Izvor: Southeast European Times, 01.Dec.2011, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hrvatsku zahvatila izborna groznica

Hrvatski birači glasaće na parlamentarnim izborima 4. decembra.

01/12/2011

Nataša Radić za Southeast European Times iz Zagreba -- 1.12.2011.

Sedmi put od sticanja nezavisnosti hrvatski građani izlaze na birališta da izaberu lidere za naredne četiri godine.

„I dalje ne znam da li ću glasati u nedelju. Mislim da su svi oni isti“, rekla je Ana Marija Begović, učiteljica iz Zagreba. „Ako odlučim da izađem u nedelju i ako nije previše >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << hladno, glasaću za SDP, jer još nismo videli [Zorana] Milanovića u političkoj akciji. Ovi [HDZ] do sada nisu pokazali bilo šta značajno“, zaključila je ona.

Nino I, po zanimanju mehaničar, ne slaže se i glasaće za vladajuću HDZ. „Oni su počeli borbu protiv korupcije. Oni poštuju domovinu i patriotske vrednosti i zato ću glasati za njih.“

Tatjana Ranogajec, domaćica, kaže da će glasati za novu Hrvatsku stranku rada. „Mislim da su to pošteni ljudi. Znam da neće dobiti puno glasova, ali sam sigurna da će ući u parlament i želim da im pomognem. Svi smo pomalo umorni od istih lica koje već godinama gledamo“, dodaje ona.

Prema agenciji Mediana Fides, najnovija istraživanja pokazuju da će vladajuća Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) -- koja je na vlasti od 2003 -- dobiti 41 mandat, dok će opozicija levog centra, ujedinjena u Kukuriku koaliciji, osvojiti 83.

„Izbori u Hrvatskoj su, kao uvek, važni iz dva ključna razloga. Prvo, Hrvatska je još mlada demokratija, stara samo dve decenije, u smislu višestranačkog izbornog sistema i liberalne demokratije kakvu danas poznajemo. Zato je svaki izborni ciklus i dalje vrlo važan zbog samog glasanja, jer je više od polovine birača učestvovalo više na socijalističkim jugoslovenskim 'izborima' nego na demokratskim“, kaže za SETimes Vedran Obućina, politički analitičar i komentator.

„Drugo, i možda još važnije za Hrvatsku danas, jeste politička kultura“, rekao je Obućina.

„U zemlji u kojoj su se premijeri, ministri i drugi funkcioneri našli u aferama ili su pod istragom, niko ne želi da podnese ostavku. Ne samo ostavku kao državni zvaničnik, nego ni na mesto predsednika ili funkcionera stranke. U učvršćenim zapadnim demokratijama nezamislivo je da osoba ostane na položaju čak i kada je ugrožen samo imidž političara. Zato Hrvati moraju da izađu da glasaju jer je to jedina prilika u našem političkom sistemu da stvarno promenimo institucionalne predstavnike“, zaključuje on.

Ako ne bude iznenađenja u nedelju, koalicija levog centra vodiće zemlju drugi put od sticanja nezavisnosti. Do sada je ova stranka pobedila samo 2000, kada je pokojni lider Socijaldemokratske partije (SDP) Ivica Račan postao premijer.

Zoran Milanović, novi lider SDP, možda sada ima istu priliku, mada premijerka Jadranka Kosor, liderka stranke desnog centra HDZ, želi da ostane na čelu.

Kampanja je odraz ekonomskih vremena: oskudna – znak recesije koja je teško pogodila Hrvatsku. Stranke su se uglavnom nadmetale objašnjavajući kako nameravaju da se bore protiv finansijske krize.

Prvi put do sada stranke su otvorile specijalne račune za uplaćivanje finansijskih donacija, čime je unapređena transparentnost finansiranja kampanje.

Izbornim sistemom u Hrvatskoj niko se nije pozabavio na odgovarajući način i on predstavlja akutan problem. Nevladine organizacije, kao što je GONG, skrenule su pažnju javnosti na taj problem, ali birački spiskovi nisu ažurirani kako treba.

Registrovanje birača je još jedan problem. U Hrvatskoj živi oko 4.290.612 ljudi, ali se na biračkom spisku nalazi 4.505.081 birača. Čak i kada se doda dijaspora, broj birača ne dostiže broj građana, ni kada se uključe oni maloletni.

Gordana Obradović, direktorka Centra za edukaciju, istraživanje i savetovanje (CESI), ukazuje SETimesu na još jedan problem.

„Političke stranke nisu učinile išta da uvaže i sprovedu potrebu za kvotama na svojim listama, uz zastupljenost najmanje 40 odsto žena kandidata. Da su stranke morale da plate za taj propust, HDZ bi platio 70.000 evra, a Kukuriku koalicija 55.000 evra“, kaže ona.

Zato je CESI napravio listu „Zid srama“, sa strankama koje nisu pružile adekvatnu političku zastupljenost ženama na svojim listama kandidata.
Pogledaj vesti o: Izbori

Nastavak na Southeast European Times...