Izvor: Vostok.rs, 21.Avg.2012, 12:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropski pačvork
21.08.2012. -
Kako se približavaju opšti izbori u Nemačkoj zakazani za 2013. godinu, politička situacija u zemlji priređuje sve veća iznenađenja. Novom se može smatrati inicijativa koju je izneo visoki funkcioner Hrišćansko-socijalnog saveza Vilfrid Šarnaglem. Aktivista stranke koja čini vladajuću koaliciju pozvao je ni više ni manje na samoopredeljenje Bavarske. A radi obrazlaganja ove ideje Šarngal se sprema da u skorije vreme izda čitavu knjigu.
I njoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << je nesumnjivo unapred pripremljena uloga poltičkog bestselera. Jer mnogi pilitičari u različitim krajevima Evrope, kao i aktivista HSS, sanjaju o samoopredeljenju svojih istorijskih i administrativnih oblasti i teritorija – smatra naš komentator Petar Iskenderov.
- Ako se ostavi po strani istorija antikolonijalne borbe sredinom prošlog veka – na prvi pogled teško je shvatiti argumente pristalica otcepljenja Baskije, Severnog Kipra, Korzike, severne italijanske oblasti Padanije, i južnoitalijanske Sicilije, ili apologeta civilizovanog, ali ipak razvoda Flamanaca i Valonaca u Belgiji. Ali brižljivo odabrani i na poseban način poređani socijalno-ekonomski argumenti mogu da ostave utisak na publiku. I aktivista HSS obećava Bavarskoj neviđeni procvat, čim ona prestane da deli svoj eprihode za potrebe zaostalih federalnih provincija, čitaj bivše DR Nemačke. Slični proračuni i argumenti navođeni su u početnoj fazi raspada Jugoslavije. Slovenija i Hrvatska su smatrale nepravednim preraspodelu svojih prihoda u korist Bosne i Hercegovine, Makedonije ili Kosova. Nema potrebe da podsećamo do čega je dovelo na kraju slično reklo bi se čisto finansijsko svođenje računa – do krvavog bratoubilačkog rata.
Naravno, Nemačkoj teško da preti sličan scenario. Ipak Vilfrid Šarnagal pribegava lukavosti kada vidi u članstvu Bavarske u sastavu Nemačke pretežno ekonomske minuse. Teško da bi ova provincija mogla da postigne aktualni nivo blagostanja kada bi nastavila da postoji samostalno po uzoru na 19. vek. Slične unutrašnje protivrečnosti svojetvene argumetnima sepratista ne samou Nemačkoj, već i među Baskijcima ili stanovnicima Severne Italije. Oni gledaju samo na današnji raspored finansijskih tokova – ne uzimaju predistoriju i što je najvažnije slabo zamišljajući izvore ekonosmkog prosperiteta svojih nezavisnih država, ako im bude suđeno da se pojave.
Primer Balkana to vrlo dobro potvrđuje. 1999. godine EU je bila primorana da hitno razradi Paket stabilnosti za države Jugoistočne Evrope – u prvom redu za mlade republike bivše Jugoslavije. Danas EU koja preživljava krizu teško da će uzeti da izdržava samoproglašene države. Ona ima dovoljno sopstvenih „problematičnih zemalja“ ili isto to Kosovo.
Ali upravo proglašenje nezvisnosti Kosova od Srbije u jednostranom poretku 2008. godine dalo je snažan impuls separatističkim raspoloženjima u čitavom svetu, istakao je ekspert Instituta za slavistiku RAN Aleksandar Karasjov.
- Po meni, odjek kosovskih događaja ne prestaje ni danas. On će trajati dugo. Jer u međunarodnom pravu je stvoren presedan. Šta više, lideri separatista i u Evropi i van njenih granica dobili su mogućnost da se pozivaju na odluke Međunarodnog suda UN. Ovaj sud je izjavio 2010. godine da proglašenje nezavisnosti Kosova ne protivreči normama međunarodnog prava. Bez obzira na to što je Međunarodni sud formalno dao ocenu samo deklaracije nezavisnosti, a ne njenog kasnijeg priznanja od strane vodećih zapljanih zemalja, presedan je bio stvoren. I danas pristalice samopredeljenja među Škotima, Baskijcima, korzikancima, sicilijancima ili bavarcima mogu da se pozivajuna datu odluku.
Izvor: Golos Rossii, © Kollaž: «Golos Rossii»
Pogledaj vesti o: Izbori
