Izvor: Blic, 08.Nov.2015, 11:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
IZBORI U HRVATSKOJ Glasali Kolinda i Milanović, rezultat "najneizvesniji u istoriji"
U Hrvatskoj su jutros u sedam sati otvorena birališta za izbore na kojima birači odlučuju o novom sazivu Hrvatskog sabora, a koji se u javnosti ocenjuju kao najneizvesniji. Prema dosadašnjim analizama, o pobedniku između dve najveće partije HDZ i SDP odlučiće nijanse, ali nijedna stranka neće osvojiti apsolutnu većinu, te neće moći samostalno da formira vladu. Analitičari ipak blagu prednost daju HDZ koji će imati veći broj poslaničkih mesta u Saboru, ali će im za formiranje vlade >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << biti neophodna koaliciona saradnja sa manjim strankama.
Birači danas prvi put na izborima za Hrvatski sabor mogu glasati preferencijalno, odnosno mogu dati glas ne samo stranci, koaliciji ili nezavisnom kandidatu nego i konkretnom pojedincu s njihove liste.
Dosad su se kandidati za Sabor birali po redu kojim su bili pozicionirani na listi. Na primer, ako je neka stranka osvojila pet mandata u 5. izbornoj jedinici, u Sabor je išlo prvih pet s njene liste.
Kod preferencijalnog glasanja, ukoliko birači određenom kandidatu daju najveći broj preferencijalnih glasova, on će ući u parlamenta bez obzira koji bio na listi.
Međutim, kandidat ulazi u Sabor samo ukoliko osvoji deset odsto preferencijalnih glasova u odnosu na broj glasova koji je osvojila njegova izborna lista. Ukoliko više kandidata osvoji deset odsto, biraju se redom.
Ivan Vilibor Sinčić, potpredsednik stranke "Živi zid", koji je na predsedničkim izborima bio pravo iznenađenje, glasao je u Karlovcu, na biračkom mestu Donja Jelsa, gde je i prvi na listi.
Sinčiće je nakon glasanja pozvao sve hrvatske građane da izađu na izbore i ne dozvole da neko drugi glasa u njihove ime, te da glasaju prema svojoj savesti.
Na pitanje novinara odgovorio je da je svoje pravo glasa on iskoristio čim je navršio 18 godina, a bili su to izbori za mesnu samoupravu.
Poslednja istraživanja javnog mnjenja, koje je za Dnevnik Nove TV obavila agencija Ipsos, kažu da bi dve glavne hrvatske političke stranke i njihove koalicije u ponedeljak bi mogle da osvanu sa podjednakim brojem mandata u Hrvatskom saboru.
Dakle, nijedna sa onim brojem poslanika koji je potreban (76) da se formira nova hrvatska vlada.
IZBORI NA N1: Zoran Milanović na biračkom mjestu https://t.co/fyfO9FdaIa #n1info #izborihr— TV N1 Zagreb (@N1infoZG) November 8, 2015
U 10 sati na izbore je, na biračkom mestu u Zagrebu, izašao i premijer Hrvatske Zoran Milanović sa suprugom, prenosi N1.
Izlaznost, prema nezvaničnim informacijama s biračkih mesta koje građani objavljuju na društvenim mrežama je, čini se, veća od one na predsedničkim izborima, prenosi televizija N1.
Međutim, zvanični i podaci bit će objavljeni u dva navrata tokom dana - u podne i u 17 sati.
“@MirnaBrekalo: Predsjednica u društvu supruga stigla na glasovanje #N1info #izboriHR pic.twitter.com/l2odToT55g” — Dragutin Bračun (@dragutinb) November 8, 2015
Na biralište je izašla i predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović.
Nakon što je obavila glasanje, novinarima i građanima je poželela dobro jutro na "ovaj divan jesenji dan" i pozvala sve birače da izađu i glasaju na izborima.
Parlamentarni izbori, koji se danas održavaju u Hrvatskoj, najneizvesniji su u istoriji te zemlje, a Aleksandra Joksimović iz Centra za spoljnu politiku kaže da dve najveće stranke SDP i HDZ imaju jednake šanse za pobedu i da je odnos snaga takav da će buduću vladu odrediti male stranke.
Joksimovićeva je u jutarnjem dnevniku RTS rekla da je Hrvatska u dužem periodu u kampanji, da je HDZ uspeo da nadvlada, Kolinda Grabar Kitarović je postala predsednica, ali je u međuvremenu premijer Zoran Milanović mnogo radio na kampanji i šanse su im jednake.
