Izvor: Politika, 03.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbori u OKS – Ćurković ili Divac
Ivan Ćurković: Napredak na temeljima pekinškog iskustva. – Vlade Divac: Pravilima do zdravijeg sporta
U utorak, 24. februara, članovi Skupštine Olimpijskog komiteta Srbije biraće predsednika, koji će naš olimpijski pokret voditi u narednom četvorogodišnjem ciklusu, HHH olimpijadi modernog doba koja će se završiti Igrama u Londonu 2012.
Sportski savezi i organizacije, članovi Olimpijskog komiteta Srbije, u kandidacionom periodu imenovali su dvojicu kandidata. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << To su Ivan Ćurković, nekadašnji golman, olimpijac, koji se na čelu OKS nalazio i u prethodnom olimpijskom ciklusu, i Vlade Divac, nekadašnji košarkaš, osvajač olimpijske medalje, u poslednje vreme aktivan u humanitarnom radu.
Ovih dana sportske organizacije i pojedinci javno se izjašnjavaju za kojeg su od dvojice kandidata i ko bi od njih uspešnije doveo naš olimpijski brod do Londona.
„Politika” daje reč kandidatima koji su se upustili u izbornu trku. Vlade Divac i Ivan Ćurković spremno su odgovorili na pet istovetnih pitanja i u glavnim crtama nagovestili kako bi vodili Olimpijski komitet Srbije, što su – verujemo – do detalja razradili u programima koje su dostavili našem nacionalnom Olimpijskom komitetu.
Pošto će njihovi programi, po svemu sudeći, biti dostupni javnosti tek na Skupštini, ili možda tek koji dan ranije, ovi njihovi odgovori mogli bi da ljubiteljima sporta omoguće da se i sami opredele...
Kandidati su elektronskom izdanju Politike prošle nedelje izneli svoje viđenje toga kako bi vodili Olimpijski komitet i o tome možete da date svoje mišljenje u novoj rubrici „DEBATA” na http://www.politika.rs/debate/index.sr.html#null
-----------------------------------------------------------
Šta mislite o stanju srpskog sporta danas? Šta su nedostaci, a šta perspektive?
Divac: Realno stanje srpskog sporta, u ovom trenutku, ispod je nivoa potencijala koji Srbija ima. Nedostatak je nedovoljna sinhronizacija sportskih organizacija. Ovde mislim na situaciju u kojoj država dosta sredstava odvaja za sport, ali ta sredstva se ne troše na najefikasniji način. Treba prepoznati prave talente i prave buduće šampione i u njih treba ulagati i to po kriterijumu rezultata. Na primer, ne sme se dozvoliti da se u pravo vreme ne uloži u talenat koji je sigurno bio prepoznatljiv kod Nataše Janić, koja je zbog takvog propusta na poslednje dve olimpijade osvojila četiri zlatne medalje za Mađarsku, umesto za našu zemlju. Talenat mora biti blagovremeno prepoznat i adekvatno propraćen, bez obzira na granu sporta iz koje dolazi.
Činjenica je da kao nacija posedujemo veliki talenat za sport. Perspektive treba tražiti u takvom potencijalu, koji će na efikasan i stručan način biti propraćen podrškom koja će se ogledati u stručnom radu i uslovima koje ćemo obezbediti za najtalentovanije.
Ćurković: U svakom segmentu sporta – dece i omladine, školskom, rekreativnom, profesionalnom, vrhunskom – ima šta da se promeni, iako cenim da je mnogo učinjeno. Treba imati u vidu da su se poslednje dve-tri decenije stvari vrtoglavo menjale, a sport se sporo prilagođavao. U nekom iščekivanju i privremenosti, propušteno je i najvažnije – planiranje i upravljanje budućnošću. Tako su prolazili dani, meseci, godine, olimpijski ciklusi... Vremena jesu bila teška, sa svih strana sportu su stajala ograničenja, ali je bilo i naše inertnosti.
Izgubljeni korak je, ipak, bar delimično, nadoknađen i ko danas to poriče, ili je neobavešten ili zlonameran.
Kako vidite mesto i ulogu nacionalnog Olimpijskog komiteta u sistemu sporta Srbije?
Divac: Kada se govori o Olimpijskom komitetu Srbije, govori se o našem vrhunskom sportu. Naš Olimpijski komitet treba da se bavi vrhunskim sportom, prepoznavanjem i praćenjem vrhunskih talenata. Ne sme više da nam se dešava da u mnogim sportovima u mlađim kategorijama budemo u samom svetskom vrhu, a da to ne pretočimo u rezultate u seniorskoj konkurenciji. Činjenica je da su jedine dve medalje za Srbiju, na poslednjim Olimpijskim igrama u Pekingu, osvojili sportisti koji su sami, sa svojim porodicama, ulagali u sopstveni napredak i razvoj i to nije imalo mnogo veze sa našim Olimpijskim komitetom. Našim sadašnjim i budućim vrhunskim sportistima moramo da obezbedimo kompletnu logistiku, mislim na medicinsku pažnju, testiranja, uslove za pripreme, koja je u savremenom sportu neophodna za vrhunski rezultat.
