Izvor: Večernje novosti, 30.Jun.2017, 08:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Glasački listići još daleko od migranata

Srbija neće moći da ispuni preporuke saveta evrope ukoliko ne promeni najviši akt. Bez državljanstva nema ni političkog organizovanja PREPORUKE sadržane u rezolucijama koje je pre dva dana usvojila Parlamentarna skupština Saveta Evrope, a po kojima bi trebalo dati pravo glasa na lokalnim izborima izbeglicama i migrantima koji u zemlji prihvata borave duže od pet godina, u našoj zemlji su zasada neprimenljive. Kako je za "Novosti" potvrdio prof. Bogoljub Milosavljević >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << sa Pravnog fakulteta Univerziteta "Union", Ustav kaže da u izbornom postupku ne može da učestvuje niko ko nema naše državljanstvo. To znači da je protivustavna i odredba da oni mogu biti birani ili se udruživati u političke organizacije, što Savet Evrope takođe sugeriše. - Sa prijemom u EU moraćemo da prihvatimo i evropski standard po kom je moguće da stranci glasaju na lokalnim izborima ukoliko imaju prebivalište na toj teritoriji. U tom slučaju menjaćemo Ustav - kaže Bogosavljević. I ministar Aleksandar Vulin ima primedbe na sugestije iz evropske rezolucije: - Za nas je neprihvatljivo da se na taj način nameću rešenja i da se tako menja politička struktura zemalja koje su pružile utočište ljudima u nevolji. Lider DS Dragan Šutanovac takođe podseća da po Ustavu ljudi koji nisu državljani Srbije ne mogu da učestvuju u političkom životu: - U okviru EU građani mogu da glasaju na lokalnim i evropskim izborima bez obzira na državljanstvo matične države. Srbija će morati da prilagodi svoj ustav i zakone prilikom priključenja EU. Pravila su modifikovana da bi svi građani imali jednako pravo da učestvuju u odlučivanju na teritoriji na kojoj žive, a posebno uzevši u obzir sve učestalije migracije.SPECIJALNA LIČNA KARTA - Najveći problem je, ipak, nedostatak specijalne lične karte, koju preporučuje PSSE - kaže Đurović. - Bez nje ljudi ne mogu da ostvare zdravstvenu zaštitu, socijalnu pomoć, ne mogu legalno da dižu novac, prijave kriminal... I za nas je nebezbedno da ne znamo ko nam je tu. Komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić zasada ne brine previše zbog sugerisanih rezolucija jer se migranti u Srbiji ne zadržavaju predugo: - Naš zakon je jasan u tome šta nudi, samo još da vidimo ko će da ostane dovoljno dugo da stekne državljanstvo, a time i pripadajuća prava. U četiri rezolucije Parlamentarna skupština SE, pored navedenog, traži da zemlje članice ubrzaju proceduru za dodeljivanje azila, da zakonom sankcionišu diskriminaciju migranata, da omoguće tražiocima azila da pristupe tržištu rada čak i pre završetka procedure za dobijanje azila, da im se olakša davanje komercijalnih mikrokredita. Na listi očekivanja su i bolji uslovi prihvata za najbolje studente i istraživače iz neevropskih zemalja, sa predlogom atraktivnih radnih mesta i lakše nostrifikacije diploma. PSSE ohrabruje migrante i da, osim učešća u aktivnostima političkih partija, uzmu učešće i u radu sindikata i formiranju organizacija migranata. Neke od preporuka Srbija već ima implementirane u zakonodavstvo. Svaka osoba koja je aplicirala za azil ima pravo devet meseci od aplikacije da konkuriše na tržištu rada. Takođe, osnovci i srednjoškolci imaju pravo da pohađaju nastavu. Podataka o tome da je neki azilant dobio posao nema, a 30-100 dece je tokom upravo završene školske godine, stalno ili sporadično, sedelo u školskim klupama. Problem je, kaže Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pružanje pomoći tražiocima azila, to što je od 3.000 ljudi koji su izrazili nameru da zatraže azil, samo njih 100 za prvih pet meseci ove godine to i uspelo. Nijednom azil nije odobren. I broj dece uključen u školu je mali.
Pogledaj vesti o: Izbori

Nastavak na Večernje novosti...