Izvor: Vostok.rs, 05.Jun.2012, 13:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbori za Nacionalni Sabor Francuske: Pirova pobeda socijalista
05.06.2012. -
Socijalisti treba da dobiju većinu na predstojećim izborima za Nacionalni Sabor Francuske. Ipak, iniciajtive njihovog predstavnika Fransoe Olanda, izazivaju nedoumicu kod ekonomista i političara zbog odsustva konkretnike i očigledne privrženosti predsednika Francuske Republike populizmu.
Socijalisti treba da dobiju većinu na predstojećim izborima za Nacionalni Sabor Francuske. Ipak, iniciajtive njihovog predstavnika, novog predsednika Francuske Fransoe Olanda, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << izazivaju sve veću nedoumicu kod ekonomista i političara zbog odsustva konkretnike i očigledne privrženosti predsednika Francuske Republike populizmu.
Francuski pejzaž je siv i jednoličan kao nikada ranije. Jelisejska palata je lišena svake privlačnosti pošto Oland više podseća po svom ponašanju na sivog protestantskog pastora iz američke provincije. Mada je aktualni francuski predsednik bio već na nekoliko službenih puteva, nije proizveo oduševljenje. I parlamentarniizbori čiji će rezultati biti poznati 17. juna, neće biti primetan događaj. Partijska kampanja teče predvidivo.
Odlazeća desna većina prethodnog sastava parlamenta posedovala je 340 mesta. Gubitak preko 100 mesta u parlamentu značiće za desničare onaj kritični prag iza kojeg će uslediti gubitak kontrole nad situacijom. A manja šteta sasvim je podnošljiva za „desnu" stvar. Cilj bivše vladajuće stranke Nikole Sarkozija je da sačuva sebi makar 200 mesta. Pream anketiranjima javnog mnjenja, ona poseduje 31,5% glasova građana Francuske, Nacionalni Fornt danas čini 14% biračkog tela. Tako da na kraju krajeva 250 fotelja treba da se dobije. Tu je još i pokret MoDem koji može da doda desnima 3-5% glasova.
Socijalisti, čini se, mirni su, mada je taj mir relativan. Njih 45%, ako je verovati anketiranjima, ipak predstavljaju većinu: prema sociološkim anketiranjima socijalističkih glasova će biti oko 30%, ostalo će dobiti ekolozi i Levi front Melanšona.
Raspored osnovnih snaga je jasan i to toliko koliko paradoksalno nije jasna taktika predsednika Republike. Međunarodna pitanja jasno se uklapaju u liniju Sarkozija. Bez iznenađenja Oland se zakleo u vernost Baraku Obami na samitu velike osmorke koji je održan u Americi i izjavio je da je spreman da razbije Bašara el-Asada. Bez iznenađenja on se priprema za povlačenje francuskih trupa iz Avganistana i bito je oslabio osu Francuska-Nemačka svojim izjavama da je neophodno finansirati razvoj evropske ekonomije štampanjem dodatnih derivativa i uvećanjem novčane mase. Drugim rečima, on je samo pogrošao položaj u kojem je Sarkozi ostavio Francusku.
U unutrašnjoj politci Oland, uoči parlamentarnih izbora, najviše se zanma za plate visokih rukovodilaca kompanija sa državnim kapitalom. On je izjavio da počev od 13. juna osnovica direktora takvih organizacija ne treba da premađuje nivo 20 minimalnih plata u datom preduzeću.
Koliko su ove mere u stanju da poprave francusku ekonomiju? Očigledno da je pre reč o nekim populističkim merama. Isto kao što je i naredba automobilskoj pratnji Predsednika Francuske da se zaustavlja na semaforima. Kao i za vreme predsedničke kampanje, Oland aktivno koketira sa masom, nadajući se da će uticati na rezultate parlamentarnih izbora. A pitanja koje Oland uporno izbegava su obuzdavanje imigracije, politika Francuske prema Rusiji, povećanje minimalnih plata, poboljšanje socijalnog osiguranja, nezaposlenost...
Izvor: Golos Rossii, foto: EPA
Pogledaj vesti o: Izbori
.jpg)
