Izvor: B92, 22.Avg.2013, 18:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbori na Voždovcu će biti prekretnica
„Aktuelni režim, bez ikakvog preterivanja, pretnja je za demokratski poredak u ovoj zemlji jer se gaze zakoni, krši se princip vladavine prava i guši se sloboda medija“
Jedna od stvari koja se Vladimiru Todoriću sigurno ne može zameriti jeste – karijerizam. U Demokratsku stranku naš sagovornik je, naime, ušao u jednom od za ovu partiju najtežih trenutaka u njenoj novijoj istoriji. I preuzeo je resore evropskih integracija i pravosuđa, koji u najvećoj meri profilišu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sliku današnje, a i buduće Srbije.
Ovih dana, možda i pomalo neočekivano, sastali su se lideri DS i SNS. Znači li to da se nešto menja u odnosu između dve stranke ili je samo reč o jednom konkretnom poslu.
Činjenica da su u njima na vlasti različite političke grupacije sprečavala je poslednjih godinu dana ne samo saradnju grada Beograda, već i Vlade Vojvodine sa Vladom Republike Srbije. Praktično nije bilo moguće ni završiti neke stare zajedničke projekte, a kamoli započeti neki novi. Otkud onda ovi razgovori? Mislim da je razlog jasan – loša ekonomska situacija. Prema našim informacijama ona je čak gora nego što većina ljudi misli. Dakle, jednostavno je shvaćeno da se moraju praviti projekti koji će privući investicije i obezbediti nova radna mesta. Na kraju krajeva, iako se ne slažemo oko mnogo stvari, svi ćemo snositi posledice eventualnog bankrota zemlje i minimum odgovornosti zahteva da se, ukoliko je nešto u interesu građana, barem o tome razgovara. Ali daleko je to još od realizacije, a kamoli od toga da se razgovara o političkoj saradnji.
Uopšte, čini se da je dok ste vi bili na vlasti opozicija bila mnogo oštrija prema vama nego vi danas prema vlasti.
Ja čak smatram da smo bili previše kooperativni prema opoziciji budući da smo pomogli i u njenom formiranju i da smo zažmurili na jedno oko kada je došlo do promene ambalaže jednog dela Srpske radikalne stranke i njenog prepakivanja u Srpsku naprednu stranku, ali da je to bilo u interesu Srbije. Sigurno nije dobro za Demokratsku stranku što se sad svi trude da budu veći Evropljani od nas, da preuzimaju naš program i zaboravljaju šta su bili bili pre 2008-2009. godine, ali je, opet, to dobro za Srbiju. Bolje je da se pretvaraju da su Evropljani nego da su iskreni nacionalisti.
Kad je SNS preuzeo evropsku retoriku ni DS, a ni druge opozicione partije slične orijentacije nisu našle nove teme na kojima bi kritikovali vlast.
Svi govore kao da je Demokratska stranka na vlasti od dvehiljadite, a u stvari ona je samo četiri godine, od 2008. do 2012, bila u poziciji da vodi Vladu Srbije. I sad je teret svih izneverenih očekivanja od 5. oktobra pao na leđa Demokratske stranke. Takva percepcija, kada se jednom stvori, vrlo se teško menja.
S druge strane, uopšte ne mislim da to što su drugi preuzeli našu politiku predstavlja naš poraz, ali mislim da stranke koje su sada na vlasti neće moći da iznesu teret politike koju pokušavaju da vode. Jer, niti iskreno u nju veruju, niti imaju sposobnosti i kadrove da sagrade modernu pravnu državu o kojoj toliko pričaju, a u praksi čine sve suprotno od toga i ruše i ono malo institucija i procedura koje trenutno postoje.
Za samu Demokratsku stranku dobro je da prođe kroz proces introspekcije, tako će ojačati i proći ne samo kroz kadrovsku, već i kroz programsku tranziciju. Jer, Demokratska stranka se do sada najviše bavila krupnim političkim pitanjima, a zaboravljala je neke bitne stvari koje se takođe tiču identiteta i programa jedne stranke. DS je socijaldemokratska stranka, stranka levice i trebalo je mnogo više pažnje i energije, recimo, usredsrediti na ekonomski program. I kad smo već kod toga, bez obzira na strogost koju mi treba da imamo prema samima sebi, moramo reći da je u sve četiri godine vladavine Mirka Cvetkovića godišnje bilo oko dve milijarde evra stranih investicija. U ovoj godini, zajedno sa 2012, ukupno je ušlo nešto preko 300 miliona evra u zemlju, dok je javni dug udvostručen.
O ekonomiji ćemo malo kasnije. Oko pravne države i institucija. Vi ste u DS zaduženi za ključni deo tog korpusa – pravosuđe.
