Izvor: Politika, 07.Feb.2012, 01:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbori sa zatvorenim listama
Neće biti lako zadovoljiti kriterijume da na izbornoj listi budu visoki funkcioneri, jedna trećina žena, teritorijalno zastupljene opštine…
Ovogodišnji parlamentarni izbori u Srbiji održaće se po nešto izmenjenim izbornim pravilima. Uprkos otporu političkih partija, zahvaljujući zahtevima Evropske i Venecijanske komisije, prošle godine izmenjen je Zakon o izboru narodnih poslanika. Dve novine su ključne i partijama zadaju najviše problema.
Prva je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << obaveza stranaka da sastave izborne liste koje će biti „zatvorene” za birače i za stranke. Mandati će se dodeljivati prema unapred utvrđenom redosledu na listi. Druga novina je obaveza podnosilaca liste da svaka treća osoba na listi bude predstavnik „manje zastupljenog pola”.
Reč je o pozitivnoj diskriminaciji koja obezbeđuje jednu trećinu žena na izbornim listama kako bi se povećao njihov procenat u parlamentu. Do sada su partije mogle suvereno da odlučuju ko sa liste ulazi u parlament nakon izbora, nezavisno od redosleda na listi. Najveći problem sa ovim modelom bilo je prekrajanje izborne volje birača. Prilikom odlučivanja ko ulazi u parlament nije se vodilo računa o ravnomernoj teritorijalnoj zastupljenosti opština, gradova i regiona, kao ni žena. Efekat ovakve raspodele mandata je i teritorijalno izrazito nereprezentativan parlament. Od ukupno 150 opština, 23 grada i glavnog grada Beograda, 72 opštine i grada nemaju svoje predstavnike u parlamentu. Otuda, imamo parlament koji je izrazito „Beogradocentričan” ili „Novosadocentričan”.
Slična je situacija i sa zastupljenošću žena u parlamentu. Statistički gledano od izbora 2000. do poslednjih izbora 2008. godine, za 100 odsto je povećan procenat žena u parlamentu. To znači da je procenat žena povećan od 10,8 odsto 2000. na 21,6 odsto 2008. godine, odnosno od 250 poslanika 53 su žene.
Novim izmenama, Republička izborna komisija će najkasnije u roku od deset dana od dana objavljivanja ukupnih rezultata izbora „sve dobijene mandate sa izborne liste dodeliti kandidatima po redosledu na izbornoj listi, počev od prvog kandidata sa liste”. To deluje jednostavno, ali su partije suočene sa problemima koji su im do sada bili nepoznati. Sastavljanje izbornih lista po novim pravilima ima svoje unutarpartijske i međupartijske posledice. Nije lako zadovoljiti kriterijume da na listi budu zastupljeni visoki funkcioneri, jedna trećina žena, teritorijalna zastupljenost opština, gradova i regiona, ali kako nagraditi lokalne političare koji imaju dobre rezultate i koji mogu doneti najviše glasova. Teže će biti zadržati partijsku disciplinu u parlamentu. Problem je utoliko teži kada se radi o predizbornim koalicijama.
To naročito važi za one mnogobrojnije kao što su Ujedinjeni regioni Srbije. URS se sastoji od: G 17 plus, Zajedno za Šumadiju, „Živim za Krajinu”, Narodne partije, plus udruženja građana i pojedinci. Male partije imaju motiv da se udruže kako bi prešle cenzus, ali što je više aktera na listi, može se dobiti manje mandata. Ako lista osvoji petnaest do dvadeset mesta, a svaka od nekoliko članica koalicije dobije po nekoliko mandata, ne ostaje mnogo prostora za najveću stranku. Kod predizbornih koalicija je izvesnije koliko će veće stranke dati mandata manjim, nego koliko će im manje partije doneti glasova. Demokratska stranka, na primer, treba da razreši pitanja distribucije mesta unutar svoje stranke, zatim, koga pozvati i(ili) prihvatiti u koaliciju (LSV, SDPS) i koliko mesta im dati, ali i kojim redosledom. Slično je i sa SNS (NS, PSSBK, PS), ali i sa svim drugim predizbornim koalicijama. Poslanici PUPS-a su još u vreme usvajanja zakona postavili pitanje, šta se dešava ako neko od njih ostane bez mandata, odnosno kako da ta stranka u okviru iste koalicije zadrži mandat? Pitanje je bilo logično jer su njihovi poslanici najvremešniji. PUPS je izlobirao rešenje po kojem u slučaju prestanka mandata kandidata sa koalicione liste, menja ga kandidat za poslanika sa liste iz iste partije. Ove probleme najmanje imaju stranke koje odluče da na izbore izađu samostalno. Takvih je najmanje. Možda SRS i DSS.
Za stranke postoji još jedan problem. Ako stavite uglednije ličnosti, one imaju više izgleda da privuku glasove, ali su autonomnije i manje disciplinovane. Ako stavite lojalnije, oni su disciplinovaniji, ali imaju manje šanse da privuku glasove. Ima zluradih komentara, prema kojima finansijeri sada ne moraju da finansiraju stranke, već samo pojedince koji su visoko na listi. Nažalost, toga nije manjkalo ni do sada. Možda je, ipak, najvažnije da je izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika napravljen značajan korak ka slobodnom mandatu i ukidanju blanko ostavki, da će birači sada imati jasan izbor sa unapred utvrđenim redosledom na listi koji će morati da se poštuje prilikom dodeljivanja mandata, kao i da će u parlamentu biti jedna trećina žena. Potvrdiće se da koalicije ne samo da su skupe za građane već nisu jeftine ni za stranke. Partije će se malo pomučiti, ali cilj demokratije i jeste da se partije muče da bi građanima bilo bolje. Zar ne?
Slaviša Orlović
objavljeno: 07.02.2012.
Pogledaj vesti o: Izbori