Ona ističe da nijedna stranka ne može doneti apsolutnu većinu. Hrvatska vlada će zavisiti od toga koje stranke će ući u Sabor, a kretanje Hrvatske će zavisiti od toga.
Joksimovićeva je istakla i da je veoma teško reći koja stranka okuplja više malih, zato što u predizbornim kampanjama stranke daju izjave, a HDZ i SDP su ozbiljno zaratile i od toga male stranke mogu da imaju koristi.
"Vlast je potpuno druga priča, ona ima svoj mandat i tek kada se svi suoče sa realnošću sve opcije su moguće, videćemo onog sekunda kada se biračka mesta zatvore", rekla je ona.
Analitičari ocenjuju da je umesto ekonomije i standarda dominiralo pitanje ko više voli Hrvatsku.
"Činjenica je da ekonomija ne ide u najboljem pravcu u Hrvatskoj, u tom kontekstu tokom čitave godine stvorila se poruka ka spoljašnjem neprijatelju, prema Srbiji. Veći deo izborne kampanje počivao je na utrkivanju ko će prema Srbiji biti oštriji. I tema migranata je otvorila još jednom oštri gard prema Srbiji", rekla je Joksimović.
Ona smatra da će se okončanjem predizborne kampanje sve to smiriti i da će se vratiti normalnija komunikacija.
Analitičar Žarko Puhovski kaže da je veoma teško prognozirati rezultate nedeljnih izbora.
On smatra da će sastavljanje buduće vlade sasvim sigurno zavisiti od malih stranaka koje će ući u parlament.
Takođe smatra da Hrvatsku čeka buran postizborni period u kojem će najveće stranke, opozicioni HDZ i vladajuća koalicija levog centra na čelu sa SDP-om, pregovarati s malim strankama koje će preći cenzus od pet odsto, a sve su opcije otvorene, pa i ona o ponavljanju izbora ili formiranje manjinske vlade za šta veću prednost daje HDZ-u.
Božo Petrov (36), gradonačelnik hrvatskog gradića Metković i psihijatar po profesiji, mogao bi na parlamentarnim izborima u nedelju da postane ključni faktor za formiranje vlade u Zagrebu.
Njegova široj javnosti malo poznata stranka Most nezavisnih lista odlično se kotira u predizbornim anketama i na putu je da postane treća politička snaga u Hrvatskoj.
Opširnije o Božu Petrovu pročitajte OVDE.
Biračka mesta za hrvatsku dijasporu otvorena su u subotu u više zemalja, pa i u Srbiji, a na njima građani koji imaju hrvatsko državljanstvo mogu da glasaju za zastupnike u Hrvatskom saboru.
U inostranstvu se za glasanje registrovalo više od 36.000 birača, hrvatskih državljana bez prebivališta u Hrvatskoj, najviše u BiH 21.600 i Nemačkoj 5.900.
Za Srbe u Hrvatskoj neobično je važno da sa sledećom vladom, ma ko je sastavljao, uđu u takav odnos koji bi omogućio da se, najzad, popravi njihov položaj, s obzirom na to da je srpskoj manjini u Hrvatskoj danas teže nego ranije, piše agencija Tanjug.
Srbi će stoga, procenjuje se, zasigurno ovog puta dobro da odmere sa kim će da sarađuju posle izbora, jer je poslednji trenutak da se reše nagomilana pitanja, ubrza povratak i ljudi i imovine i obezbede uslovi da mogu doći do radnih mesta.
U inače, veoma kratkoj, predizbornoj kampanji, dominirale su ideološke teme iz ratne prošlosti, a ključne stranke HDZ Tomislava Karamarka i Milanovićeva SDP utrkivale su se u dokazivanju ko je veći patriota.
„U Areni je bilo 20.000 ljudi na mitingu HDZ-a, a SDP je imao deset puta manje na glavnom zagrebačkom trgu, pa vi procenite ko dobija ove izbore“, rekao je za "Blic" uoči današnjeg glasanja u Hrvatskoj poznati tamošnji novinar Denis Kuljiš, koji predviđa pobedu Domoljubne koalicije, na čijem je čelu Hrvatska demokratska zajednica, s predsednikom Tomislavom Karamarkom.ž
Opširnije pročitajte u odvojenoj vesti.
U Hrvatskoj su jutros u sedam sati otvorena birališta za izbore.
Glasačka mesta će biti otvorena do 19 sati, dok se u inostranstvu danas glasa drugi dan, a ukupno je otvoreno gotovo 7.000 birališta, prenela je agencija Hina.
.jpg)