Ćurković: Primarna obaveza nacionalnog Olimpijskog komiteta jeste da se na globalnom planu bori i izbori za dobar status sporta u društvu i državi. Jedino se sistemskim rešenjima mogu stvoriti stabilni i optimalni uslovi za razvoj široke baze, kao i za visoke domete asova na prestižnim sportskim pozornicama sveta. I našim zalaganjem – naglašavam: i našim, a srećom nismo bili sami – idejama i definisanjem predloga, sport je ušao u Ustav kao važna društvena delatnost. Formirano je Ministarstvo sporta, pa sada imamo neposrednu vezu sa državom. Naša platforma sistema sporta iz 2006. je u osnovi nedavno usvojene Strategije razvoja sporta. Nadoknade, bivšim i sadašnjim osvajačima velikih trofeja, jeste ono za šta smo se uporno zalagali, uvereni da je to pravedno rešenje...
OKS treba da bude čelna institucija sporta, ne samo po formalnim ovlašćenjima, već po tome što će sport ozračiti olimpijskim duhom, čistim odnosima, poverenjem. Da bude kohezivna snaga, ustanova od najvišeg stručnog poverenja kada je u pitanju predstavljanje zemlje. U teškim uslovima, u prethodno poremećenim odnosima, OKS je uspeo da vrati ugled, da podigne duh patriotizma i reprezentacije, da sportistima i javnosti vrati ponos...
Šta bi bila tri prioriteta Vašeg rada?
Divac: Prvo, postojeće fondove Olimpijskog komiteta treba usmeriti na prave ciljeve – na struku i uslove. Ovde, možda i najviše, imam u vidu takozvane „male” saveze i sportove, koji su u prošlosti donosili dosta medalja.
Drugo, treba uspostaviti bolju saradnju Olimpijskog komiteta sa Ministarstvom za omladinu i sport. Ta saradnja mora da bude kontinuirana i planska, a ne sporadična i aktuelna samo pred održavanje Olimpijskih igara.
Treće, neophodno je uključivanje svih saveza u pripreme sportista tokom olimpijskih ciklusa. Ovo, takođe, treba da bude kontinuiran i dobro planiran proces, kojim će se pratiti i pomagati talenti, budući kandidati za olimpijske medalje u dužem vremenskom periodu.
Veoma je bitna još jedna, proceduralna stvar, koja je preduslov za bolji i efikasniji rad Olimpijskog komiteta. Neophodno je pokrenuti proces promene Statuta Olimpijskog komiteta Srbije i to u delu uslova za izbor predsednika i generalnog sekretara, jer postojeći Statut neprirodno ograničava mogućnost kandidovanja na veoma uzak krug ljudi.
Ćurković: Prvo, to su reprezentativni nastupi. Samo u ovoj godini naši izabranici će se takmičiti na 19 svetskih i evropskih prvenstava. Na te nastupe gledam kao na neposredne korake od Pekinga ka Londonu 2012. Ako nemamo kontinuitet planiranja, ako nam iskustva sa ovih Igara ne budu osnova, gradićemo kuću bez temelja.
Drugo, informaciona platforma koja je stvorena treba svim činiocima sporta u Srbiji da donese korist, samo ako se bude koristila na pravi način.
Treće, briga o raspoloživim snagama u sportu, stvaranju uslova najširoj bazi, kao i onima koji čine vrh našeg sporta, unapređivanju struke i korišćenju nauke, težnji ka boljem na svakom terenu. I svakako, bez žrtvovanja humanosti za račun efikasnosti.
Kako bi sa Vama na čelu OKS izgledao srpski sport na kraju ovog olimpijskog ciklusa, tačnije, zaključno sa Igrama u Londonu 2012?
Divac: Verujem da bi srpski sport postao „zdraviji”. Ne zbog toga što bih ja bio na čelu Olimpijskog komiteta Srbije, već zbog toga što bi bila uvedena pravila koja bi regulisala način i kontrolu ulaganja države u razvoj sporta i najvećih sportskih talenata. Ako u te četiri godine na pravi način usmerimo sredstva, verujem da ćemo već na Olimpijskim igrama u Londonu osetiti razliku.
Ćurković: Materijalni i društveni tretman sporta svakako bismo unapredili, a stečeno poverenje javnosti i države dozvoljavaju mi da s optimizmom gledam na vreme koje dolazi. Sada imamo pekinško iskustvo i dobru poziciju sporta, bez obzira na to što to neki žele da ospore. U vašem listu je nedavno napravljena anketa, u kojoj su prvi ljudi granskih saveza, svi odreda, govorili o 2008. kao godini zapaženog napretka. Što su se sada neki predomislili, pa poriču vrednost rezultata iz 2008, više govori o njima nego o rezultatima.
Šta mislite o vašem protivkandidatu?
Divac: O mom protivkandidatu, gospodinu Ćurkoviću, kao bivšem vrhunskom sportisti, mislim sve najbolje. Ali, takođe mislim da je došlo vreme da se u rad Olimpijskog komiteta Srbije uključe ljudi sa drugačijim vizijama i drugačijim odnosom prema sportu i prema državi.
Ćurković: Kako god da odgovorim na ovo pitanje, u ovoj atmosferi, bilo bi neuljudno. Lično mi je žao što se izbor predsednika OKS pretvorio u nešto što nisam očekivao, u kampanju. A podsećam, kampanja se zvao i onaj „anđeo” koji nas je bombardovao 1999, kao i bezobzirna stranačka borba, imenovana kao „kampanja od vrata do vrata”. To ne dolikuje sportu, a ponižava olimpijski pokret i Olimpijski komitet. Lično sam zadovoljan što u tome nisam učestvovao. Ja sam onima koji će to najbolje znati da ocene dao svoj program, ime i sportsku biografiju. To je dovoljno.
Pripremio: A. Miletić
[objavljeno: 04/02/2009]
Pogledaj vesti o: Izbori, Olimpijske igre
