Izvor: Politika, 21.Jan.2013, 13:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbori kao ples na žici
Jučerašnji rezultati glasanja u Donjoj Saksoniji odredili koalicione okvire posle saveznih izbora, u jesen 2013, i podstakli rasprave o novim kancelarskim kandidatima
„Svi mi (izborni kandidati) plešemo na žici, pa se nameće pitanje – ko će se prvi okliznuti”, rekao je Štefan Vajl, kandidat socijaldemokrata za novog šefa pokrajine, uoči jučerašnjih izbora u Donjoj Saksoniji.
Očekivana je „mrtva trka” između stranaka koje su obrazovale dosadašnju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vladu, demohrišćana i liberala, i između izazivača, socijaldemokrata i zelenih. Pri tom se imperativ pobede nije odnosio samo na lokalne kandidate.
Analitičari i ključni nemački političari složni su u oceni da će jučerašnji rezultati glasanja u Donjoj Saksoniji odrediti okvire mogućih koalicija posle saveznih izbora, u jesen 2013. Najavljeni su i vanredni sastanci na vrhu parlamentarnih stranaka Nemačke, na kojima će biti preispitan status ključnih kandidata na saveznim izborima. U dve opozicione stranke, kod Zelenih i kod socijaldemokrata, odnosno i kod liberala, koalicionog partnera u vladi Angele Merkel, najavljeno je preispitivanje podobnosti kandidata koji su imenovani za nosioce lista na saveznim izborima.
Najugroženiji „akrobata” na žici izvesno je bio prvi liberal, šef Slobodne demokratske partije (FDP), Filip Resler. Za Reslera su izbori u Donjoj Saksoniji bili uporedivi sa hamletskom dilemom: „Biti il’ ne biti”. Uoči izbora mu je stavljeno do znanja da će opstati kao stranački lider i moći da računa na novi koalicioni sporazum sa Angelom Merkel – samo ako pređe cenzus od pet odsto i obezbedi ostanak stranke u pokrajinskom parlamentu.
Na „žici” su se zatekli i ključni političari Zelenih. S obzirom na dvostruku taktiku ekologa na predstojećim saveznim izborima – otvoreni su za koalicione dogovore sa građanskom levicom i centrom, u zavisnosti ko ponudi prihvatljiviji program – odlučeno je da se nosilac savezne izborne liste odredi posle izbora u Donjoj Saksoniji. Ukoliko FDP ne ostvari cenzus, a time izgubi naklonost demohrišćana kao budućeg koalicionog partnera u vladi, Zeleni će nominovati kandidata koji bi bio prihvatljiv i kao partner Angele Merkel. U suprotnom, prednost će dobiti kandidat po ukusu građanske levice.
Kada je o socijaldemokratima reč, ime kancelarskog kandidata više se ne pominje. Smena Pera Štajnbrika – nominovan od stranačkog vrha kao najpodobniji rival Merkelovoj u saveznoj politici, a potkraj minule godine potvrđen na partijskom kongresu – postaje sve izvesnija, i za slučaj da socijaldemokrati ostvare uspeh na pokrajinskim izborima.
Sve analize ukazuju, naime, da je Štajnbrik za nepuna tri meseca doveo stranku do „istorijskog minusa”. Prihvatljivost SPD je opala na dvadesetak odsto biračke naklonosti.
Uoči izbora, šef stranke Sigmar Gabrijel i njen kancelarski kandidat Per Štajnbrik zadržali su se u višečasovnom razgovoru, u četiri oka. U centrali SPD je istaknuto da su dogovorene izjave i koraci za period neposredno posle izbora. Međutim, dato je do znanja da ima dosta vremena do saveznih izbora i da „izmene na listi kandidata nisu isključene”.
Ko bi mogao da nasledi Pera Štajnbrika kao kancelarskog kandidata?
Ideološki odbor, nezvanično telo stranačkih mudraca sa bivšim kancelarom Helmutom Šmitom na čelu, zalaže se za povratak politici socijaldemokratskog kompromisa. „Odstupanjem od socijalno odgovorne politike, načela koje je važilo od završetka Drugog svetskog rata do potkraj sedamdesetih godina (prošlog veka), prestrojili smo se u lager ,levih liberala’, kako smo zvali centriste u našim redovima”, podvučeno je u anonimnom „pismu iz centrale” SPD.
Uz konstataciju da su socijaldemokrati načinili „istorijsku grešku”, priklanjajući se ideologiji onih koji podržavaju vladavinu globalnog kapitala, dodaje se da je Nemačka socijaldemokratija danas, ne samo ona, postala sinonim za „diskontni neoliberalizam”.
Pozivi šefu stranke Sigmaru Gabrijelu da preuzme ulogu kancelarskog kandidata sve su glasniji i brojniji. Ipak, dvoumljenje je još glasnije – ne bi li trebalo proglasiti „hladnog pragmatičara” Franka Valtera Štajnmajera kancelarskim kandidatom i tako zadobiti podršku neopredeljenih birača u građanskom centru.
Miloš Kazimirović
objavljeno: 21.01.2013.
Pogledaj vesti o: Izbori
