Izvor: NoviMagazin.rs, 23.Avg.2017, 18:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intervju Petar Miletić: Kurti će jednom sigurno biti premijer
Vrlo verovatno će koalicija koju vodi bivši OVK uspeti da sastavi vladu, a Ramuš Haradinaj postane premijer. Ali biće nestabilna jer je znatno veću podršku na izborima dobila njihova opozicija, kaže Miletić
Razgovarala: Jelka Jovanović
Pogledajte prvi deo intervjua ---->>>
*Disproporcija u podršci i parlamentarnoj snazi dolazi, zapravo, zbog 20 garantovanih manjinskih mandata?
Tako je. Naravno, >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << ja podržavam pozitivnu diskriminaciju, ali nije suština u tome da se tim mandatima obezbeđuje većina već da se albanske partije dogovore i naprave većinu među sobom, pa onda manjinske liste podrže tako formiranu koaliciju. Ovako dolazi do raskola unutar albanskog biračkog tela, većeg nego ikada od 1999, a najviše zasluga za to pripada Samoopredeljenju, koje je napravilo najveću ideološku razliku između vlasti i opozicije.
Prvi put su se pojavile tri velike grupacije koje nisu toliko programski različite koliko ideološki, a najviše novih birača privuklo je Samoopredeljenje; jedna linija je PAN koalicija koju vode istaknuti lideri OVK, druga je DSK, koji još crpi snagu na autoritetu i putu koji je trasirao Ibrahim Rugova...
*Njegova ćerka, iako sa liste DSK, već je podržala Rugovu, tako se bar spekuliše.
Ne spekuliše se nego jeste, ali to je odraz unutrašnjeg sukoba u DSK koji već dugo tinja. Treća linija je Kurtijeva, ova mlađarija, kako ih zove jedan moj drug, često ekstremna, ali sada su udvostručili broj glasova i mandata u odnosu na prethodne izbore.
*Mlađarija koja za razliku od druge dve struje mahom nije aktivno učestvovala u ratu, a radikalni su. Kako to tumačite?
U pravu ste, samo jedan ili dva njihova kandidata su bili u OVK, ostali su uglavnom bili premladi, a Kurti je bio u zatvoru. Ekstremni stavovi inicirani su, pre svega, ogromnim socijalnim nezadovoljstvom, koje se lako pretače na nacionalni plan i pretvara u ekstremno nacionalno delovanje.
*A koliko je od značaja činjenica da su stasali u vreme kad je Kosovo tamo već shvaćeno kao nezavisno?
Veoma je značajna, oni nezavisnost i državnost uzimaju kao gotovu činjenicu; za njih istorija počinje od 10. juna 1999. godine i njihov program i zahtevi zasnovani su na tom shvatanju. To, naravno, nije tačno, ali tako je.
*Postoji li mogućnost da se u aktuelnim dogovorima klatno okrene i Kurti ipak bude premijer?
Mala je verovatnoća, ali pre ili kasnije Kurti će sigurno biti premijer; njegov pokret raste i verujem da će na narednim izborima osvojiti dovoljno mandata da određuje uslove. Ali, realno, ne mogu u ovom trenutku da zamislim Hašima Tačija kako kaže – “poveravam mandat za sastav vlade Kurtiju”.
*Čak i ako prikupi većinu?
Za skupljanje glasova u parlamentu prvo mora da dobije mandat od predsednika. Samoopredeljenje zna da se bori i vaninstitucionalno i nije isključeno da i sada prikupe većinu, ali mislim da neće imati tu priliku. No, u slučaju da se obe te stvari dogode, mnogi moji prijatelji na Kosovu pominju makedonski scenario; Ivanov nije hteo da da Zaevu mandat, ali onda je došao Hojt Ji, koji sada postaje ambasador u Skoplju... Američka ambasada se još drži po strani, ali ambasador Greg Delavi daje jasne signale da poslanici moraju sami da se dogovore.
Tu su važni i lokalni izbori; DSK bi rado napravio većinu sa Kurtijem, ali kako su već u padu, mnogo rizikuju, a morate znati da su lokalne vlasti na Kosovu prilično jake, gradonačelnici imaju veliku moć, sve poluge vlasti su u njihovim rukama, imaju ozbiljna ovlašćenja i budžet.
