Izvor: Glas javnosti, 10.Dec.2011, 07:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godišnjica prvih višestranačkih izbora u Srbiji
BEOGRAD - Prvi višestranački
parlamentarni izbori u Srbiji održani su 9. decembra pre tačno 21 godinu. U tom periodu samo je vlada premijera
Mirka Marjanovića, izabrana u martu 1994, izdržala ceo mandat, a tom
cilju teži i aktuelna vlada Mirka Cvetkovića.
Od uvođenja višestranačja u Srbiji održano je ukupno osam
parlamentarnih izbora, samo u dva slučaja su to bili redovni >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << izbori, dok
su ostali bili vanredni.
Prvi višestranački izbori održani su 9. decembra 1990. i na njima je
ubedljivu pobedu odnela Socijalistička partija Srbije (SPS) koja je, od
250 poslaničkih mesta u Skupštini Srbije, osvojila 194 mandata.
Prvi predsednik vlade Srbije kojem je poverenje dala višestranačka
skupština bio je Dragutin Zelenović, kojeg je posle rekonstrukcije
vlade, u decembru te godine, zamenio Radoman Božović. Posle godinu dana
došlo je do prevremenih parlamentarnih izbora, koji su održani 20.
decembra 1992, pošto je 27. aprila te godine, nakon raspada SFRJ,
proglašena SR Jugoslavija (SRJ), federacija Srbije i Crne Gore.
Na tim izborima je SPS ponovo osvojila najviše poslaničkih mesta, 101,
Srpska radikalna stranka (SRS) Vojislava Šešelja 73, a treće mesto
zauzeo je DEPOS sa 50 osvojenih mandata u republičkom parlamentu. Za
novog premijera izabran je Nikola Šainović, kojeg je Haški tribunal
2009. osudio na 22 godine zatvora.
Godinu dana kasnije usledili su novi prevremeni izbori, koji su održani
19. decembra 1993, nakon što je tadašnji predsednik Srbije Slobodan
Milošević raspustio skupštinu "zbog blokiranja mehanizma za
odlučivanje". Najviše mandata osvojila je SPS (123), drugi je bio DEPOS
sa 45 osvojenih poslaničkih mesta u republičkom parlamentu. Ti izbori su
na mesto premijera doveli Mirka Marjanovića, a njegova vlada je jedina
izdržala ceo mandat.
Na parlamentarnim izborima u septembru 1997. najviše mandata osvojila
je jedinstvena lista SPS-JUL-Nova demokratija, a nosilac liste je bio
Slobodan Milošević. Ta lista je osvojila 110, a SRS Vojislava Šešelja 82
mandata.
Za premijera Srbije ponovo je izabran Mirko Marjanović koji je na taj
položaj podneo ostavku posle poraza Slobodana Miloševića na izborima za
predsednika SR Jugoslavije u septembru 2000. godine. On je izgubio od
kandidata Demokratske opozicije Srbije (DOS), lidera DŠ Vojislava
Koštunice.
Posle pada režima Slobodana Miloševića održani su vanredni
parlamentarni izbori u decembru te godine i na njima je koalicija DOS
odnela ubedljivu pobedu sa 176 osvojenih poslaničkih mesta. Za premijera
prve demokratske vlade izabran je lider DS Zoran Đinđić koji je u martu
2003. ubijen u atentatu ispred Vlade Srbije.
Vanredni parlamentarni izbori održani su u decembru 2003. i na njima je
najviše glasova osvojila SRS Vojislava Šešelja kome se sudi u Haškom
tribunalu. Druga po broju osvojenih mandata (53) bila je DSS. Manjinska
vlada premijera Vojislava Koštunice izabrana je u martu 2004. uz podršku
SPS.
Sedmi parlamentarni izbori usledili su posle proglašenja nezavisnosti
Crne Gore u junu 2006. Izbori su održani u januaru 2007. i na njima je
najviše mandata osvojila SRS (81), DS je osvojila 64, a koalicija DSS-NS
47 poslaničkih mesta. U maju te godine Srbija je dobila koalicionu
vladu (DS, DSS, NS i G17 plus) na čijem je čelu ponovo bio Vojislav
Koštunica.
Ta vlada je trajala devet meseci. U martu 2008. vlada je predložila
predsedniku Srbije Borisu Tadiću da raspusti Skupštinu Srbije i raspiše
vanredne parlamentarne izbore, koji su održani u maju. Na tim izborima
najviše mandata (102) osvojila je Lista za evropsku Srbiju-Boris Tadić.
SRS je osvojila 78 mandata. Vlada premijera Mirka Cvetkovića formirana
je u julu, a čine je koalicija DS-SPO-G17 plus i SPS-PUPS-JS.
Ulaskom u vladu Srbije SPS se vratila na vlast posle osam godina, a
lider te stranke Ivica Dačić je prvi potpredsednik vlade i ministar
unutrašnjih poslova. Albanci na Kosovu bojkotovali su sve savezne i
republičke izbore. Njihove političke stranke organizovale su
parlamentarne i predsedničke izbore 24. maja 1992, koje su vlasti u
Srbiji proglasile nelegalnim.
Za predsednika Kosova je tada izabran Ibrahim Rugova i formirana vlada u
egzilu. U februaru 2008. Kosovo je proglasilo nezavisnost.
