Izvor: Politika, 13.Avg.2010, 23:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Italijan spasava Belgiju
Od kompromisa koji bi specijalni savetnik dvora Di Rupo trebalo da predoči kralju Albertu Drugom ne zavisi samo formiranje nove vlade nego i opstanak Belgije u sadašnjem obliku
„Ukoliko Italijan ne spase kraljevinu (Belgiju), Flamanac će ispuniti izborna obećanja pre zacrtanog roka.“
Pogodbeni opis političke situacije u Briselu, premda proizvod >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << komentatora sklonih žargonskoj žovijalnosti, odslikava odnose u zemlji tri naroda u kojoj nacionalisti decenijama podrivaju opstanak zajedničke države. Maratonske rasprave o budućnosti Belgije, državne zajednice Valonaca, Flamanaca i Nemaca, i uređenja zasnovanog na principu konstitucionalne monarhije, mogle bi već ovog vikenda da poprime dramatičniji oblik. Ukoliko specijalnom savetniku dvora (Informateur) Eliju di Rupu, Belgijancu italijanskog porekla, ne pođe za rukom da postigne sporazum između sedam parlamentarnih stranaka o formiranju ustavom propisane zajedničke flamansko-valonske vlade, mandat bi bio „vraćen“ pobedniku junskih (prevremenih) izbora, flamanskom nacionalisti Bartu de Veveru.
Deklarisani ciljevi De Vevera i njegove Nove flamanske alijanse (NVO) ne ostavljaju prostor za različita tumačenja: dobio je naklonost (flamanskih) birača zahvaljujući zahtevu – podela Belgije na dva dela, odnosno razlaz frankofonih Valonaca na jugu i flamanskih (holandskih) Belgijanaca na severu. Paralelno, De Vever je zagovornik ukidanja monarhije, proglašenja (dve) republike.
Shodno proključalim separatističkim strastima, nade zagovornika jedinstvene Belgije, u sadašnjem obliku, ili buduće konfederacije, temelje se na kompromisu koji bi specijalni savetnik dvora Di Rupo trebalo ovog vikenda da predoči kralju Albertu Drugom.
Elio di Rupo, potomak italijanskih doseljenika i Belgijanac prve generacije, nije opterećen nacionalističkim poimanjem. U skladu sa političkim opredeljenjem i kao šef najuticajnije valonske stranke, Socijalističke partije (PS), zagovornik je pravične raspodelu finansija između pokrajina – po italijanskom principu.
Rok za postizanje sporazuma nije postavljen. Međutim, Di Rupo je pozvan da sutra, u nedelju, podnese preliminarni izveštaj kralju.
Kompromis kojem se teži u sadašnjoj političkoj situaciji trebalo bi da obezbedi opstanak zajedničke države, uz istovremeno širenje nadležnosti federalnih jedinica – u pravcu buduće konfederacije. Mere se, pre svega, odnose na buduće razgraničenje finansiranja zajedničkih institucija i na definiciju pomoći nerazvijenim (siromašnim) regijama, pre svega onim u Valoniji. Iako najbogatiji narod u evrozoni (porodično bogatstvo iznosi preko devet stotina milijardi evra, dvostruko više od bruto društvenog proizvoda, prosečno 156.000 evra po porodici), Flamanci i Valonci teže rasparčavanju zemlje – pre svega zbog subvencija u visini od sedam milijardi evra. Upravo toliko doprinosi bogati sever finansijskom opstanku siromašnijeg juga. Prošlost je pri tom zaboravljena: od proglašenja nezavisnosti 1830. godine, do pedesetih godina prošlog veka, valonski jug bio je politički i privredni centar države. Od subvencija juga u tom dugom periodu profitirao je flamanski sever.
„Belgijski razvod sa dna izbornih kutija”, kako je pariski „Figaro“ naslovio članak o Belgiji posle junskih izbora, suštinski ukazuje i na strahovanja unutar Evropske unije. Širenje nestabilnosti u Belgiji moglo bi da dovede do poremećaja u delovanju ustanova EU. U političkim krugovima EU ukazuje se, takođe, da bi narastajući separatizam u Flandriji u kojoj se govori holandski – sve izvesnije preinačenje belgijske federacije u neku vrstu konfederacije – uticao i na porast centrifugalnih težnji u Kataloniji i Baskiji, u Španiji, u krajevima s mađarskom većinom u Rumuniji i Slovačkoj, u italijanskoj oblasti Lombardija i na Korzici.
U pitanje je dovedena i sudbina Brisela, autonomne federalne celine, koji je sedište Evropske unije i NATO-a. Smatra se, najzad, da bi „spoticanje“ Belgije nepovoljno uticalo na stabilnost evra.
Jedina zemlja, članica EU, koja narastajući separatizam u Belgiji posmatra bez značajnijih znakova zabrinutosti jeste Francuska. Mediji i organizacije građana sve glasnije zahtevaju da se Valoniji priskoči u pomoć – posle (eventualnog) raspada Belgije, Valoniju bi trebalo primiti u sastav Francuske. Na popularnost takve ideje ukazuju brojna ispitivanja javnog mnjenja: između 57 i 66 odsto Francuza rado bi videlo Valonce pod zastavom trikolora.
----------------------------------------------
Tihi „puč”
Prelazna vlada dosadašnjeg premijera Iva Leterma, opunomoćena da vodi poslove do konstituisanja nove vlade, odlučila je – koliko iz protesta sadržaju tekućih pregovora o formiranju nove vlade, toliko dajući podršku flamanskim separatistima – da kolektivno ode na godišnji odmor, i to u trenutku jedne od najvećih državnih kriza.
Sve vladine funkcije preuzeo je jedan čovek – Piter de Krem. S obzirom na to da je De Krem prelazni ministar odbrane, šaljivdžije govore o „tihom puču“: De Krem je vršilac dužnosti ministra rada, energetike, socijalnih nadležnosti, pravosuđa, finansija, poljoprivrede. Uz to je i šef resora unutrašnje politike i diplomatije. Naravno, De Krem je i vršilac dužnosti premijera...
Miloš Kazimirović
objavljeno: 14/08/2010
