Izvor: Politika, 28.Jan.2014, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbori za Vučićeve koalicione partnere
Samo čudo može da ugrozi pobedu naprednjaka na izborima 16. marta
Kao malo kada na parlamentarnim izborima u Srbiji, predstojeći, koji treba da se održe 16. marta, ne ostavljaju prostora dilemi ko će da osvoji najviše glasova. Izvesnost na ovim izborima postoji i kada je reč o tome ko će biti predsednik sledeće vlade. Teško da u ovom trenutku neko sumnja u to da će Srpska napredna stranka dobiti najveću podršku birača i da će Aleksandar Vučić biti premijer.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Visok rejting naprednjaka potvrđen je i poslednjim istraživanjem agencije „Faktor plus”, obavljenim od 20. do 26. januara. Sudeći po rejtinzima ostalih stranaka, samo bi neko čudo moglo da ugrozi prvu poziciju SNS-a. Ili, kako to kaže Đorđe Vukadinović, urednik „Nove srpske političke misli”, nije sasvim nemoguće da se izmeni ova situacija, ali bi to morala da bude neka senzacija nezapamćenih razmera u srpskom političkom životu.
Vladimir Pejić, direktor agencije „Faktor plus”, ukazuje da na svakim izborima postoji neka neizvesnost, a sada se ona odnosi na pitanje da li će naprednjaci moći da formiraju vladu sami, uz neke svoje manje koalicione partnere. Prema dosadašnjim izjašnjavanjima naprednjačkih funkcionera, u prvom krugu saradnika naći će se stranke Velimira Ilića, Rasima Ljajića, Aleksandra Vulina i Vuka Draškovića, koje će, po svemu sudeći, na izbore izaći na listi SNS-a.
„Izvesno je da će SNS imati najviše glasova, ali to ne mora da znači da će biti pobednik. Pobednik izbora je onaj ko ostvari unapred zacrtane ciljeve i to se posebno odnosi na onoga ko raspisuje izbore. Mislim da naprednjaci žele široki konsenzus, a ne da sami formiraju vladu – čak i ako to budu mogli. Nešto slično je i Vučić rekao. Mislim da oni žele da imaju koaliciju sa dvotrećinskom podrškom u parlamentu”, ocenjuje Pejić.
Po mišljenju Đorđa Vukadinovića, ovo će biti najizvesniji ishod nekih izbora posle decembra 2000. godine (parlamentarni izbori u Srbiji na kojima je DOS nadmoćno pobedio, posle pobede Vojislava Koštunice na izborima za predsednika SRJ).
„Ovi izbori u suštini treba da legalizuju i legitimišu već uspostavljeno stanje odnosa i moći u društvu. Samo je pitanje ko će biti drugi, treći, četvrti... I koga će prvi uzeti za koalicionog partnera. U tom smislu su ovo izbori za koalicione partnere Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke”, zaključuje Vukadinović.
Funkcioneri naprednjaka podstiču tu neizvesnost. Vučić je u „Utisku nedelje” izjavio da nije istina da se sa bilo kim dogovorio kako će izgledati buduća vlada i da o tome neće razgovarati dok se izbori ne završe. Napise u medijima da su naprednjaci već dogovorili novu postizbornu koaliciju sa socijalistima predsednik Izvršnog odbora SNS Radomir Nikolić juče je za Betu nazvao „spekulacijama”. On je otkrio i šta im je smetalo u dosadašnjoj koaliciji i zašto su se odlučili na vanredne izbore: „Nismo imali problema sa koalicionim partnerima u saradnji, ali smo smatrali da na neki način ne mogu da prate tempo koji smo mi nametnuli”.
