Izvor: B92, Beta, Tanjug, 03.Okt.2009, 19:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Irska ubedljivo za sporazum
Dablin, Beograd, Prag -- Irci su sa 67,13 odsto glasova prihvatili Lisabonski sporazum, saopštila je irska Izborna komisija posle prebrojavanja svih glasova na održanom referendumu.
Irci su se juče drugi put izjašnjavali o Lisabonskom ugovoru. Na prvom referendumu 12. juna 2008. godine Irci su odbacili Lisabonski ugovor. Tada se 53,4 odsto građana izjasnilo protiv.
Ponovo izjašnjavanje organizovano je pošto je Evropska unija napravila ustupke Irskoj pre >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << svega u vezi sa pitanjem vojne neutralnosti, abortusa, poreskih stopa i broja komesara u Evropskoj komisiji.
Na referendum juče je izašlo 58 odsto birača, dok je na prvom izašlo 51 odsto.
Od 43 izborna okruga u Irskoj, jedino su u dva, na severozapadu zemlje, birači bili protiv Lisabonskog sporazuma.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo rekao je danas da posle usvajanja Ugovora iz Lisabona na referendumu u Irskoj, sada i predsednici Češke i Poljske treba da se saglase s usvajanjem temeljnog akta o preustrojstvu EU.
Kauen: Jača i bolja Evropa
Irski premijer Brajan Kauen kaže da odlučno 'da' Iraca na referendumu o Lisabonskom sporazumu znači utiranje puta za efikasniju EU i ekonomski oporavak Irske.
"Danas su Irci govorili jasnim i jakim glasom. Ovo je dobar dan za Irsku i dobar dan za Evropu", rekao je Kauen povodom preliminarnih rezultata jučerašnjeg referenduma.
Delimični rezultati su pokazali da je duplo veći broj onih koji su rekli 'da' sporazumu za reformu evropskih institucija u odnosu na one koji su protiv.
Kauen je rekao da će Lisabonskim sporazumom biti uspostavljena "jača, pravednija i bolja Evropa".
On je zahvalio najvišim zvaničnicima EU, koji su Irskoj ponudili "velikodušne garancije" pošto je ta zemlja neočekivano odbila sporazum na prvom referendumu prošle godine.
Irski ministar spoljnih poslova Majkl Martin izjavio je da je Irska ostvarila "ubedljivu pobedu" pri glasanju za Lisabonski sporazum.
"Apsolutno sam presrećan zbog zemlje. Čini se da je ovim povodom ostvarena ubedljiva pobeda", rekao je on.
"To je dobro za Irsku, jer čvrsto verujem da je naša budućnost u Evropskoj uniji i da nije bilo stvarnog razloga za glasanje protiv", naveo je Martin.
Podsetimo, na prvom referendumu 12. juna 2008. Irci su odbacili Lisabonski ugovor. Tada se 53,4 odsto građana izjasnilo protiv.
Ponovno izjašnjavanje organizovano je pošto je Evropska unija napravila ustupke Irskoj, pre svega u vezi sa pitanjem vojne neutralnosti, abortusa, poreskih stopa i broja komesara u Evropskoj komisiji.
Čeka se ratifikacija u Poljskoj i Češkoj
Nakon što su Irci podržali Lisabonski sporazum, ostaje samo da još dve članice Unije ratifikuju taj dokument – Češka i Poljska.
Češka diplomatija pozdravila je vesti da su Irci na ponovljenom referendumu prihvatili Lisabonski sporazum.
Češki ministar za evropska pitanja Štefan File nada se da će i sama Češka sada što pre okončati ratifikaciju Lisabonskog sporazuma.
"Ishod irskog referenduma je glas za jaku, sposobnu i efikasnu Evropu. Na neki način to je i izazov za nas. Ako Češka treba da bude ta zemlja koja će sporazumu dozvoliti da stupi na snagu, nadam se da će to biti brzo, a ne kasnije", rekao je File.
