Izvor: Blic, 08.Jun.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbori i Kosovo „pojeli“ budžet
Budžet je tako planiran da može da isfinansira planirane rashode i ako ne bude prihoda od privatizacije, izjavio je ministar finansija Mirko Cvetković nakon usvajanja budžeta za 2008. Pet meseci kasnije demantujući samog sebe, ministar upozorava javnost da će se, ukoliko izostanu prodaje i strane investicije, već u septembru pojaviti manjak od čak 400 miliona evra.
Manjak će, veli ministar finansija, morati da se pokriva emitovanjem hartija od vrednosti, tzv. trezorskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zapisa, a možda čak i zaduživanjem u inostranstvu. Jer, vajka se Cvetković, privatizacione rezerve od prodaje „Mobtela" su potrošene, a prihodi budžeta od privatizacije u periodu januar-maj iznosili su 5,8 milijardi dinara, što je tek osmina onog što je planirano za ovu godinu. Otuda je, tvrdi ministar, novo zaduživanje jedini način za uredno izmirivanje budžetskih obaveza.
Zbog čega Mirko Cvetković, iako je još u decembru tvrdio da to može, danas nije u stanju da i bez privatizacionih prihoda obezbedi stabilnost državne kase? Zar je moguće da su vanredni izbori, za koje se u vreme planiranja budžeta nije znalo, istanjili budžet čak za 400 miliona evra? Ili su posredi neka neplanirana davanja?
Janko Guzijan, državni sekretar u Ministarstvu finansija, kaže da je procena urađena na osnovu dosadašnjih kretanja prihoda i rashoda budžeta i projekcije istih do kraja godine.
- Manjak će se desiti u periodu septembar-decembar 2008. Nedostajuća sredstva su rezultat manjih prihoda od privatizacije, ali u manjoj meri i povećanih rashoda kao rezultat sprovođenja izbora, jednokratnih isplata nagrada i izdataka oko Kosova - kaže Guzijan.
Na našu konstataciju da je ministrova izjava izazvala uznemirenje javnosti, pre svih brojnih korisnika budžetskih sredstava, dobili smo odgovor da mesta za paniku nema, te da su svi prilivi u budžet na nivou očekivanih. Pitanje zašto je ministar tvrdio da budžet može da se održi i bez privatizacionih prihoda, međutim, ostalo je bez odgovora.
- Ko zna gde se odlilo tih 400 miliona. Tačno je da projekcija budžeta nije uzela u obzir održavanje vanrednih parlamentarnih izbora, ali mi ne znamo na šta je tačno taj novac potrošen. Sve je totalno netransparentno - ad hok isplate prosveti i zdravstvu, nekakve nagrade, neplanirano povećanje zarada itd. Takođe nemamo pojma šta je s parama iz NIP, radi li se išta na „Koridoru 10" i još mnogo toga. Izgleda da se taj novac više koristi za izgradnju stranačkih infrastruktura nego za puteve - kaže ekonomista Saša Đogović.
Još kritičniji bio je guverner Radovan Jelašić, koji je odbacio mogućnost da Narodna banka odobri Vladi Srbije pozajmicu za pokrivanje budžetskog deficita jer su, troškovi države ionako preveliki. Podsećajući da je državi na računu u NBS ostalo još svega 100 miliona evra, Jelašić je rekao:
„Srbija je pacijent koji je navikao na narkotik. I sada kad su potrošene i pare od Mobtela, i DDOR-a, i od privatizacije svih banaka, moraju da se zaduže u zemlji ili u inostranstvu ili da nešto po svaku cenu prodaju ne pitavši da li je sada najbolje vreme da se to uradi", konstatovao je Jelašić.
Deo analitičara izjavu ministra finansija tumači kao strogo dnevno političku sa jasnom porukom: „ako mi ne formiramo vladu u Srbiji, niko ništa neće kupiti i začas ćemo biti u dugovima".
Ovakva tvrdnja potkrepljuje se činjenicom da je 31. maja bez ikakvih problema počela isplata ovogodišnje rate stare devizne štednje u ukupnom iznosu od oko 218 miliona evra.
Ekonomisti koji godinama ponavljaju da je ključ spasa državnih finansija u smanjivanju javne potrošnje nisu skloni da poveruju kako je Cvetkovićeva izjava samo neslana šala. Naprotiv, oni tvrde da je reč o potvrdi pogubnosti ekonomske politike koja prihode od privatizacije krčmi kroz javnu potrošnju, umesto kroz investicije i razvojne projekte. Otuda Srbija danas ima više državnih činovnika no što ih je imala u vreme SFRJ. A ministar finansija bi još i da se zadužuje.
Rasipanje
- Država ni pod razno nema nameru da se odrekne bilo čega, da smanji PDV, akcize, carine. Time država štiti samo sebe, a ne i građane. To je jedna neodgovorna ekonomska politika čiji ceh plaćaju građani. Jer ako se ova vlada zaduži, te će dugove preuzeti naredna vlada i eto opet rupe u budžetu. I opet inflacija, lošiji kreditni uslovi... Zato se slažem sa guvernerom da nam je neophodan aranžman sa MMF-om jer je očigledno da našu državu ništa ne može da natera da manje troši - kaže Saša Đogović.
Obveznice za vraćanje javnog duga
Država će verovatno morati da emituje kratkoročne državne obveznice da bi platila javni dug, najavio je ministar finansija Mirko Cvetković, uz napomenu da to nije dobro rešenje jer će Srbija morati za tri ili šest meseci da vraća novac s kamatom, pa je potrebno obezbediti dugoročne izvore.
Vrednost emisije iznosila bi ukupno 30 milijardi dinara, obveznice se ne bi izdavale odjednom, već u zavisnosti od potreba budžeta, a u primarnoj emisiji ne bi mogli da ih kupuju građani, već pre svega banke. Po rečima Cvetkovića, Srbija ima javni dug od devet milijardi evra, od čega je polovina domaćim, a druga polovina stranim poveriocima. Ministar je najavio da će dugoročne obveznice biti deo budžetskog paketa za 2009. godinu.