Do reforme pravosuđa je moralo doći jer se ono, onakvo kakvo je bilo pre 2008. godine, nije moglo obračunati sa organizovanim kriminalom i nije moglo da pruži bezbednost građanima. Tvrdim da 90 odsto sudija i tužilaca koji su odstranjeni iz pravosudnog sistema više nikada ne bi smelo da se bavi tim poslom.
S druge strane, celokupna kritika reforme pravosuđa koja se zasnivala na proceduralnim stvarima, samo je poslužila novoj vlasti kao izgovor za oslobađanje kriminalaca i za povratak na scenu nekih krupnih bosova organizovanog kriminala koji sada naprasno bivaju skinuti sa poternica. Istovremeno se dešavaju neverovatne stvari koje odgovaraju nekim azijskim despotijama, a ne demokratskim državama, da ljudi bez ikakvog pravnog osnova mesecima sede u zatvoru. Neću da ulazim u sadržinu optužbe protiv Saše Dragina, ovde je reč o tome da se taj čovek već devet meseci nalazi u pritvoru, a od 25. maja, dakle već gotovo puna tri meseca, bez adekvatnog sudskog rešenja. To je sramota za celo srpsko pravosuđe – da se svojim udvoričkim ponašanjem i poslušništvom prema novoj vlasti zahvaljuje na restauraciji 650 sudija i tužilaca koji su odlukom Ustavnog suda vraćeni na posao. A tih istih 650 sudija i tužilaca je, ako se sećate, bilo učlanjeno u SNS, veoma pompezno, Vladimir Cvijan je to uradio 2011. godine. A i Ustav i Zakon o sudijama zabranjuju stranačku pripadnost sudija i tužilaca. Ko najviše priča o vladavini prava? Oni koji ga najviše krše.
Joca Amsterdam, Stanko Subotić Cane, Darko Elez, Darko Erceg, Darko Šarić i svi drugi koji su bili na udaru prošle vlade nisu tugovali 20. maja prošle godine i nisu tugovali kada je formirana nova vlada.
Hoćete da kažete da je ova vlada vašu borbu protiv organizovanog kriminala prekinula?
Apsolutno. Ni jedna jedina optužnica za organizovani kriminal nije podignuta godinu dana. To je činjenica. Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal jedino se bavi selektivnom borbom protiv korupcije. Jednog dana skine poternicu za Stankom Subotićem, a sledećeg jutra pompezno hapsi deset ljudi u Despotovcu zbog navodno nelegalne uknjižbe jednog sprata. U zemlji u kojoj ima milion nelegalno sagrađenih objekata! Šta mislite koliko ima nelegalno podignutih objekata na Voždovcu ili u Zemunu? Ali, polako, i to će doći na dnevni red.
Navodna borba protiv korupcije u stvari je borba protiv opozicije i zastrašivanje političkih protivnika. Ona ima za cilj da skrene pažnju javnosti sa nesposobnosti ove vlade koja je sama sebe srušila, sa Kosova i sa porasta kriminala. Svakim danom sve više slušamo o poštenju ljudi koji to rade, puna su im usta sopstvenog poštenja, a svi vrlo dobro znamo ko su ljudi koji najviše vole da pričaju o sopstvenom poštenju. Mislim da je aktuelni režim, bez ikakvog preterivanja, pretnja za demokratski poredak u ovoj zemlji jer se gaze zakoni, krši se princip vladavine prava i guši se sloboda medija.
Kad smo već kod Vlade, šta mislite o rekonstrukciji?
Vlada koja sama smeni više od polovinu svojih ministara jer su loše radili jeste vlada koja je samu sebe ocenila katastrofalno, a opozicija onda samo može s tim da se složi. Pre godinu dana Demokratska stranka je odbila da prepusti ekonomiju URS-u, tj. Mlađanu Dinkiću, i zbog toga navodno SPS nije hteo da napravi vladu s nama. A sada je Ivica Dačić bio taj koji je zahtevao da Mlađan Dinkić izađe iz Vlade. Znači, godinu dana je vođena potpuno pogrešna politika.
Ali, najveći problem sa rekonstrukcijom je u tome što se ona svodi samo na kadrovsku politiku. Nema nikakve nove ideje, nikakvog novog koncepta, kao da će se kadrovskim preraspodelama rešiti naši problemi. I, ukoliko želite da upravljate vladom onda preuzmite odgovornost za tako nešto, budite premijer, nemojte da se krijete iza drugih. Tako da ja zaista mislim da je ova rekonstrukcija samo gubljenje vremena i da bi bilo bolje da se raspišu izbori i da se prekine ova agonija koja služi jedino tome da se obezbedi potpuna primena Briselskog sporazuma, jer se pre toga izbori neće dopustiti. Iako stalno slušamo priču da niko u svetu ne može da se meša u unutrašnje stvari Srbije.
Kad je o ekonomiji reč, i DS naginje antiliberalnoj retorici, što je prilično neobično u zemlji u kojoj vladaju populizam i etatizam.
