Izvor: B92, 22.Jun.2012, 16:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Hitno menjati izborni sistem"
Beograd -- Ako Srbija zadrži sadašnji izborni model još dva izborna ciklusa rezultat će biti slabljenje demokratije i jačanje partokratije.
To je ocenjeno za okruglim stolom "Izborni zakoni i izbori u Srbiji 2012".
Zajednička poruka gotovo svih učesnika okruglog stola bila je da izborni sistem, a time i demokratski poredak u Srbiji, ima brojne manjkavosti koje se mogu ispraviti samo njegovom temeljnom reformom, za koju, međutim, mora da postoji politička volja.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković konstatovao je da u mandatu prethodne vlade na žalost nije izvršena korenita reforma političkog sistema, i da je najznačajniji iskorak bio ukidanje blanko ostavki poslanika, što se dogodilo pod pritiskom Ustavnog suda.
"Uprkos velikom napretku i dalje imamo depersonalizovan proporcionalni sistem koji ne može da odgovori potrebama našeg društva jer deformiše političku elitu, uništava konkurenciju i ne stavlja u prvi plan političku odgovornost", konstatvao je Marković.
On je istakao da bi, i pored svih manjkavosti proporcionalnog izbornog sistema, prelazak na većinski sistem doveo do toga da značajne društvene grupe ostanu van institucija i da rešenje treba tražiti u personalizovanom proporcionalnom sistemu koji bi stranke primorao da predlažu svoje najbolje kadrove.
"Jedini način da reformišemo političke stranke koje su po prirodi rigidne jeste da promenimo izborni sistem", poručio je Marković.
Druga važna reforma u izbornom sistemu, prema njegovim rečima, mora biti profesionalizacija izborne komisije, jer, kako je konstatovao, Republička izborna komisija ima istu metodologiju kao 90-ih godina.
Sa žaljenjem je konstatovao da politička volja za reformu izbornog sistema kao ni za usvajane zakona o izbornoj komisiji nije postojala, i izrazio nadu da će sledeća vlada uspeti da sprovede ove važne reformske korake.
Marković je, međutim, zadovoljstvo izrazio zbog uvođenja najažurnijeg jedinstvenog biračkog spisaka u istoriji Srbije, i precizirao da je tokom njegovog pravljenja iz biračkih spiskova izbrisano više od četiri miliona grešaka.
"Ne može se dalje bez političke saglasnosti kako da dalje izgledaju reforme. I promena izbornog sistema i profesionlizacija izborne komisije će proizvesti reforme u svim segmentima našeg društva i dovesti do većeg kvaliteta politike u Srbiji", rekao je Marković.
Šef misije OEBS-a u Srbiji Dimitrios Kipreos izrazio je zadovoljstvo zbog sprovedenih promena u izbornom zakonodavstvu, kao što su donošenje Zakona o finansiranju političkih aktivnosti ili formiranje jedinstvenog biračkog spiska, i konstatovao da je pozitivan razvoj demokratije u Srbiji nepobitan.
"Video sam bivšeg predsednika kao običnog građanina na inauguraciji novog predsednika, video sam sadašnjeg predsednika na sastanku šefova država Jugoistočne Evrope kako sedi pored ministra spoljnih poslova iz suparničke stranke - to su sve znaci zdrave demokratije", rekao je Kipreos.
Preme njegovim rečima, čak i ako se ne zna kakva će biti buduća vlada, to je dobar znak o stanju demokratskog sistema, jer samo u diktaturama postoji sigurnost kakve će biti buduće vlade.
Direkor NDI programa u Srbiji Tom Keli primetio je da je Srbija poslednjih godina načinila niz koraka koji su izborni proces učinili demokratičnijim, i da su na izborima 6. maja prvi put primenjene neke važne novine u izbornom procesu.
Prema njegovim rečima, to što političke partije danas poštuju redosled kandidata na listi i to što 33 odsto kandidata za poslanike čine žene stvorilo je impuls za dalje unapređenje izbornog sistema.
Profesor Fakulteta političkih nauka Milan Jovanović je upozorio na trend "metropolizacije" parlamenta kao posledicu jedne biračke jedinice i postojanja zatvorenih poslaničkih lista stranaka, tako da danas u Narodnoj skupštini sedi 114 poslanika iz Beograda, dok 119 opština nema u parlamentu svog predstavnika.
"Najmanje 1,8 miliona birača nemaju poslanika koji živi i njihovoj sredini i deli životne probleme sa ostalim građanima", rekao je Jovanović i upozorio da je pre svega reč o malim i slabo razvijenim opštinama kojima je upravo najpotrenije da ih neko predstavlja u parlamentu.
Programski direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju Đorđe Vuković je, na panelu posvećenom jedinstvenom biračkom spisku, koji je prvi put korišćen na izborima 6. maja, konstatovao da je njegovo uvođenje veliki korak za demokratiju u Srbiji, bez obzira na sve primedbe koje su, kako je objasnio, uglavnom dolazile iz stranaka i proizlazile iz nerazumevanja.
Velika buka je, kako je podsetio, podignuta zbog neusaglašenosti broja punoletnih građana evidentiranih popisom, ali reč je, objasnio je, o tome da sasvim prirodno postoji razlika između stanja na terenu i pravnog stanja.
"To se može rešiti tako što samo građani koji žive u Srbiji imaju pravo glasa", rekao je Vuković i dodao da nesaglasje u brojkama postoji zbog državljana Srbije koji ne žive u Srbiji.
Problem su, dodao je, i preminuli koji se pojavljuju u biračkom spisku, ali i tu je uglavnom reč o državljanima koji su preminuli u inostranstvu a informacija o tome nije dostavljena srpskim matičnim službama.
Komentarišući slučajeve osoba koje nisu bile na biračkom spisku, a oni su se najčešće događali u Beogradu, Novom Pazaru i Kosovskoj Mitrovici, Vuković je objasnio da je problem nastao ispravljanjem višestrukih upisa u biračke spiskove.
On je zaključio da se u Srbiji danas bez osnova sve može osporavati, ali da je ta navika opasna budući da omogućavanje glasanja putem pošte i interneta, što Srbiju svakako čeka u budućnosti, mora počivati na poverenju u demokratski sistem.
Okrugli sto "Izborni zakoni i izbori u Srbiji 2012" su u Skupštini Srbije organizovali OEBS, NDI (Nacionalni demokatski institut) i Centar za slobodne izbore i demokratiju.
Pogledaj vesti o: Izbori