Ni Brisel, čija se reč uvažava na srpskoj političkoj sceni, za sada nema primedaba na odluku Vučića da se ide na vanredne parlamentarne izbore, iako se doskoro u nezvaničnim razgovorima moglo čuti da u EU i SAD ne gledaju blagonaklono na tu opciju. „Dijalog se nastavlja, a izbori su unutrašnje pitanje svake od zemalja”, izjavila je portparol visoke predstavnice Evropske unije Maja Kocijančič uoči nove runde razgovora Beograda i Prištine, preneo je Fonet. Možda je reč i o tome, kako su već istakli neki posmatrači prilika u Srbiji i Evropi, da je Brisel postao popustljiviji prema ovdašnjim vlastima posle odluke ukrajinske vlade da stopira pregovore sa EU, a u strahu da i Beograd ne potpadne pod veći uticaj Rusije.
Tako se u ovom trenutku čini da Vučića i SNS ništa ne može omesti da 16. marta ostvare dobar rezultat. Čak ni tradicija da oni koji sebi „skraćuju mandat” i raspišu vanredne izbore – budu poraženi. A u to nadu polaže profesorka Srbijanka Turajlić, koja u tekstu za „Danas” podseća da su u poslednjih 15 godina svi prevremeno raspisani izbori doveli do gubitka za onoga ko ih je raspisao. I da je Srbija „ipak zemlja čuda”. Polovinom januara je i profesor Dragoljub Mićunović upozorio Vučića na negativno iskustvo prevremenih izbora u novijoj srpskoj političkoj istoriji, jer su i Slobodan Milošević i Vojislav Koštunica i Boris Tadić na taj način „zabili sebi trn u zdravu nogu”.
Možda bi, međutim, veća izlaznost mogla donekle da pomuti račune naprednjacima, uz novu akciju uticajnih pojedinaca poput onih pre dve godini koji su, u znak protesta protiv vlasti Borisa Tadića, zagovarali „bele listiće” ili pobedu Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima. Sociolog Vesna Pešić (koju Tadić umnogome krivi za poraz na tim izborima) sada sve nezadovoljne naprednjačkom vlašću javno poziva da glasaju za Demokratsku stranku, kao najjaču u opoziciji i zato jedinu koja ima šansu da na nekim budućim izborima, pošto u međuvremenu ojača, pobedi SNS. Ali ni ona ne računa na ove izbore.
Vukadinović i Pejić, ipak, ne vide da trenutno išta realno može da ugrozi SNS, pa ni veća izlaznost. Na osnovu raspoloženja ispitanika, Pejić ocenjuje da će izlaznost 16. marta biti između 55 i 60 odsto. A to ne može bitno da utiče na raspored glasova. Ne može, na primer, da naprednjake „spusti” na 34 ili 32 odsto, ako sada imaju 42 procenta podrške – može, eventualno, na oko 38 procenata, procenjuje Pejić.
„Izlaznost više utiče na manje stranke, one koje su oko cenzusa ali sa stabilnim biračkim telom. Na malu izlaznost te partije mogu da imaju šest-sedam odsto glasova, ali ako izlaznost bude velika, one mogu da se nađu ispod cenzusa”, ukazuje on, slažući se sa ocenama da SNS-u, kao stranci koja ima dosta sigurnih glasova, ipak više odgovara manja izlaznost. S druge strane, ako se i animira veći broj neopredeljenih birača, to ne znači da će svi ti „probuđeni” glasati za jednu stranku. Iskustvo pokazuje, ističe Pejić, da se ti glasovi relativno ravnomerno raspoređuju i možda mogu za dva-tri procenta ići na štetu naprednjaka.
I Vukadinović navodi da bi veća izlaznost možda za nekoliko procenata pomogla DS-u i malo „spustila” SNS, ali to ne bi presudno uticalo na i shod izbora. „Možda bi to mogla pojava nekog novog političkog subjekta, ali to je samo u domenu teorije”, napominje Vukadinović, dok Pejić najveću opasnost za SNS vidi – u opuštanju naprednjaka. Ako misle da su već završili posao i da su već pobedili, kaže on, odnosno ako im kampanja bude loša i neubedljiva, ili naprave neki veliki kiks, to može da razočara ljude i odvede ih u apstinenciju ili ih okrene nekim drugim strankama. Nešto slično se desilo Tadiću na poslednjim izborima.
B. Baković
objavljeno: 28.01.2014.
