Izvor: Večernje novosti, 22.Sep.2013, 17:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Izbori u Nemačkoj: Glasali Merkelova i Štajnbrik

Nemački kancelar Angela Merkel glasala je danas u Berlinu, došavši na izborno mesto u pratnji supruga profesora Joahima Zauera.Time su izbori, na kojima Merkelova važi za favorita, a njeni demohrišćani za najjaču partiju, kako se komentariše u medijima, ušli u ''vruću fazu''.Pre Merkelove glasao je i predsednik države Joahim Gauk, kao i njen ''izazivač'' - kandidat Socijaldemokratske partije (SPD) Per Štajnbrik, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << koji je u anketama daleko iza Merkelove.U Nemačkoj su jutros u osam sati počeli savezni izbori. Na biračka mesta pozvano je blizu 62 miliona Nemaca s pravom glasa, a u trci učestvuju 34 partije i 4.451 izborni kandidat. Mediji prenose da glasanje protiče u miru i u skladu sa izbornim standardima, a analitičari ističu da političari, nezavisno iz koje su partije, imaju strah od neodlučnih, kojih je prema anketama najmanje 30 odsto. IZBORI Oko 80.000 izbornih mesta u 299 okruga biće otvoreno do 18 sati, a već nekoliko minuta po zatvaranju birališta, mogu se očekivati prve procene rezultata. Građani od 4.451 kandidata treba da izaberu 598 poslanika Bundestaga. Danas će po prvi put glasati i oko tri miliona 18-godišnjaka. Na ovim izborima učestvovaće i oko 65.000 birača koji žive u inostranstvu. Prema statistici, na izbore je pozvano i oko 5,8 miliona Nemaca migrantskog porekla, što je dobrih devet odsto ukupnog broja birača. Prema statistici, demohrišćani bi sa svojim koalicionim partnerima, liberalima šefa diplomatije Gvida Vestervelea, mogli da "za dlaku" osvoje više glasova od tri opozicione partije. Merkelova, koja se nada trećem četvorogodišnjem mandatu, važi za favorita, a njen "izazivač" Štajnbrik, za političara daleko iza nje. Prema poslednjim anketama, CDU uživa podršku 40 odsto birača, dok opoziciona SPD može da računa na 27 procenata birača. Stranka Zelenih, koja na ove izbore izlazi sa dva glavna kandidata – Jirgenom Tritinom i Katrin Gering-Ekart, ima devet procenata podrške. Levica ima čak osam glavnih kandidata, predvodi ih Gregor Gizi, a za njih bi glasalo 8,5 odsto Nemaca. Stranka slobodnih demokrata (FDP), odnosno liberali, čiji je glavni kandidat Rajner Briderle, nalazi se na samoj ivici cenzusa i ima podršku 5,5 procenata glasača, dok novoformirana stranka „Alternativa za Nemačku" verovatno neće preći cenzus. Ta stranka prvi put učestvuje na izborima, a zalaže se za izlazak Nemačke iz evrozone i povratak nemačke marke. Piratska stranka, koja je prethodnih par godina imala prilično uspeha na više pokrajinskih izbora, sada ima samo oko dva odsto podrške. Na izborima učestvuje i krajnje desničarska Nacional-demokratska partija Nemačke (NPD) i brojne druge male stranke. Postizborni savezi su otvoreno pitanje i danas bi mogla da se vodi bitka "prsa u prsa". Zbog toga su gotovo svi politički lideri, računajući i Merkelovu, posebno pozvali neodlučne birače da izađu na izbore. Nemački izborni sistem je složena kombinacija većinskog i proporcionalnog sistema. Svaki birač ima dva glasa - "prvim glasom" neposredno bira kandidata u svom izbornom okrugu u kojem mandat u Bundestagu dobija onaj ko ima prostu većinu glasova, nezavisno od toga u kojoj je stranci, a "drugim" odlučuje o poslanicima koji će preko pokrajinske stranačke liste ući u Bundestag. Ti, "drugi glasovi" su odlučujući, jer određuju koja stranka će dobiti najviše mesta u parlamentu i time pravo da imenuje kancelara i sastavi vladu. Oni će i danas biti ključni. Kada je reč o postizbornim savezima, jedna od opcija bi mogla biti "velika koalicija" između demohrišćana i socijaldemokrata, kakvu je Merkelova već jednom vodila. Političari je smatraju „nužnim zlom", ali svaki četvrti nemački birač, kako pokazuju ankete, priželjkuje baš takvu vladajuću koaliciju. Kao moguće, ali malo verovatne opcije, pominju se i nastavak sadašnje koalicije demohrišćana i liberala, pretrčavanje malih na stranu velikih, ali "neprirodnih" političkih partnera, opcija da SPD sa Zelenim i uz podršku Levice, naslednice nekadašnjih istočno-nemačkih komunista, formira vladu, što obe partije isključuju. Poslednje ankete pokazuju da AfD neće uspeti da pređu cenzus od pet odsto osvojenih glasova, a analitičari kažu da bi, ukoliko bi ta stranka postala parlamentarna snaga, to moglo značiti okončanje aktuelne demohrišćansko-liberalne koalicije. Na vlasti u Nemačkoj je od 2009. godine takozvana crno-žuta koalicija koju čine CDU, CSU i FDP na čelu sa Merkelovom, dok opoziciju u parlamentu čine SPD, Levica i Zeleni. ČITAOCI "BILDA" VERUJU U "VELIKU KOALICIJU" I MERKELOVUČitaoci visoko-tiražnog tablioda "Bild" smatraju da će Angela Merkel ponovi biti kancelar i da je "velika koalicija" demohrišćana i socijaldemokrata najverovatnija politička opcija. Na pitanje da li će Merkelova ponovo biti kancelar, 65 odsto anketiranih je odgovorilo da će u svakom slučaju ona ponovo stajati na čelu vlade, dok je 35 odsto njih reklo da neće i da je njeno vreme prošlo.Na pitanje da li će demohrišćani i liberali, aktuelnog šefa diplomatije Gvide Vestervela, osvojiti dovoljno glasova za nastavak koalicije, svega 30 odsto ispitanika je odgovorilo je potvrdno, dok se 70 odsto izjasnilo za "veliku koaliciju", kao najverovatniju političku opciju. Interesantno je da su učesnici "Bildove" ankete skoro podeljeni kada je reč o tome da li će evroskeptički rapsoložena "Alternativa za Nemačku" (AfD), koja se zalaže za ukidanje evra i povratak "dobre, stare nemačke marke", ući u Bundestag. Oko 51 odsto smatra da neće, a 49 odsto učesnika ankete da će uspeti da pređe "crtu" od pet odsto i uđe u Bundestag. Ukoliko bi "AfD", od koje se sinoć kancelar Angela Merkel, ne pominjući je po imenu, jasno distancirala, uspela da uđe u Bundestag, onda bi to, kažu analitičari, moglo značiti kraj aktuelne demohrišćansko-liberalne koalicije.

Nastavak na Večernje novosti...