Izvor: Politika, 29.Jan.2014, 13:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbori baš zbog reformi
Ekonomisti smatraju da će provera narodne volje biti od koristi ako bi doneli novu vladu, „s jačim mandatom i većim legitimitetom”
Poslovično obazrivi ekonomisti podeljeni su u proceni šta srpska ekonomija može očekivati od najavljenih vanrednih parlamentarnih izbora. Za jedne su nepotrebno gubljenje vremena, nova neizvesnost, pa čak i jasna poruka da se odustaje od neophodnih reformi. Drugi smatraju da bi bilo bolje bez vanrednih izbora, ali kad su već tu, nadaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se da nas neće skupo koštati i da će ubrzati neophodne promene.
Preovlađuje stav da bi izbori bili od koristi ako bi doneli novu vladu, „s jačim mandatom i većim legitimitetom”, koja bi imala manje koalicionih partnera i čiji interesi ne bi bili toliko suprotstavljeni da još jednom odlože neizbežne promene, koliko god bile neprijatne.
Stojan Stamenković, koordinator projekta mesečnika ,,Makroekonomske analize i trendovi” Ekonomskog instituta ukazuje da se kod nas još nije desilo da su izbori prošli bez ozbiljnih, po pravilu loših posledica po privredu. Gubitak dragocenog vremena je sasvim izvestan.
– Jedina kompenzacija za taj gubitak vremena moglo bi da bude formiranje monolitnije vlade od dosadašnje, koja bi bila brža i efikasnija u sprovođenju neophodnih reformi – smatra Stamenković. – Delegacije Međunarodnog monetarnog fonda doći će u februaru, ali će razgovori o aranžmanu biti odloženi za vreme posle formiranja nove vlade. To nije dobro, jer je aranžman dobar signal za kreditore i investitore, odnosno za nama neophodan priliv kapitala.
Izbori koštaju, podseća naš sagovornik, taj trošak možda neće povećati budžetski deficit, ali će sigurno biti potrošena neka suma iz predviđenih rezervi.
– Najavljeno je da će nova vlada biti formirana u maju. Dok se osnuje Skupština, osmisle i utvrde predlozi ključnih reformskih zakona, kao što je zakon o radu, zbog čijeg odlaganja je ministar privrede Radulović podneo ostavku, njihovo usvajanje se može očekivati tek krajem prvog polugođa – kaže Stamenković. – Završetak restrukturiranja 153 preduzeća i privatizacija 615 još neprivatizovanih firmi, takođe će biti odložena za još pola godine. Prvo polugođe ove godine za reforme je izgubljeno. Hoće li nova vlada nadoknaditi taj gubitak, pokazaće vreme. Mnogo zavisi od toga koji će ljudi biti ministri privrede i finansija. Premijer ne piše zakone.
Za Milojka Arsića, odgovornog urednika ,,Kvartalnog monitora” Fonda za razvoj ekonomske nauke (FREN), dobra strana izbora je u tome što pružaju mogućnost da se reforme ubrzaju. Dobro je i što će kampanja kratko trajati, kao što bi bilo dobro i da se vlada brzo formira.
– Ako bi se potom potpisao sporazum sa MMF, to bi znatno povećalo šanse da reforme budu sprovedene – smatra Arsić. – Reformama bi pogodovalo da nova vlada ima manji broj stranaka i da uticaj manjih stranaka ne bude toliko veliki da ukoči reforme.
Ljubomir Madžar, član Akademije ekonomskih nauka, kaže da je morao baš da se napregne da nađe nešto pozitivno u prevremenim izborima. Nije mnogo toga našao, dodaje, osim mogućnosti da u novoj vladi bude ,,manje rogova u vreći”. Pretpostavlja da se na to cilja. ,,Jer, čemu izbori ako su, kako su izjavljivali, bili složni i uspešni?” Svaki izbori za privredu znače neizvesnost, a vanredni naročito. Kako za domaće, tako i za strane investitore. Moguć je pad rejtinga zemlje i povećanje kamata za buduće zaduživanje.
– Pozitivno bi moglo biti da dobijemo jednu stranku u vladi koja će biti znatno jača nego do sada, koja će biti dominantna i sebi moći da dozvoli luksuz da povlači drastične, teške i politički bolne poteze. Bez toga nema izlaska iz ove krize u kojoj se privreda Srbije nalazi – tvrdi je Madžar.
Ekonomski analitičar Saša Đogović u vanrednim parlamentarnim izborima vidi odlaganje reforme, čime se povećava cena za izlazak iz krize.
,,Očigledno je da su sa ovim izborima odložene reforme, koje su dugo najavljivane u javnom sektoru, gde imamo značajan višak zaposlenih”, izjavio je Đogović Beti. Ovaj saradnik Instituta za tržišna istraživanja (IZIT) smatra da je izgubljeno novih šest meseci zbog izbora i perioda za formiranje vlade. Odlaganje rešavanja problema preduzeća u restrukturiranju u planiranom roku, do kraja juna ove godine, svakako će izazvati određene pritiske na budžet Srbije, jer će se nastaviti izdvajanje novca za ta preduzeća od kojih veliki deo „vegetira”, rekao je on.
Uz ocenu da svako odlaganje reformi povećava cenu za izlazak iz krize, jer je status kvo neodrživ, on je istakao da će do reformi kad-tad morati da dođe, jer će ekonomska situacija naterati one koji su na vlasti da pokrenu reforme čak i u slučaju da ne bude političke volje. „Suštinski reformski zaokreti moraće da dođu kad-tad, jer ekonomska situacija će diktirati, ako ne bude ove godine, to će u svakom slučaju morati da bude iduće godine, ali onda ćemo, verujem, plaćati višu cenu za te zaokrete nego što je to sada slučaj”, rekao je Saša Đogović.
Vladimir Krulj, viši savetnik u konsultantskoj kući „Kreab i Gavin Anderson” u Briselu, očekuje da raspisivanje vanrednih izbora ovom prilikom neće zaustaviti reforme, kao što je to bio slučaj proteklih godina i decenija, produbiti budžetski deficit i povećati javnu potrošnju zbog udvaranja biračima.
– Korist od vanrednih izbora bio bi čvrst i potpun mandat najjače stranke, što će omogućiti reformsku politiku, ne samo u ekonomije, već i u drugim oblastima – smatra Krulj. – Novi mandat bi omogućio i uklanjanje političke tenzije, koja je postojala u dosadašnjoj koaliciji, nastale zbog političkog dogovora koji nije realno oslikavao političku snagu članica. Nova vlada će najverovatnije moći nesmetano da radi bez stalnog pritiska političke javnosti za novim izborima, imaće stabilnu podršku u parlamentu, i samim tim prostor da sprovodi potrebne reforme, čak i one koje su nepopularne.
Vanredni izbori ovoga puta nose realnu nadu da će nam biti bolje, uveren je Krulj.
Aleksandar Mikavica
objavljeno: 29.01.2014.
Pogledaj vesti o: Izbori
