Izvor: RTS, 15.Dec.2014, 08:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbori u Japanu - šta dalje
Na vanrednim izborima za Donji dom japanskog parlamenta vladajuća Liberalno-demokratsko partija osvojila apsolutnu većinu, uprkos delimičnom izostanku ekonomskih rezultata. Nova vlada tako će imati potpuno odrešene ruke da nastavi politiku ekonomskih reformi, revidira ustav i ponovo započne upotrebu nuklearne energije uprkos bolnom iskustvu iz Fukušime.
Vladajuća koalicija sastavljena od Liberalno-demokratske partije (LDP) i stranke Komeito odnela je ubedljivu pobedu na >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << jučerašnjim vanrednim parlamentarnim izborima u Japanu nad rascepkanom i nemoćnom opozicijom. Koalicija je osvojila više od dve trećine mesta u tom domu parlamenta, što će joj omogućiti neometano formiranje vlade i vođenje politike u naredne četiri godine.
Liberalno-demokratska partija premijera Šinzoa Abea osvojila je blizu 300 fotelja u parlamentu, tako da i bez svog koalicionog partnera ima apsolutnu većinu u tom zakonodavnom telu, koje broji ukupno 480 poslanika. Ona je na jučerašnjim izborima stekla čak četiri puta više poslaničkih mesta u parlamentu od najveće opozicione Demokratske partije.
Tokom izborne kampanje najvažnija tema suočavanja između LDP-a i njenih protivnika u opoziciji bilo je pitanje daljeg sprovođenja ekonomskih reformi, koje su do sada donele dobrobit velikim korporacijama i drugim izvozno-orijentisanim firmama, ali se nisu odrazile na standard običnih građana, a pri tom su i doprinele daljem zaduživanju države koja već grca u ogromnim dugovima.
U kratkoj kampanji, koja je trajala svega tri nedelje, važna pitanja, kao što su odluke vlasti da ojača vojni savez sa SAD i pokrene proceduru za ponovno uključivanje nuklearnih reaktora, koji stoje neiskorišćeni zbog protivljenja lokalnih uprava i građana usled nesreće u Fukušimi, bila su gurnuta u drugi plan.
Jučerašnji prevremeni izbori bili su sazvani prvenstveno zbog toga što ekonomska politika premijera Šinzoa Abea nije donela očekivane rezultate u protekle dve godine.
Naime, japanska ekonomija se još od devedesetih godina bori sa deflacijom i oscilira između niskog rasta i recesije, pa je vlada na čelu sa premijerom Abeom, oformljena krajem 2012, preuzela na sebe zadatak da zaustavi deflaciju i stimuliše ekonomski rast. Ona je to, najpre, pokušala da ostvari kroz fiskalnu i monetarnu politiku u saradnji sa Centralnom bankom Japana, štampanjem novca, obaranjem vrednosti jena i snižavanjem referentne kamatne stope.
Pošto je japanski javni dug ogroman i iznosi čak oko 230 odsto BDP-a, što je mnogo veći procenat nego onaj u Grčkoj, a godišnji deficit u budžetu već nekoliko godina visok i iznosi oko osam odsto, vlada je istovremeno podigla i PDV kako bi popunila državnu kasu. To je poskupelo svakodnevni život običnih građana i prisililo ih na štednju.
I pad jena je doveo do poskupljenja uvoznih artikala, među kojima najveći deo zauzimaju energenti i hrana, pa je najveći deo japanskih građana bio prisiljen da zategne kaiš i smanji potrošnju, dok je, istovremeno, zabeležen i veliki broj slučajeva bankrota među malim i srednjim firmama zbog poskupljenja uvoznih sirovina i mašina do kojeg je dovelo klizanje domaće japanske valute.
Veliki pad u domaćoj potrošnji osnovni je razlog zašto je japanska ekonomija ponovo skliznula u recesiju u trećem kvartalu ove godine, čime je dovedena u pitanje ispravnost vladine ekonomske politike.
Recesija, uprkos dve godine nastojanja vlade da zemlju izvede iz deflacije i postavi je na put ekonomskog rasta, je ono što je dovelo do raspuštanja parlamenta i zakazivanja prevremenih izbora.
U dve godine provedene na vlasti, vlada premijera Abea napravila je i relativno nepopularne korake ka jačanju kolektivne odbrane sa Sjedinjenim Državama i ka ponovnom korišćenju nuklearne energije, uprkos iskustvu iz Fukušime.
Razlozi uspeha vladajuće koalicije
I mada su u tom trenutku pojedina istraživanja javnog mnjenja ukazivala na pad u ličnoj popularnosti premijera Abea, on i njegovi saradnici pravilno su procenili da velika prednost u popularnosti njegove partije, odnosno vladajuće koalicije u celini, u odnosu na oslabljenu i razjedinjenu opoziciju daje dovoljno manevarskog prostora za bezbedni izlazak na izbore.
Za razliku od prethodnih izbora kada je izlaznost bila između 60 i 80 odsto, jer se na njima odlučivalo koja će partija osvojiti vlast, ovog puta je bilo jasno da do promene režima neće doći, pa su se izbori praktično sveli na izražavanje podrške vladajućoj koaliciji.