Ne mislim ja da smo mi imali neoliberalizam u udžbeničkom smislu te reči, jer to i ne možete imati sa javnim preduzećima koja čine gro srpske privrede, gde postoji moralni hazard u poslovanju države sa privredom, gde se ne poštuju poverioci i gde sudovi ne sankcionišu dugovanja na odgovarajući način.
S druge strane, jedna socijaldemokratska stranka ne može da dozvoli da imamo poreze na dobit kompanija od 10, a poreze na plate zaposlenih od skoro 70 odsto, niti možemo da dozvolimo da Srbija bude jedina zemlja u regionu, maltene i u Evropi, koja nema nikakva ograničenja za bankarske provizije i kamatne stope. Plan za izlazak iz krize, koji je donet ove godine, predstavlja početak programske tranzicije Demokratske stranke,
Ipak, da niste malo previše fokusirani na banke?
Trenutno u Srbiji zbog jakog bankarskog lobija, koji je bio dobro povezan sa svim strankama u Srbiji, jedini biznis koji može da vrati kamate na kredite je praktično šverc droge. Jer, ne možete da vratite kredite sa kamatom od 20 i 25 odsto koji trenutno važe za privredu, a da ne govorim o potrošačkim kreditima i kreditima na minus. Dakle, ako mi sada hoćemo da pokrećemo takve teme, to nije nikakav populizam, već je to ispravna i pravedna stvar jer se taj bankarski lobi mora razbiti. Ako ne postoji bankarski lobi, zašto su onda banke izuzete od Zakona o zaštiti konkurencije. Antimonopolska komisija nema nadležnost i ne sme da istražuje i da presuđuje o onome što se dešava u Udruženju banaka, na primer.
Po prirodi stvari DS bi trebalo da bude stožer okupljanja opozicije. Kako kad je sama DS razjedinjena i deli se?
Demokratska stranka se konsolidovala i, možda se nećete složiti, ali ja mislim da su ljudi poput Borka Stefanovića, Miodraga Stojkovića, Dušana Milisavljevića, Aleksandre Jerkov i drugih nešto što, s jedne strane, garantuje novu energiju samoj stranci, a s druge novu i još veću afirmaciju programa stranke kod građana. Potpuno sam siguran da će se to pokazati već na izborima na Voždovcu, u Beogradu, krajem ove godine. Ti izbori neće biti samo lokalni, biće to neka vrsta mini-nacionalnih izbora pošto je Voždovac takva opština da u sebi sadrži i urbane i ruralne delove i u velikoj meri odražava raspoloženje birača cele Srbije. Biće simbolike u tome: Voždovac, gde je SNP počeo svoj uzlet, a Srbija svoj pad 2009. godine, biće mesto gde će početi kraj oba ta procesa.
Kako u tom kontekstu gledate na opozicionu scenu Srbije?
Na opoziciji po meni trenutno postoje tri stranke, to su DS, LDP i DSS. Sa DSS svaka mogućnost saradnje odavno više ne postoji i to ne treba posebno obrazlagati. Sa LDP-om je nešto drugačija situacija, jer je on nastao kao rezultat drugačijeg odgovora na politiku prema Kosovu. Sa polaganim uklanjanjem Kosova kao teme na političkoj sceni Srbije nestaje i ta razlika između LDP-a i DS-a. Zbog toga sad kod ljudi u LDP-u postoji strah da će sa nestankom te teme glasači LDP-a prestati da vide potrebu da biraju između LDP-a i DS i da će svoj glas za DS smatrati korisnijim, umesto da rizikuju da njihova stranka ostane ispod cenzusa. Ali, takođe smatram da bi i naši i birači LDP-a voleli da vide da njihova rukovodstva razmišljaju dugoročnije od jednog izbornog ciklusa i borbe za prelazak cenzusa i da vide programsku saradnju gde god je to moguće.
Hoćete li ići u neke koalicije na Voždovcu?
Stranka ima priliku da posle izbora u Zemunu i Zaječaru izvuče maksimalne pouke oko toga i da oslušne ono što birači od nje, na lokalu pre svega, očekuju. Što se tiče eventualnih koalicija i saradnje sa nekom drugom opozicionom strankom, o tome će se odlučivati i razgovarati između lokalnih organizacija stranaka. Mi smo otvoreni.
Glosa 1
Za DS je dobro da prođe kroz proces introspekcije, tako će ojačati i proći ne samo kroz kadrovsku, već i kroz programsku tranziciju
Glosa 2
Ako ne postoji bankarski lobi, zašto su onda banke izuzete od Zakona o zaštiti konkurencije
Glosa 3
Navodna borba protiv korupcije je u stvari borba protiv opozicije i zastrašivanje političkih protivnika
Glosa 4
Saša Dragin se već devet meseci nalazi u pritvoru, a od 25. maja, dakle već gotovo puna tri meseca, bez adekvatnog sudskog rešenja
