Izvor: NoviMagazin.rs, 07.Nov.2015, 13:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

HR: Najneizvesniji izbori, bez apsolutnog pobednika

U Hrvatskoj se sutra održavaju redovni parlamentarni izbori, koji se u ovdašnjoj javnosti ocenjuju kao najneizvesniji, bez apsolutnog pobednika, jer je, kako se smatra, malo verovatno da će bilo koja od dve najuticaajnije stranke vlasti i opozicije, SDP I HDZ, osvojiti većinu dovoljnu za formiranje vlade.

Zato bi tri ili četiri srpska glasa mogla da budu “jezičak na vagi” koji će presuditi, veruju u SDSS-u. >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs <<

Iako je bilo očekivano da će SDSS dati podršku SDP-u i levoj koaliciji, "koketiranje" aktuelnog premijera Zorana Milanovića sa nacionalistom i ratnim zločincem, Branimirom Glavašom umnogome je pokvarilu takvu "računicu".

Za Srbe u Hrvatskoj neobično je važno da sa sledećom vladom, ma ko je sastavljao, uđu u takav odnos koji bi omogućio da se, najzad, popravi njihov položaj, s obzirom na to da je srpskoj manjini u Hrvatskoj danas teže nego ranije.

Srbi će stoga, procenjuje se, zasigurno ovog puta dobro da odmere sa kim će da sarađuju posle izbora, jer je poslednji trenutak da se rese nagomilana pitanja, ubrza povratak i ljudi i imovine i obezbede uslovi da mogu doći do radnih mesta.

U, inače, veoma kratkoj, predizbornoj kampanji dominirale su ideološke teme iz ratne prošlosti, a ključne stranke HDZ Tomislava Karamarka i Milanovićeva SDP utrkivale su se u dokazivanju ko je veći patriota.

Analitičar Žarko Puhovski kaže da je veoma teško prognozirati rezultate nedeljnih izbora. On smatra da će sastavljanje buduće vlade sasvim sigurno zavisiti od malih stranaka koje će ući u parlament.

Takođe smatra da Hrvatsku čeka buran postizborni period u kojem će najveće stranke, opozicioni HDZ i vladajuća koalicija levog centra na čelu sa SDP-om, pregovarati s malim strankama koje će preći cenzus od pet odsto, a sve su opcije otvorene, pa i ona o ponavljanju izbora ili formiranje manjinske vlade za šta veću prednost daje HDZ-u.

Predsednik Srpskog nacionalnog veća I potpredsednik SDSS-a Milorad Pupovac je neposredno uoči izbora izjavio da je aktuelnom premijeru Milanoviću rekao da ga ne pita za saradnju ukoliko namerava da se udruži sa Glavašem, te da bi u tom slučaju za Hrvatsku najpoštenija bila velika koalicija SDP I HDZ-a.

“To nije situacija u kojoj manjine uživaju, niti su to okolnosti u kojima manjinski predstavnici nužno pronalaze željnu poziciju za gradnju političke moći, ali ako do nje dođe, nema sumnje da ćemo morati odgovoriti na adekvatan način i rukovoditi se principima koji su nama važni, a to je poštivanje temeljnih ustavnih vrednosti kao što su tolerancija, zakonitost i politička stabilnost u zemlji”, rekao je Pupovac za nedeljnik Novosti.

Pupovac priznaje da više preferira nastavak saradnje sa koalicijom Milanovića, a na pitanje znači li to da isključuje mogućnost razgovora sa HDZ-om, on kaže:

“HDZ je, nažalost, dosad isključivao nas iz mogućnosti razgovora time što je Karamarko našu pređašnju saradnju okarakterisao kao ponižavajuću za HDZ, navodeći da se ona više nikada neće ponoviti. Kakav će biti stav HDZ-a nakon izbora, mi to ne znamo, jer razgovor s njima o tome do sada nismo imali”.

Inače, poslednja istraživanja javnog mnjenja, koje je za Dnevnik Nove TV obavila agencija Ipsos, dve glavne hrvatske političke stranke i njihove koalicije u ponedeljak bi mogle da osvanu sa pođednakim brojem mandata u Hrvatskom saboru.

Dakle, nijedna sa onim brojem poslanika koji je potreban (76) da se formira nova hrvatska vlada.

Sadašnji odnos snaga - gde je otprilike 60 mandata za desnu opciju i isto toliko, po nekim istraživanjima javnog mnjenja, za levu - govori da bi četiri srpska kandidata mogla biti presudna za formiranje nove vlade - da li će naredne četiri godine Hrvatsku predvoditi Milanovićev SDP ili Karamarkov HDZ.

Za praćenje izbora u Hrvatskoj do sada je prijavljeno oko 6.000 posmatrača, a očeuje se da će taj broj premašiti 22.000, koliko ih je bilo na poslednjim predsedničkim izborima početkom godine.

U Hrvatskoj je u ponoć počela izborna tišina.

Na izborima se bira 151 poslanik u Saboru na mandat od žetiri godine. Po 14 poslanika bira se u deset izbornih jedinica, a tri poslanika bira dijaspora u posebnoj 11. izbornoj jedinici.

Pripadnici nacionalnih manjina biraju ukupno osam poslanika, od kojih najmanje tri mesta pripadaju srpskoj nacionalnoj manjini. Manjine mogu da glasaju ili u 12. izbornoj jedinici ili po mestu prebivalista u nekoj od deset izbornih jedinica za opšte liste.

Za ulazak u parlament boriće se 166 lista na kojima je više od 2.300 kandidata. Novina na ovim izborima je preferencijalno glasanje, što znači da će osim liste birači moći da zaokruže i svog kandidata s liste za koju su glasali. Kandidat koji osvoji više od deset odsto glasova birača ima prednost za ulazak u parlament bez obzira na to koji je na listi.

Pravo glasa ima oko 3, 8 miliona birača koji će glasati na oko 7.000 biračkih mesta u zemlji i inostranstvu, najviše u BiH, gde je glasanje počelo danas.

Nastavak na NoviMagazin.rs...

Press: Izbori u Hrvatskoj: Bez apsolutnog pobednika