Izvor: Vostok.rs, 03.Okt.2010, 12:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbori bez izbora?
03.10.2010. - "Glasajte onako, kako je neophodno Vašingtonu i Briselu!"
Uoči sveopštih izbora u Bosni i Hercegovini, zakazanih za nedelju (3. oktobra), SAD su pribegle mešanju bez presedana u unutrašnje poslove te bivše jugoslovenske republike. Američki ambasador u Sarajevu Patrik Mur obratio se stanovnicima zemlje na stranicama vodećih lokalnih izdanja sa apelom – a po svom karakteru zahtevom: glasajte onako, kako je neophodno Vašingtonu i Briselu. „Ponedeljak >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << će biti dan, kada zajednički napori treba da zamene konfrontaciju, dan kada treba da započne zajednički rad na približavanju Bosne i Hercegovine NA i EU" – doslovno je izjavio diplomata. Slični motivi – makar i u blažoj varijanti - prisutni su i u zajedničkoj izjavi ministara inostranih poslova Velike Britanije i Nemačke, Viljama Hejga i Gvida Vestervalea. Oni su bosanskim građanima poručili da im London i Berlin „iskreno žele da pomognmu i podrže", ali su „nam (Sic! – P.I) potrebni lideri, koji će se opredeliti za rad sa nama u cilju evrointegracije". Dakle, ne čekajući iskazivanje volje tri miliona birača Bosne i Hercegovine, zapadni centri moći sve su odlučili umesto njih. Jedini prihvatljivi za arhitekte „novog svetskog poretka" bosanski izbor jesu lideri, koji će bosance povesti na Zapad.
Slični prikriveni pritisak trebalo bi da predstavlja završnu etapu u realizaciji takozvanog „butmirskog procesa", koji sledi cilj da centralizuje Bosnu i Hercegovinu, da liši svih realnih ovlašćenja u njenom sastavu Republike Srpske i koincentriše poluge vlasti u rukama muslimana Sarajeva i Hrvata, koji ih podržavaju. Inicirani oktobra 2009. godine u natovskoj avio-bazi „Butmir" kod Sarajeva pregovori između vodećih političara Bosne i Hercegovine nisu doveli do onih rezultata, na koje je računao Zapad. I naročito je Vašington i zapadnoevropske prestonice rasrdio principijelni stav premijera Republike Srpske Milorada Dodika, koji je pripretio da će ponoviti kosovski scenarij samoopredelenja u slučaju, ako pritisak na Banja Luku ne prestane. On je već izjavio, da se građani Republike Srpske mogu odvojiti od Sarajeva po istim onim osnovama, po kojima su to učiniuli kosovski albanci od Beograda – „iz razloga etničke mržnje i nepostojanja jedinstva" – i čak naveo približne rokove: „u naredne četiri godine". „Naš stav je jasan: mirno samoraspuštanje je najbolji izbor za Bosnu i Hercegovinu" – podvukao je harizmatični lider Srba u intervjuu beogradskom listu „Politika". Po njegovom veoma preciznom priznanju, sadašnja Bosna i Hercegovina „je nemoguća država, koja postoji jedino u glavama pojedinih stranaca".
Zapadne diplomate u svojim predizbornim govorima nisu konkretizovali adresanta svojih pretnji, govoreći uopšteno o neophodnosti da se „okrene stranica istorije" Međutim, nije tajna da su takođe katkada kritikovani od strane Zapada drugi potencijalni pobednici na sadašnjim izborima, musliman Haris Silajdžić i hrvat Željko Komšić, faktički provodnici zapadnih scenarija za Bosnu i Hercegovinu. Sa ubeđenim srbofobom Silajdžićem i uopšte je sve jasno. On sa visokih međunarodnih tribina ne prestaje tvrditi, da je sama Republika Srpska „produkt antimuslimaskog „etničkog čišćenja". I u svom poslednjem obraćanju delegatima 65-te sednice Generalne skupštine OUN on je odlučno izjavio, da su na „teritoriji koja sada javno poziva na secesiju" u godinama rata „ubijene i proterane stotine hiljada građana-nesrba".
Što se tiče Komšića, sami bosanski Hrvati smatraju ga izdajnikom, koji je prešao u službu muslimana. Za vreme etničko-građanskog rata u Bosni i Hercegovini 1992-1995 on se nije borio u redovima oružanih snaga hrvatske državne tvorevine Herceg-Bosna, već u sastavu vladine bosanske armije, podčinjavajući se naređenjima muslimanskih vojnih starešina. Ne čudi onda, kako svedoče i sami Hrvati, što je Komšić na prošlim izborima 2006. godine izabran u sastav kolektivnog Predsedništva isključivo zahvaljujući glasovima muslimana. U toku sadašnje kampanje niz hrvatskih stranaka Bosne i Hercegovine zahtevalo je od Željka Komšića da povuče svoju kandidaturu za reizbor, pošto „nema moralno pravo" da predstavlja Hrvate, ali to na njega nije ostavilo nikakav utisak.
Na toj pozadini kao prilično umerena figura čini se sin pokojnog lidera Bosne i Hercegovine iz ratnog perioda Alije Izetbegovića – Bakir Izetbegović. U slučaju da pobedi on je obećao da će sesti za pregovarački sto sa Miloradom Dodikom, koga je označio kao „pragmatičnog političara". „Neka mi i ne možemo voleti jedan drugog, ali dajte nam mogućnost da poboljšamo naš život" – sa takvim apelom on se obraća svojim oponentima. Međutim, nesumnjivi rast nacionalizma među bosanskim muslimanima, uzvratno zakonomerna reakcija Srba, u zbiru sa neprikrivenim pritiskom SAD i Evropske unije, mogu uništiti čak i tako slabašne pokušaje dijaloga i kompromisa. Ako, naravno, ne računamo kompromisom likvidaciju Republike Srpske i žurno „trpanje" Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju i NATO, - našta računaju Vašington i Brisel.
__________________
Petar Ahmedovič ISKENDEROV - starijinaučnisaradnik Instituta slavistikeRAN, magistaristorijskihnauka, međunarodni komentator lista«Vremjanovostjej» i radiostanice«Glas Rusije».
Izvor: Fond strateške kulture, srb.fondsk.ru
,
Predloži prijateljima
Komentari (2) Dodaj komentar
Pogledaj vesti o: Izbori