Kao takvi, bili su neprivlačni za mlade ljude u dvadesetim i tridesetim godinama života i mnoge druge glasače koji se protive vlasti ali ne vide nikakvu alternativu u bledim i slabim opozicionim partijama.
Zbog toga su jučerašnji izbori, sa nešto više od 40 odsto, imali najnižu izlaznost u posleratnoj japanskoj istoriji.
Pored razjedinjenosti opozicije i malog odziva glasača, i kratko vreme za kampanju bio je uslov koji je više pogodovao snažnoj vlasti nego rascepkanoj opoziciji.
LDP je u poslednjih šest decenija na vlasti provela čak 55 godina, te ima izuzetno razgranatu i jaku organizicionu mrežu.
Izvesna revizija ustava i uključenje nuklearnih reaktora
Nova pobeda daće LDP-a u i koalicionom partneru Komeito još četiri čitave godine na čelu države i ojačati moralni legimitet vlasti koja treba da nastavi sa neizbežnim i bolnim podizanjem PDV-a i teškim strukturnim reformama.
Ona će im takođe dati i mandat za sprovođenje nepopularnih mera u drugim oblastima politike i života kao što su bezbednosti i energetika.
Vlada na čelu sa premijerom Abeom, ranije tokom ove godine, donela je odluku da reinterpretira japanski ustav, koji diktira odricanje od učešća u međunarodnim oružanim sukobima da bi sebi obezbedila pravo na kolektivnu odbranu i jačanje vojnog saveza sa SAD.
Konkretno, u julu ove godine vlada premijera Šinzoa Abea objavila je novo tumačenje ustava po kojem Japan ima pravo ne samo da brani sebe, već i da vojno priskoči u pomoć drugim zemljama saveznicama kao što su SAD, pod uslovom da i njemu samom jasno preti opasnost.
U članu 9 japanskog ustava piše da se "japanski narod, sa iskrenom željom za ostvarenje međunarodnog mira zasnovanog na pravdi i redu, zauvek odriče vojne sile i pretnje vojnom silom kao sredstva za rešavanje međunarodnih sukoba".
Mnogo građana Japana ponosno je na ovu odredbu ustava i višedecenijsku miroljubivu politiku svoje zemlje u međunarodnim odnosima i protive se pokušajima sa vrha da se tumačenje, po kojem taj član dozvoljava samo vođenje odbrambrenog rata na svojoj teritoriji, izmeni ili ignoriše.
Sve vlade koje je u protekloj deceniji formirala dominantna snaga u političkom životu Japana - LDP, nastojale su da nametnu reviziju najvišeg pravnog akta zemlje kako bi stvorile pravne uslove za kolektivnu odbranu i borbeno angažovanje japanskih trupa van svoje teritorije, odnosno za jačanje vojnog saveza sa SAD, što Japanu treba da omogući da se bolje suprotstavi izazovu koji za njega predstavljaju jačanje vojne moći Kine i Severne Koreje.
Iako je vladajuća koalicija LDP i Komeito od kraja 2012. godine u oba doma japanskog parlamenta imala većinu, koja joj omogućava reviziju člana 9, do sada se uzdržavala toga - upravo zbog otpora građana.
Međutim, jučerašnju izbornu pobedu će vladajuća koalicija verovatno protumačiti kao mandat za promenu ustava.
Vladajuća koalicija za svoj prioritet ima jačanje ekonomije, pa je za nju prirodan potez ponovno uključivanje nuklearnih reaktora, jer bi time moglo da se godišnje uštedi oko 30 milijardi dolara koje Japan sada troši na uvoz prirodnog gasa i uglja kao zamenu za nuklearnu energiju. Time bi se, takođe, stavila tačka na ogromnu štetu prouzrokovanu održavanjem neuposlenih reaktora u nuklearnim centralama i otuštanjem radnika iz te grane enrgetske industrije.
U obraćanju japanskoj nacionalnoj televiziji NHK, premijer Abe izjavio je da će nova vlada, koja će uskoro biti formirana, za svoj prioritet imati dalje sprovođenje ekonomskih reformi, a naročito povećanje plata običnih radnika, koji još nisu osetili dobrobit njegove ekonomske politike.
Na pitanje da prokomentariše nisku izlaznost na izborima, Abe je rekao da će se potruditi da podigne poverenje građana u političke strukture.
Uprkos malom odzivu, vladajuća koalicija LDP i partije Komeito imaju sve razloge da budu prezadovoljni svojim, sada je jasno, briljantnim političkim manevrom, odnosno time što su raspisali prevremene izbore u trenucima kada je njihova politika počela da prouzrokuje ozbiljne sumnje.
Oni ne samo da su održali, već su i ojačali svoje pozicije, a pored broja poslaničkih mesta koje su stekli u parlamentu, o ubedljivosti njihovog trijumfa govori i činjenica da ni vođa najveće opozicione Demokratske partije, ni bivši premijer iz njenih redova nisu izabrani - mada je ova stranka zabeležila skroman napredak u odnosu na izbore pre dve godine.
Pogledaj vesti o: Izbori, Japan
