Izvor: NoviMagazin.rs, 05.Nov.2015, 14:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hrvatsku čeka neizvesna izborna trka, ali uz malu prednost HDZ

Hrvatsku u nedelju očekuju parlamentarni izbori koji su jedni od najneizvesnijih dosad, ali se prognozira da su nešto veće šanse da zemlja, posle četiri godine vlade leve koalicije, ponovo krene udesno.

Poslednja predizborna istraživanja pokazuju da je desna koalicija okupljena oko Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Tomislava Karamarka u maloj prednosti u odnosu na vladajuću koaliciju levog centra premijera Zorana >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << Milanovića iz Socijaldemokratske partije (SDP).

Do pre nekoliko meseci koaliciji na vlasti ankete nisu davale gotovo nikakve šanse da ponovo osvoji vlast. Podrška vladajućima porasla je, međutim, u poslednje vreme, pre svega zahvaljujući premijerovom populizmu, oštroj kampanji i nekim pozitivnim ekonomskim pokazateljima.

"Jako je teško prognozirati rezultate, HDZ je u prednosti u odnosu na levu koaliciju, ali bez mogućnosti da samostalno, u koaliciji u kojoj izlazi na izbore, formira vladu", ocenio je za agenciju Beta politički analitičar iz Zagreba Žarko Puhovski.

Puhovski smatra da Hrvatsku čeka buran postizborni period u kojem će najveće stranke pregovarati s malim partijama koje će preći cenzus od pet odsto, a sve su opcije otvorene, pa i ona o ponavljanju izbora ili formiranje manjinske vlade za šta veću prednost daje HDZ.

I ovu predizbornu kampanju stranke su iskoristile da ne govore o konkretnim problemima, pa je izostao i ozbiljan ekonomski program. Dominirale su ideološke i teme iz prošlosti, najviše ratne, a i izbeglička kriza je iskorišćena da stranke pobegnu od ključnih tema.

Najvažnije političke opcije u kampanji su dodatno zaoštrile retoriku - HDZ se otkad je u opoziciji vratio nacionalizmu i domoljublju, a političke protivnike proziva da ne vole Hrvatsku, dok SDP, s druge strane, poziva birače da ne dozvole povratak na staro, u korupciju. U kampanji je čak i socijaldemokratski premijer iskoristio izbegličku krizu da zaoštri odnose sa susedima, ali je u međuvremenu od toga odustao.

Šefa HDZ Tomislava Karamarka, međutim, od preuzimanja HDZ prati tvrda retorika, a Žarko Puhovski ističe da će i on, ako bude premijer, zbog unutrašnjih i spoljnih uticaja morati da je ublaži, posebno ako mu formiranje vlade bude zavisilo od poslanika manjina. On smatra da će Hrvatska u slučaju da HDZ formira vlast otići udesno, ali ne toliko prema nacionalizmu.

"Ako Karamarko dođe na vlast neće biti bitnije lošije za Srbe, već za one koje on naziva Jugoslovenima i Udbašima. To su političke ocene i tu se može lakše manipulisati desničarskom ideologijom", smatra Puhovski.

Prema njegovim rečima, siguran ulazak u parlament, uz koalicije okupljene oko HDZ i SDP, imaju Istarski demokratski sabor (IDS), koji je deo aktuelne vlade i stranka ratnog osuđenika Branimira Glavaša, Hrvatski demokratski savez Slavonije i Baranje (HDSSB), koja je i dosad bila zastupljena u Saboru.

Vodeće stranke nisu apsolutno isključile mogućnost koaliranja s Glavaševom strankom, ali je sam Glavaš isključio mogućnost koalicije s Karamarkom, jer smatra da ga je HDZ poslao u zatvor.

S druge strane, SDP se našao pod salvom kritika, jer se nije jasno ogradio od moguće saradnje sa strankom osuđenika za ratne zločine, pa su tek njihovi koalicioni partneri iz Hrvatske narodne stranke poručili da nema ništa od takve koalicije.

Među stranakama tzv "trećeg puta", zasad prema anketama u parlament ulazi regionalna stranka Most, na čelu s gradonačelnikom Metkovića Božom Petrovom.

Neizvesno je, međutim, hoće li cenzus od pet odsto preći stranka zagrebačkog gradonačelnika Milana Bandića, koalicija nekoliko bivših visokih hrvatskih funkcionera na čelu s bivšim predsednikom Ivom Josipovićem i ministrom privede Radimirom Čačićem, Orah bivše SDP-ovke Mirele Holi (Holy) i Živi zid, čiji je kandidat Ivan Vilibor Sinčić na poslednjim predsedničkim izborima osvojio čak 16,5 odsto glasova.

Reč je uglavnom o strankama levice ili centra, s izuzetkom Živog zida, koji se smatra pokretom čiji je temelj aktivizam.

Na izborima se bira 151 poslanik u osmi saziv Sabora na mandat od četiri godine, a za formiranje vlade potrebna je podrška njih 76. Pravo glasa ima oko 3, 8 miliona birača.

Na poslednjim izborima pre četiri godine leva Kukuriku koalicija ubedljivo je pobedila i skinula s vlasti HDZ koji je bio oslabljen brojnim korupcijskim aferama stranačkog vrha i bivšeg šefa Ive Sanadera.

Nastavak na NoviMagazin.rs...