Izvor: Politika, 13.Nov.2011, 14:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Građani i dalje glasaju po principu „manjeg zla”
BEOGRAD – Predstojeći parlamentarni izbori će, prema ocenama analitičara, i ovoga puta imati referendumski karakter i kod građana otvoriti dilemu - da li glasati „za” ili „protiv”.
Kada izađu na birališta građani često glasaju protiv, a ne za neku političku opciju i opredeljuju se „po principu manjeg zla”, naveli su politički analitičari u izjavama Tanjugu.
Profesor Fakulteta političkih nauka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Zoran Stojiljković smatra da će birači glasati po principu „manjeg zla”, pošto su i dalje „veze građana i vlasti u opasnom prekidu”.
„Stepen poverenja u političke aktere i institucije je na granici zabrinjavajućeg i birači će i ovoga puta tako birati. Iako će nevoljno izlaziti na izbore, jer znaju da, kada izađu na birališta, bar nekako utiču na rezultat, to će ipak učiniti”, ocenio je Stojiljković.
Da se građani na izborima vrlo često opredeluju „protiv”, a ne „za” nekoga, smatra i programski direktor „Transparentnosti Srbija” Nemanja Nenadić, i dodao da problem leži u tome što glasači nedovoljno pažnje obraćaju na programe stranaka i njihovih kandidata.
Takva sitaucija bila je, prema njegovoj proceni, na skoro svim dosadašnjim izborima, a ukoliko bi na tom polju i došlo do nekih promena, to bi bilo dobro za Srbiju.
„Treba više pažnje posvetiti onome što stranke planiraju da rade, a ne parolama, optužbama ili pričama o prošlosti”, naglasio je Nenadić.
I direktor Agencije „Pragma” Cvijetin Milivojević smatra da će se građani na narednim parlamentarnim izborima „referendumski” opredeljivati „za” i „protiv”.
„Oni koji misle da je vlada učinila dovoljno od obećanog verovatno će glasati za najjaču stranku na vlasti, dok će ogroman broj birača glasati protiv vlasti”, ocenio je Milivojević.
On je naglasio i da će se birači, koji nemaju jasno isprofilisan stav, prikloniti većini i - ako su zadovoljni onim što je urađeno, glasati za DS, dok će u suprotnom birati SNS, koju doživljaju kao najjaču u opozicji.
Tanjugova mini anketa sa beogradskih ulica pokazala je da su nasumično odabrani građani različito politički orijentisani, nedovoljno motivisani da izađu na birališta i često nesigurni koja politička opcija je najbolja za budućnost.
Milena S. (55) će, kao i prethodnih puta, na izborima glasati za DS, jer veruje da aktuelnoj vladi treba dati šansu da završi započeto - uvede Srbiju u Evropsku uniju i sačuva Kosovo i Metohiju.
„Smatram da oni to mogu”, rekla je Tanjugova sagovornica i dodala da joj se sviđa sve što je DS sa koalicionim partnerima uradila, pa im treba dati bar još jedan mandat.
Ivan J. (42) je takođe „najavio” da će glasati za DS, jer smatra da je ta stanka „najmanje loša” i ne vidi nijednu drugu političku opciju koja bi Srbiji donela nešto bolje.
Ivan je mišljenja i da je državi potrebno nešto potpuno novo, ali da u odsustvu takvih ideja glas treba poveriti „nekome ko je bar nešto uradio”.
Studentkinja iz Kragujevca Milica M. „nema nameru da glasa na predstojećim izborima”, jer smatra da je politička scena Srbije „kompromitovana i da političari ne rade dovoljno u interesu građana”.
„Ne postoji osoba koja bi bilo šta mogla da promeni, tako da je sasvim svejedno ko će pobediti”, rekla je Milica, i dodala da je glasanje „gubljenje vremena, jer nema svrhe stajati u redovima na biralištima, kad se u skorije vreme ništa neće promeniti”.
Dragan Đ. (34) je naveo da će „verovatno glasati za Liberalno demokratsku partiju, jer mu deluje da su u toj stranci malo iskreniji u izjavama i spremnosti da nešto promene”.
Izbor kome će dati glas delimično zasniva i na stavu da su „oni manje loši od ostalih”.
Za SNS će se opredeliti penzioner Milan D. (59), jer je „potpuno razočaran dešavanjima u zemlji i neaktivnošću vlasti da bilo šta zaista i promeni”.
„Svi političari su loši, inače ne bi bili političari, a zemlja je u haosu. Zato treba promeniti vlast, dati šansu nekom drugom i nadati se najboljem”, smatra Milan.
Tanjug
objavljeno: 13/11/2011
.jpg)