File je odbio ideje nekih stranaka da vlada zatraži od 17 konzervativnih senatora koji su tužili Lisabonski sporazum češkom Ustavnom sudu da tu žalbu povuku, i naglasio da je možda dobro da sud dovrši proces ocene ustavnosti.
Evroskeptični češki predsednik Vaclav Klaus je svima koji na njega vrše pritisak da sporazum potpiše poručio da čak i kada bi hteo da ga potpiše, sada ne može jer je to zabranio Ustavni sud.
"Zabranio mi je to Ustavni sud Češke dok ne donese presudu", kazao je Klaus sinoć češkoj televiziji i dodao da ako Irci prihvate sporazum na referendumu, to nikako ne znači da će on, Klaus, odmah sesti i sporazum takođe potpisati.
S druge strane, analitičari ocenjuju da će poljski predsednik Leh Kačinski potpisati Lisabonski sporazum u sledećih nekoliko dana.
"Onog trenutka kada predsednik bude znao konačne i zvanične rezultate, odmah će potpisati. To je pitanje dana", rekao je Pavel Vipič, savetnik poljskog predsednika Kačinskog.
Kakve promene donosi Lisabonski sporazum
Evropska unija će ratifikacijom Lisabonskog sporazuma prvi put uvesti funkciju predsednika Evropskog saveta, veća ovlašćenja za nacionalne parlamente i Evropski sud pravde, a predviđeno je i smanjenje broja evropskih komesara.
Jedna od glavnih prednosti ovog sporazuma biće i efektivnija spoljna politika EU, koju će voditi ministar spoljnih poslova, spojivši funkcije visokog predstavnika za spoljne poslove i bezbednost i funkciju komesara za spoljne poslove.
Predsednici i premijeri država EU ubuduće će birati predsednika Evropskog saveta na period od dve i po godine, umesto sadašnjeg rotirajućeg predsedavajućeg, koga su na svakih pola godine smenjivale pojedine države EU.
Novina je, takođe, da će zemlje koje su uvele evro i pripadaju takozvanoj evrogrupi, prvi put birati predsedavajućeg na period od dve i po godine.
Lisabonskim sporazum se uvode i veća ovlašćenja za Evropski sud pravde, koji će moći da presuđuje da li su nacionalna zakonodavstva u vezi sa pravdom i unutrašnjim poslovima u skladu sa evropskim zakonima. Ove izmene neće se odnositi na Veliku Britaniju i Irsku.
Predviđeno je i da Evropska komisija od 2014. godine ima manji broj članica. Prema sadašnjim pravilima, svaka od 27 zemalja članica postavlja komesara, a to će ubuduće biti smanjeno na dve trećine zemalja.
Broj mesta u Evropskom parlamentu biće povećan sa 736 na 751 mesto, ali se menja način glasanja, prema kome će sada odluke biti usvajane glasovima 55 odsto država članica koje predstavljaju 65 odsto stanovništva EU. Međutim, ostavljena je mogućnost da između 2014. i 2017. godine svaka država zatraži vraćanje starog sistema glasanja.
Kada je reč o spoljnoj i politici odbrane, kao i o pitanjima vezanim za poreze i budžet EU, tu će se i dalje tražiti jednoglasnost u odlučivanju.
Evropska unija, usvajanjem Lisabonskog sporazuma, dobija status pravnog lica, a uvodi se i "izlazna klauzula”, koja omogućava članicama EU da istupe iz ove organizacije.
Nacionalni parlamenti će imati svoj glas u vezi sa zakonima koje donosi Evropski parlament, tako što će, ako ih jedna trećina Skupština država članica odbaci, Evropska komisija morati da izmeni te zakone.
Lisabonski sporazum kao smernice uvodi i zajedničku energetsku politiku i borbu protiv klimatskih promena, kao i zajedničko delovanje na polju bezbednosti, pravde i humanitarnih akcija.
