Izvor: RTS, 13.Maj.2018, 08:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbori u BiH bez novog izbornog zakona
Izbori u BiH održavaju se 7. oktobra. Međutim, već se govori o krizi koja će uslediti posle njih. Razlog je što nije usvojen izborni zakon kojim se reguliše izbor najviših političkih predstavnika, pa postoji mogućnost blokada institucija u Federaciji BiH. Za HDZ u BiH je sporan način izbora članova Predsedništva, jer ne želi da im većinski Bošnjaci biraju predstavnika.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
BiH ide na izbore bez promenjenog izbornog zakona. Takođe i bez rešenog pitanja biranja političkog predstavnika. Hrvati žele da sami biraju hrvatskog člana u Predsedništvu, ne da to umesto njih čine Bošnjaci, odnosno i ne žele novog Željka Komšića.
"Bošnjačka strana ima jednu taktiku - zadržati status kvo, kako bi ponovo birala dva člana Predsedništva BiH. Ja mislim da bi to bila katastrofa. Ako neko misli takođe da može među ovih 17 predstavnika Hrvata u ime Hrvata birati i popunjavati, bez obzira iz koje to županije i kantona rade, opet ja mislim da je na lošem putu, jer Ustavni sud je oko toga vrlo, vrlo određen", napominje hrvatski član Predsedništva BiH Dragan Čović.
HDZ traži da se u Dom naroda biraju samo Hrvati iz hrvatski većinskih kantona. Druga strana odgovara da to stvara nove etničke podele.
"Problem je u sudaru principa etničkog koji to zastupa Dragan Čović i građanskog principa iz Ustava, pa i presuda iz Strazbura", smatra bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović.
U slučaju Sejdić-Finci, pripadnike nacionalnih manjina koji nisu mogli da budu birani u Predsedništvo i Dom naroda sud je rekao da je reč o diskriminaciji.
"Dubina tih razlika je jako velika da gotovo nema saglasnosti o definiciji problema, a onda tek možete misliti kako nema saglasnosti o rešenju problema. Ako ne nađu rešenje, onda svesno guraju zemlju u krizu", smatra Mladen Ivanić, srpski član Predsedništva BiH.
Na opasnost nemogućnosti formiranja institucija, upozoravali su najviši evropski zvaničnici, organizovani su brojni sastanci sa diplomatama u Sarajevu.
Izborni zakon došao je i do nemačke kancelarke i bio je glavna tema tokom razgovora sa tročlanim predsedništvom.
"Nadamo se da će se proces reformi nastaviti i u BiH. Potrebna je promena Izbornog zakona, zbog toga se malo brinemo. Ne želimo blokade državnih institucija", rekla je Merkelova.
Rok za dogovor je do oktobra, kada se održavaju izbori. Svojim mešanjem i posezanjem za bonskim ovlašćenjima, zapretio je i visoki predstavnik u BiH.
