Izvor: Politika, 10.Jun.2014, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izborna uravnilovka
Promenama u načinu izbora pokrajinskih poslanika u Srbiji jeugašen i poslednji zračak neposrednosti u opredeljivanju birača zanarodne predstavnike
Skupština AP Vojvodine izmenila je sistem izbora pokrajinskih poslanika. Umesto mešovitog, kombinovanog načina, gde se 60 poslanika bira po većinskom sistemu kao pojedinci, a druga polovina po proporcionalnom sistemu na listi, uveden je čist srazmerni sistem sa Vojvodinom kao jednom izbornom jedinicom. Baš kao i za izbor republičkih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << narodnih poslanika i opštinskih (gradskih) odbornika. Sad je, hvali se naširoko to rešenje, sve ujednačeno, jasno, potaman, pošteno i demokratski, pa da, evo, uputim i neku reč kritike.
U ustavnom pravu odavno se (od 19. veka) vodi boj o tome koji je način izbora narodnih predstavnika bolji – onaj gde se bira po imenu (većinski) jedan poslanik u jednoj izbornoj jedinici ili ako se glasa za stranačku listu sa više kandidata (proporcionalni). U toj bici još nema pobednika. Oba sistema imaju vrline i mane pa je nastao i treći, mešoviti izborni sistem (u 20. veku u Nemačkoj, Italiji, Španiji, Mađarskoj),koji nastoji da ukomponuje prednosti i većinskog i proporcionalnog. Model s takvom ambicijom primenjivan je na pokrajinskim izborima i, začudo, nije zadovoljio većinu političkih stranaka. A šta bi o tome rekli birači?
Proporcionalni sistem sa velikim izbornim jedinicama (a Srbija je tu poseban primer sa svojom megaizbornom jedinicom – državom) ima nekakve teoretske kvalitete, ali su oni u praksi srušeni. Navodi se da je proporcionalni sistem matematički tačniji, dakle pošteniji – koliko glasova (10 odsto) toliko poslanika (10 odsto).Proporcionalni sistem je demokratičniji, jer i izrazita politička manjina (male stranke) može da uđe u parlament; proporcionalnim sistemom, sa velikim izbornim jedinicama, u narodnom predstavništvu adekvatno je preslikana politička slika iz naroda.
Praktične mane proporcionalnog sistema ne staju ni u mnogo duži niz, pa ću pomenuti samo neke. Mnogo malih stranaka ulazi u parlament na leđima većih (na koalicionoj listi) ili sa svega pet odsto glasova, zbog čega je nemoguće stabilizovati političku scenu (ko može izmeriti legitimitet naših parlamentarnih stranaka, poput Nove stranke, Pokreta socijalista, Zajedno za Srbiju, SPO-a, Pokreta snaga Srbije i dr). Takav šarolik parlament, u Srbiji i sa više desetina prolaznih stranaka, daje slabu vladu u kojoj premijer, umesto da sprovodi politiku i naređuje, ubeđuje i moli „koalicione partnere”. Dalje, naš proporcionalni sistem uspostavlja „unutarstranačke izbore” pre zvaničnih, jer se potencijalni poslanički kandidati utrkuju za milost šefa stranke ne bi li se dokopali mesta (što višeg) na listi od stotinu imena. Ta imena biračima su inače sasvim nepoznata (osim nosioca liste i poneke javne ličnosti), pa između naroda i njegovih predstavnika i nema ničega osim otuđenosti. Niti birač zna za koga je glasao – osim za stranku i njenog lidera, niti poslanik ima neku svoju izbornu bazu. Poslanik se u parlamentu obraća svima i nikome, možda najpre svom stranačkom šefu.
Da li je onda takav parlament narodno predstavništvo? Tako izabran, „bezimeni” poslanik nije narodni predstavnik, već samo glasajuća karika stranačke oligarhije. Što veća poslušnost, veća je šansa da se opet nađe u parlamentu. Ni u tragu nema njegove autonomnosti da radi i glasa u opštem interesu (zahtev još francuskih revolucionara), onako kako ga on shvata.
Na pokrajinskom nivou ove mane su bile bar prepolovljene. Deo poslanika izabran po većinskom sistemu imao je svoje ime i prezime pred biračima pa i pred strankom; većinski poslanici su imali autoritet i odgovornost jer su znali odakle dolaze, gde se vraćaju i ko im vrednuje rad. Time je bar ta polovina Skupštine bila poznata biračima, čime je otuđenost birača i biranih smanjena. Takav poslanik nije stranački broj ili „rob”, već politički autoritet koji i sam ima priliku da pobedi na izborima.
Ovom uravnilovkom izbornog sistema u Srbiji gasi se i poslednji zračak neposrednosti u izboru predstavnika naroda. Izborne liste sa 120 imena u Vojvodini biće jednako daleke našem građaninu kao i one sa 250 imena na nivou države.
Vanredni profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu
Slobodan Orlović
objavljeno: 10.06.2014.
Pogledaj vesti o: Izbori
.jpg)
