Izvor: B92, 17.Jul.2013, 17:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Izbori bi usporili evrointegracije

Beograd -- Vanredni parlamentarni izbori, o kojima mediji spekulišu predviđajući krah razgovora o rekonstrukciji vlade, ne bi doneli veliku promenu, ocenjuju analitičari.

Istovremeno, oni smatraju da bi izbori, ma kako brzo sprovedeni, ipak usporili proces evrointegracija, primenu briselskog sporazuma i borbu protiv ekonomske krize.

Direktor Fondacije Konrad Adenauer u Beogradu Henri Bone za Tanjug >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ocenjuje da bi izbore bilo teško "braniti" ukoliko Srbija želi da brzo napreduje na evropskom putu.

On podseća da je naša zemlja potpisivanjem briselskog sporazuma preuzela i obaveze i vremenski okvir za njihovo ispunjenje, koji se završava krajem godine, kao i na to da je potpisivanje tog sporazuma rezultiralo otvranjem pregovora o članstvu u EU i najavom formalnog početka pregovora najkasnije do kraja januara naredne godine.

"Ako Srbija zaista želi da ide napred u evropskim integracijama, onda mora da radi svakodveno, i tokom leta, a ne da dozvoli sebi pola godine pauze da bi održala izbore", kaže Bone.

On takodje podseća na iskustvo Podgorice:

"Crna Gora je izgublila dosta meseci nakon dobijanja dobijanja datuma, jer su dva puta išli na izbore. Isti rizik postoji i u Srbiji", upozorio je Bone. On je, medjutim, dodao da je na javnosti i na vladi da procene da li je ta vlada sposobna i da li ima mandat da izvede sve što je potrebno ili je neophodan novi sastav da bi se nastavilo sa reformama.

Programski direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) Marko Balgojević smatra da su izbori loše rešenje ako se na njih ide sa idejom da će jedna ili više partija napraviti bolji rezultat i bolju poziciji nego što je ima danas.

Prema njegovim rečima, u toj varijanti izbori ne daju dodatnu vrednost, jer u izbornom periodu neki procesi potpuno staju, a neki budu bitno usporeni.

"Izbori su vreme kada se vlada ne bavi državom, već se ministri koji sede u vladi bave sobom i svojim partijama i onda je normalno da će neki procesi potpuno da stanu a da će neki biti bitno usporeni", rekao je Blagojević Tanjugu.

Komentarišući navode nekih medija da bi izbori mogli biti održani krajem oktobra, Blagojević ukazuje da je "fizički moguće" da se čitav proces završi do januara, kada bi trebalo da bude održana prva medjuvladina konferencija i formalno počnu pregovori, ali da bi niz procesa koji prate otvaranje pregovora i ervointegracije uopšte - trpeli.

To su, kako je dodao, proces reformi, tranzicije, saniranja problema, pre svega ekonomskih...

"Ti procesi bi mogli da pretrpe štetu, ma koliko kratka, brza i efikasna kampanja bila i ma koliko kratko trajao taj period potreban da se izabere nova vlast, a pitanje je da li bi nova vlast uopšte bila dramatično promenjena", naveo je Blagojević.

Prema njegovim rečima, nema apsolutno nikakve dileme da bi karte bile drugačije podeljene, i da bi partije donekle različito bile zastupljene u skupštini, ali pitanje je da li bi čak i nakon ovih izbora mogla da bude formirana drugačija vladjauća koalicija.

"Naprednjaci svakako neće moći da vladaju sami, jer ma koliko da su oni jaki ovog trenutka nisu dovoljno jaki da osvoje većinu mesta u skupstini. Biće im, dakle, potreban jedan, ako ne i dva koaliciona partnera da bi imali solidnu većinu kakvu sada imaju", ukazao je Blagojević.

On je, medjutim, dodao i da, ukoliko je kriza u koaliciji takva da ne može da se prevazidje pregovorima i razgovorima, onda i pisana pravila obavezuju da se raspusti parlament i raspišu vanredni izbori.

"U situaciji u kojoj vladajuća većina ne funkcioniše, prosto izbori nisu opcija, već obaveza, samo je pitanje da li mi sada imamo situaicju u kojoj je kriza u vladajućoj koaliciji takva da je bespovratna i nepopravljaiva... a, mislim da nemamo takvu situaciju", kazao je Blagojević.

Direktor Transparentnosti Srbija Vladimir Goati rekao je Tanjugu da ne isključuje da će proces evropskih integracija zastati i zapasti u drugi plan "na godinu ili dve" ukoliko do vanrednih izbora dodje ove godine.

Kako je objasnio, po raspisivanju izbora vlada ulazi u period tehničkog rada, što može da traje mesecima, a kada nova bude formirana takodje su potrebni meseci da se popune sve mesta i sistem krene sa radom.

"Sve to bi se dešavalo u trenutku kada treba preuzeti ključne, krupne, pa i istorijske odluke. Sa gledišta evropskog puta Srbije i evropskog cilja to bi bilo potpuno kontraproduktivno, ali ne rukovode se politički akteri univerzalnim ciljevima. Njihov princip delovanja je volja za maksimalnom vlastitom moći i ako je to kriterijum onda je potpuno opravdano da budu raspisani", zaključio je Goati.

Nastavak na B92...