*Formiranje nove vlade poklopiće se s kampanjom za lokalne izbore u oktobru. Posle prošlih, propuštena je prilika da se formira Zajednica srpskih opština. Da li će se propušteno nadoknaditi posle oktobarskih izbora?
Teško mi je da verujem da će Zajednica srpskih opština biti formirana, bar ne onako kako mi želimo, sa ovlašćenjima u oblasti zdravstva, prosvete, socijalnih davanja, poslova koje Srbija de facto vrši danas na Kosovu. Od nove vlade Kosova ne očekujem da će im to biti prioritet jer ono što je zanimalo međunarodnu zajednicu, odnosno Evropsku uniju, koja je bila medijator briselskih pregovora, jeste integracija severa Kosova, i to ide prilično dobro. Održani su prvi lokalni izbori, održani su parlamentarni, sada će 22. oktobra ponovo biti lokalni izbori na kojima će Srbi sa severa masovno učestvovati, policija je integrisana, pravosuđe je blizu da bude sve gotovo, sporazumi su potpisani, ostaje da se implementiraju. Regionalni komandir policijske stanice za sever je imenovan, tako da je integracija pri kraju i međunarodna zajednica nema razloga da pritiska Albance da formiraju Zajednicu.
*Koliko je to značajno za najavu podizanja briselskog sporazuma na predsednički nivo?
Mislim da se to neće dogoditi, nema razloga. To što kažem ne umanjuje značaj dijaloga i sporazuma – da je tada 2013. potpisan prazan papir, bio bi vredan pre svega kao dokaz obostrane spremnosti na razgovore, što je ključni pomak. Naravno, još je značajnije da se dogovoreno sprovodi, ne samo u onim značajnim tehničkim pitanjima poput diploma i tablica već suštinski.
*Kažete da ljudi u Srbiji malo znaju o Kosovu. Kako vidite odnos građana, a kako političara u Srbiji?
Kosovo se uglavnom tretira kroz predrasude, stereotipe i nepoznavanjem svakodnevnog života na Kosovu, nepoznavanjem političkih lidera, posebno lidera kosovskih Albanaca, ali i Srba. Predrasuda je da tamo postoje neki zli Albanci i jadni Srbi pod krovom prepotentne međunarodne zajednice. U tom nekom okviru kreće se ne baš svaka novinarska priča o Kosovu, ali u 90 odsto slučajeva ne zalazi se u suštinu života.
*A to je?
To je da su i Albanci strašno nezadovoljni, pre dve godine smo imali egzodus više od 100.000 ljudi je otišlo, pretežno mladih, deo se vratio, većina je ostala, a kako čujem sprema se još jedan talas. Realnost i istina su da konstantno odlaze i Srbi, uglavnom mladi, jer ne vide nikakvu perspektivu života na Kosovu. Nezaposlenost i socijalna beda najveći su problemi za svakog građanina Kosova, a ne Zajednica srpskih opština, velika Albanija i Srbija i geostrateške politike.
*A političari i Kosovo?
Političari se bave Kosovom samo onoliko koliko moraju, kad su pritisnuti i tu se ne razlikuju vlast i opozicija. Evo, sad je predsednik Vučić pokrenuo priču o unutrašnjem dijalogu o Kosovu, iskreno ili ne, ozbiljno ili ne, nebitno je; iz srpske opozicije dobijamo samo odgovore hoće li učestvovati ili ne u tom unutrašnjem dijalogu. Ni iz jedne opozicione političke partije nisam čuo ozbiljan plan, strategiju, makar ideju kako se posvetiti pitanju Kosova. A ako dođe nekada na vlast današnja opozicija, taj će joj problem pasti u krilo. Oni izbegavaju neprijatnu temu misleći da će na taj način nauditi vlasti, a obrnuto je; oni bi trebalo da budu neko ko će predlagati, makar i van ovog unutrašnjeg dijaloga, kako rešavati nagomilane probleme koje imaju kosovski Srbi, Srbija sa Kosovom i čitav region.
Pogledajte drugi deo intervjua --->>>
Ceo intervju možete da pročitate u novom broju nedeljnika.
