Izvor: Politika, 06.Mar.2010, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Irački izbori produbljuju podele
Sve ukazuje da unutrašnji konflikt koji je Irak doveo na rub građanskog rata nije razrešen i da se nastavlja borba za uticaj između šiitskog Irana i sunitske Saudijske Arabije
Iza tri šiitska imena koja obeležavaju druge iračke parlamentarne izbore od pada Sadama Huseina 2003. kriju se tri gotovo nespojive platforme što Irak ponovo dovodi pred dilemu kakva ga budućnost čeka uoči najavljenog povlačenja okupacionih američkih trupa.
Nuri al Maliki, aktuelni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << premijer i dvojica njegovih rivala, Ahmed Šalabi i Ijad Alavi pokušaće da 19 miliona birača ubede da slede njihove programe od čega zavisi da li će Irak biti okrenut sebi, ili će izazove bezbednosti i stabilizacije rešavati uz pomoć šiitskog Irana, odnosno sunitske Saudijske Arabije.
Nuri al Maliki, 59, irački premijer koji živi i radi u dobro čuvanoj Zelenoj zoni, u vili na obalama Tigra. Gotovo nepoznat pre četiri godine, ispeo se na vrh kao kompromisni kandidat podeljenog šiitskog bloka.
Uprkos mnogim katastrofama posleratnog Iraka, „slabi čovek na slaboj poziciji" – kako je opisivan 2007. – uspeo je da se održi na vlasti. Pokazao se kao tvrd pregovarač sa Amerikancima a znao je, ako je potrebno, da udari i na svoje iračke saveznike.
Uspeo je da šiitske milicije protera iz Basre, da se suprotstavi kurdskim pešmergama, da odlazećeg Džordža V. Buša nagovori da ubrza američko povlačenje. Sasvim je mirno podneo čuveni napad cipelom tokom konferencije za štampu.
Prošle godine obezbedio je pobedu na provincijskim izborima. Činilo se da je izbegnut sektaški sukob šiita i sunita i činilo se da je Irak dobio ono što većina njegovih stanovnika priželjkuje: autoritarnog lidera koji beskompromisno upravlja zemljom.
Tako je pre godinu dana bilo sasvim izvesno da će Maliki sa svojom koalicijom šiita, sunita, Kurda, hrišćana i nezavisnih pobediti i na ovim izborima. Onda su stvari počele da se pogoršavaju od avgusta kada je serija bombaških akcija počela da krnji Malikijevu reputaciju iako je on i dalje najpopularnija ličnost Iraka.
Dvojica najvećih rivala su ista dvojica koja su bili njegovi protivkandidati i na izborima 2005: dr Ahmed Šalabi i dr Ijad Alavi. Sve ukazuje da unutrašnji konflikt koji je Irak doveo na rub građanskog rata nije razrešen i da se nastavlja borba za uticaj između šiitskog Irana i sunitske Saudijske Arabije.
Šalabi i Alavi reprezentuju dve strane tog konflikta.
Kandidat Šalabi, 65, koji je kampanjom upravljao iz bivše brazilske ambasade – jedne od najlepših građevina Bagdada – po mnogima je najveće iznenađenje. Ovaj pripadnik najvišeg socijalnog ešalona prošao je kroz ozbiljnu transformaciju. Od bliskog saveznika najmilitantnijih Bušovih jastrebova koje je nagovarao na invaziju pretvorio se u najuticajnijeg lobistu teheranskih ajatolaha.
Šalabi je u savezu sa antiameričkim šiitskim liderom Muktadom al Sadrom i smatra se najozbiljnijom Malikijevim rivalom. Tvrdi se da je Šalabi odgovoran za diskvalifikaciju 500 od nekih 6.000 kandidata na osnovu problematičnih ocena da su „bliski" partiji BAAS pogubljenog Sadama Huseina koji je favorizovao manjinske sunite.
Lista je u međuvremenu smanjena na 170 imena, ali među onima kojima je onemogućen izlazak pred birače ima i uvaženih sunitskih političara na koje su računali i Maliki i administracija Baraka Obame.
Bivši premijer Alavi, 64, smestio je štab u nekadašnjem bagdadskom uredu BAAS-a, sumornoj građevini bunkerskog izgleda, mada mu to mnogo ne smeta jer najveći deo vremena provodi van Iraka. Na izbore izlazi osetno oslabljen jer je Šalabi uspeo da na listu proskribovanih stavi jednog od njegovih uticajnih saveznika, sunitskog političara Saleha al Mutlaka.
Alavi je sekularni šiit sa dijametralno različitim vizijama od Šalabija. Samo dve nedelje uoči izbora posetio je Saudijsku Arabiju i sunitske susede Iraka sa ciljem da Irak „integriše u arapski sistem" – što drugim rečima znači da ga odvuče od iranskog uticaja.
I jedna i druga taktika su opasne jer bi Irak ponovo mogle da uvuku u sektaške obračune, onakve kakve političari kažu da više ne žele. Sve bi išlo u korist i Irana i Saudijske Arabije – jer ni jedni ni drugi ne žele snažan, nezavisan Irak.
Pokazuje se da su centripetalne sile izuzetno jake. Politička savezništa koja imaju pretenziju da budu iznad religioznih podela očito da na izborima nemaju veliku šansu.
Amerikancima, koji nameravaju da borbene trupe povuku do avgusta a sve vojnike do kraja 2011, veoma je važno učešće sunita na izborima. Ukoliko se ponovo destabilizuju njihove provincije Anbar i Salahudin širom se otvaraju vrata terorizmu.
Ne iznenađuje da se Vašington suprotstavio Šalabijevom „čišćenju" izbornih lista. Potpredsednik Džoe Bajden je u januaru posetio Bagdad da bi od premijera Malikija tražio da se restrikcije stave van snage. General Rejmond Odierno, glavnokomandujući američkih snaga u Iraku, oštro je prošle nedelje napao Šalabija za koga smatra da je pod „jasnim uticajem Irana".
Činjenica da ni Bajden ni Odierno nisu uspeli ništa da promene govori o Šalabijevoj snazi. „Opraštamo Odiernu jer je uhvatio Sadama", superiorno odgovara Šalabi na jednu kolumnu „Vašington posta" što je američkog generala navelo da kaže da bi njegove trupe mogle u Iraku da ostanu i duže nego što je Obama obećavao tokom kampanje.
Ono što je izvesno, je da će premijer biti šiit, predsednik Kurd a predsednik parlamenta sunit. Iračka verzija libanske podele vlasti. Tačno je da je to formula koja oslikava demografske realnosti Iraka, ali je tačno i da je ogledalo religioznih podela koje lako eksplodiraju.
U slučaju da niko ne ostvari jasnu pobedu u trci za 325 poslanička mesta, predstoji teško natezanje oko stvaranja koalicione vlade, što samo uvećava opasnost obnove konflikta. Jučerašnja eksplozija u svetom šiitskom gradu Nadžafu i 49 poginulih tokom poslednjih dana kampanje novi su dokaz koliko je Irak daleko od stabilnosti.
Amerikanci se oko toga sve manje pitaju. Uticaj Vašingtona je suviše slab da bi Obama mogao ozbiljnije da utiče na iračka zbivanja. Pa i na ovaj najnoviji test mlade iračke demokratije.
Boško Jakšić
[objavljeno: 07/03/2010]
Pogledaj vesti o: Izbori
