Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 04.Dec.2011, 03:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Izbori u Hrvatskoj

ZAGREB/BEOGRAD/SUBOTICA -

Na izborima za Hrvatski sabor prema podacima s 90 odsto biračkih mesta do 16 časova glasalo je 46,06 odsto od ukupnog broja birača, odnosno 1.573.556 glasača, saopštila je Državna izborna komisija (DIK). Odziv u 16 časova je manji od onog na parlamentarnim izborima 2007, kada je do tog vremena iznosio 48,13 odsto. Prema izveštaju Ministarstva unutrašnjih poslova Hrvatske, do 16 sati policija je intervenisala na četiri biračka mesta.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine <<
Premijerka Jadranka Kosor je nakon glasanja izjavila novinarima da veruje da će, zbog rezultata u borbi protiv korupcije i ekonomske krize, kao i zasluga u procesu evrointegracija, građani ponovo odlučiti da poverenje poklone proverenim ljudima.

"Želim da Hrvati danas odluče o svojoj sudbini i sudbini Hrvatske u naredne četiri godine, a ne da umesto njih odlučuju neki drugi - ankete, mediji i slično. Ovo je momenat kada odlučujemo o našoj sudbini i verujem da će Hrvatski građani izabrati one koji će i dalje voditi bespoštednu borbu protiv korupcije i da ću biti na čelu vlade u momentu kad postanemo članica EU", rekla je Kosorova.

Osvrćući se na saradnju sa predsednikom Ivom Josipovićem u protekle četiri godine, Kosor je izrazila očekivanje da će u budućnosti njeni odnosi sa predsednikom biti bolji.

"Mi u mnogo čemu imamo različite stavove kako treba voditi državu i poštovati ustav i odredbe o ovlašćenjima, odnosno kakva ovlašćenja predsednik ima ili nema", rekla je ona.

Predsednik Hrvatske Ivo Josipović je bio uzdržaniji kada je, u izjavi novinarima posle glasanja, prokomentarisao odnose sa premijerkom.

"Saradnja sa vladom je nekad bila dobra, nekad malo lošija. Nadam se da će saradnja sa novom vladom, ma koje boje ona bila, biti još bolja", rekao je Josipović.

Prema njegovim rečima, Hrvatskoj je potrebna vlada koja će preduzeti odlučne korake protiv ekonomske krize i rešiti druge nagomilane probleme.

Lider Socijaldemokratske partije i kandidat za premijera opozicione Kukuriku koalicije Zoran Milanović, posle glasanja izrazio je uverenje da će pobediti na današnjim izborima, i najavio da će izborni dan provesti uz porodicu.

Ankete pokazuju da bi Kukuriku koalicija mogla dobiti 79 do 85 poslanika, dakle apsolutnu većinu od 151 mesta u hrvatskom parlamentu.

Njen glavni konkurent Hrvatska demokratska zajednica, prema istim istraživanjima, može da računa na 38 do 45 mesta, i ako se istraživanja obistine, biće to najteži poraz te stranke u njenoj dvodecenijskoj istoriji.

Otvoreno je 6.572 biračka mesta, na kojima će 4.092.323 državljana Hrvatske s prebivalištem u zemlji birati poslanike.

U 10 teritorijalnih izbornih jedinica u Hrvatskoj ukupno 3.717.523 birača proporcionalnim načinim glasanja sa stranačkih i nezavisnih lista bira po 14 kandidata - ukupno 140 poslanika, dok je u 12. izbornoj jedinici za nacionalne manjine na prostoru cele zemlje evidentirano 374.800 birača koji većinskim sistemom biraju osam poslanika nacionalnih manjina, od toga tri srpska.

Zakonom je, međutim, određeno da pripadnik nacionalnih manjina može da se izjasni da ne glasa na manjinskoj nego na opštoj stranačkoj listi.

U izborima učestvuje 313 kandidacionih lista od čega je 285 stranačkih. Među nima 204 su samostalne, 81 je koaliciona i 28 nezavisnih lista.

Za mandate poslanika nacionalnih manjina bori se 56 kandidata. Za tri srpska mandata konkuriše 13 kandidata iz dve stranke, jedne koalicije i jedne nezavisne liste, prijavljen je i jedan nezavisni kandidat.

Novim strankama i listama kao što su laburisti, lista Ljube Jurčića i nezavisnoj listi sveštenika Ivana Grubišića daje se tek po mandat - dva, kao i za rascepkane desničarske pravaške stranke.

Što se Srba tiče, najjača Samostalna demokratska srpska stranka, osim tri mandata u 12. izbornoj jedinici, za svoj četvrti mandat boriće se putem liste u 9. izbornoj jedinici, koja obuhvata Liku i severnu Dalmaciju.

Tamo je već stiglo nekoliko desetina autobusa Srba koji žive u Srbiji.

Ove izbore karakterišu nerešeni birački spiskovi koji su po mnogim "prenaduvani", čak i kad se uračunali svi koji privremeno žive i rade u inostranstvu, kao i nesrazmerne izborne jedinice, među kojima je razlika i do 30 odsto umesto zakonskih pet odsto.

U Srbiji i danas otvorena birališta za izbore u Hrvatskoj

U Srbiji su i jutros u sedam sati otvorena birališta na kojima hrvatski državljani mogu da glasaju na parlamentarnim izborima u Hrvatskoj, što su mogli da učine i juče.

Na biračkim mestima hrvatskog konzulata u Subotici, do podne je glasalo oko 140 upisanih građana, a 150 je glasalo u subotu.

Predsednik prvog biračkog odbora hrvatske ambasade u Beogradu Marin Gregorović izjavio je Tanjugu da je jučerašnje glasanje na šest biračkih mesta u Srbiji prošlo u redu, bez ikakvih problema.

Posmatrači na izborima nisu imali nikakvih primedbi, rekao je Gregorović.

Državna izborna komisija (DIK) u Zagrebu jedina je nadležna za davanje informacija o odzivu, pa su tako prema podacima DIK-a, juče, prvog dana glasanja, na birališta u Srbiji do 17 sati izašla 264 birača od upisanih 35.000.

Prema informacijama hrvatske ambasade u Beogradu, u Srbiji mogu da glasaju hrvatski građani koji imaju stalno ili privremeno prebivalište u Srbiji, kao i oni koji se na dan izbora nalaze u Srbiji.

Hrvatski državljani u Srbiji mogu da glasaju na šest biračkih mesta - dva u konzularnoj kancelariji u centru Beograda, dva u konzularnoj kancelariji u beogradskom naselju Dedinje i na dva u hrvatskoj konzularnoj kancelariji u Subotici.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...