeći, a drugog izbora nema, jer je to stvar napretka. Ako bismo se kojim slučajem našli sa manje izbora to bi značilo da se nešto katastrofalno desilo.
Jedini savet je da mudro birate svoje bitke.
Možda treba da se zamislite koji fakultet da upišete, ali jednom kad ste odlučili, to je to.
Bolje provedite vreme razmišljajući od čega ćete živeti i koja vas oblast zanima, jer ćete u okviru nje lakše moći da pravite preskoke, nego da menjate čitava polja delatnosti.
A za sitnice - promenite način razmišljanja. Ne pitajte se „koji je najbolji od ponuđenih”, već „koja varijanta ima ono što mi treba?”.
I šta god da radite, za ime sveta, ne obijajte glavu zbog majoneza!
