Izvor: NoviMagazin.rs, 03.Jun.2020, 20:03
Jelka Jovanović: Hajkaši sa udicama
Stalno prebrojavaju i huškaju ljude na prebrojavanje, prebiranje, pa i prebijanje. Koliko je šetača u kolonama protiv nasilja, koliko bojkotaša, a koliko “antibojkotaša”? Koliko je “naših”, koliko “njihovih”. U glavu, što rekao predsednik.
Prošle sedmice počelo je razbrojavanje i na društvenim mrežama; oni “odozgo” – navodno bez znanja prvog – naložili su podanicima da privrženost i zahvalnost pokažu isticanjem broja 1 na svojim profilima. Ne >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << prvog među njima, mada je na vrhu liste baš njegovo ime iako nisu izbori za njega. I čim je taj bruka-mamac bačen, počelo je prebrojavanje onih koji su obnarodovali da vuku manje ili veće tantijeme na konto podrške broju 1. Onda su oni sa drugim brojevima ili bez broja počeli da love “izdajnike”, ulizice, jajare i bašibozluke. A u prvom taboru traže one koji nisu gadljivi na apanažu, ali jesu na njenu transparentnost, što u ovako postavljenom svetu ne/moći jedino pije vodu; mala je ovo bara, a mnogo krokodila, poješće im krokodilčići i piranice sav budžet!
I jedni i drugi su smetnuli s uma da neko možda i ozbiljno veruje i broju 1 i njegovom Titaniku, ali to je druga priča; ova je o hajkašima, ribolovcima, mamcima i lovini. Nova udica zabačena je degutantnim predsedničkim spotom sa devojčicom u kojem lego-kockama broj 1 može sve, pa i ono što devojčica voli najviše na svetu – da joj tatu vrati iz Nemačke da radi u legolendu. Posle nekoliko dana protesta zbog očite zloupotrebe deteta u političke svrhe, Savet REM-a je tesnom većinom 5:4 odlučio da zabrani spot. I brojač je počeo ludački da radi. Ko je glavni krivac što je iz etra izbačen “poučni” razgovor broja 1 sa devojčicom koja voli nove puteve, škole i tatu sa poslom u Srbiji? I ko je u tom tajanstvenom REM-u bio “za”, a ko “protiv”? I ko je koliko puta posle zabrane vrteo spot.
Iako je sve unapred bilo jasno.
Deca, njihova prava i životi su namah zaboravljeni, kao što su, da se ne lažemo, zaboravljani i tokom pređašnjih kampanja u kojima su na manje ili više uvredljiv način korišćeni, s pristankom roditelja, što reše predsednik. Zaboravljena su sva deca (sem “naše”), posebno svako deseto dete koje, prema nalazima UNICEF-a, živi u bedi, ispod tzv. linije siromaštva i još dvoje od deset koja su u ogromnom riziku da skliznu ispod nje. Recimo, sada kada je koronavirus realnom učinio opasnost da njihovi očevi više neće moći da rade, često ilegalno, moleraj ili slične poslove u Minhenu, Parizu, Beču... Deca čiji očevi “tamo” imaju regularne i dobro plaćene poslove ne žive ovde.
Svašta se, skoro sve, ne pamti, ali ubitačno pogonsko gorivo života koji se pretvorio u lov jeste namerno zaturanje činjenice da dobar deo onih koji zaokruže broj 1, virtuelno ili na listiću, ima skučen izbor – da to učini ili ode, a mnogi od njih nemaju kud. Ostaju ovde, neki zahvalni širom razjapljenih usta kad stigne neka crkavica pride, neki posramljeni ćute i samo povremeno zinu. Za svaki slučaj, jer malo, malo pa krene nova hajka, prebrojavanje i trebljenje onih oko sebe. A kad lov (ili ribolov) počne, bezbednije je uz lovce. Sve dok se ne osile i u hajku krenu bez pasa, a ribolovci umesto mamca bace dinamit.
