Izvor: Danas, 12.Maj.2015, 22:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dve obale Lamanša
Davnajšnja politička nedoumica da li kanal Lamanš odvaja Britaniju od Evrope ili kontinent od ostrva, još jednom je na proveri. Trijumfalna i sasvim neočekivana izborna pobeda konzervativaca, ali sa nevelikom apsolutnom većinom u parlamentu, sada vodi Dejvida Kamerona na drugi ispit. Premijer ulazi u okršaj sa evroskepticima iz sopstvene partije, kojima je dosta "podaničke pokornosti" Briselu.
Dovoljno je da u >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << tesnoj prednosti od samo dvanaest mesta u Vestminsteru grupica nezadovoljnika otkaže partijsku poslušnost, pa da zakonski predlozi predsednika vlade padnu. U prethodnom mandatu konzervativna stranka je vladala u koaliciji sa liberalnodemokratskom partijom. Kameron je imao mogućnost da drži pod kontrolom pobunjenike iz svojih redova, veću nego sada, kad mu je partner nepotreban. Matematika i politika nisu uvek samerljive veličine, otuda je potrebna veština hodanja po žici. Narodni pripovedači bi rekli da bude "i vuk sit i ovce na broju".
Premijer Kameron je saopštio da je već razgovarao sa liderima EU o proveri i popravci britanskih uslova za ostajanje u Uniji, a pre referenduma obećanog da će biti raspisan pre kraja 2017. godine. Premijer obaveštava da će se zalagati za dalju pripadnost porodici, ali samo ako može da osigura promene, pre svega oko politike prema migrantima i više prava Londona, dosad previše prepuštanih Briselu. Bi-Bi-Si prenosi izjavu uticajnog poslanika Grahama Brejdija, koji je zatražio od premijera da dozvoli ministrima evroskpetičnog uverenja da - ako žele - vode kampanju za britansko napuštanje EU. Londonska štampa, poput Dejli ekspresa, upozorava naslovima: "Britaniji sa EU konačno treba čvrsta ruka - bitka počinje." Uvodnik Tajmsa ukazuje na neposredno odmeravanje preko Lamanša: plan o kvotama za podelu migranata između dvadeset osam članica koji prelaze granice EU predstavlja "direktnu pretnju članstvu Britanije". Beleži se i namera šezdesetak pobunjeničkih poslanika da u Donjem domu zatraže nova prava - stavljanje veta na bilo koji zakon EU, što je ranije Kameron ocenjivao kao "nemoguće". Komentatori primećuju o da u novom-starom kabinetu izuzetno važna mesta zadržavaju ministri spoljnih poslova i odbrane, podsećajući na raniji stav obojice da bi glasali za napuštanje Evropske unije, "ako iz Brisela ne budu vraćene određene nadležnosti".
Analitičar Filip Stivens u Fajnenšel tajmsu uspostavlja granicu rizika. Upozorava na mogući bumerang: "Zahtevom EU za reviziju 'braka' i određivanjem datuma referenduma, kao roka, premijer je sebe stavio u ulogu taoca i prema evropskim partnerima i pred najtvrđim evroskepticima u vlastitoj partiji." Smireni posmatrači nalaze da Kameron teško može da osigura veće koncesije, a da preterana ratobornost može da radi protiv njega. "Mogući su skromniji dobici i bez revizije osnovnog ugovora sa EU", piše Sara Hobolt iz Londonske škole ekonomije. Ipak, Kameron odranije želi da useljenike, koji za pola godine ne mogu da nađu posao u Britaniji - šalje kući, u zemlje odakle su pošli u potragu za srećom. Partijski papiri konzervativaca pritom vide migrante i iz drugih država EU kao remetilački element, koji se "isuviše meša u naš svakodnevni način života i isušuje lokalne sokove".
Istraživanjem opšteg raspoloženja, Evropski savet za spoljne poslove je saopštio da je 45 procenata ispitanika za ostanak u Evropskoj uniji, dok je 35 za ispisivanje iz članstva. Britanija je, posle Nemačke i Francuske, treća po snazi privrede u Uniji. Eksperti lako izračunavaju koliko bi Ostrvo bilo pogođeno otcepljenjem. "Sigurno da bi čitava poslovna zajednica bila protiv, a mnogi EU protivnici bi verovatno promenili raspoloženje kad bi shvatili ekonomske posledice", ubeđen je američki profesor Džerold Valtman, koji se dugo bavi filozofijom britanskih vlada. Istovremeno britanska ekonomija, na izlasku iz krize, daleko bolje stoji od zajednice evrozone. Po statistici Svetske banke, u 2013. njen rast je bio 1,7 odsto, a Evropske unije samo 0,1.
U Briselu neimenovani glasnogovornici EU uzvraćaju da je "lopta u engleskom dvorištu, pa je na Britancima da odluče šta žele." Ma koliko da imaju različite poglede na mesto Britanije u Evropi, Merkel i Oland će tražiti zajedničku meru dokle koncesije Kameronu mogu da idu. Kancelarka neće popustiti oko ograničavanje slobode kretanja unutar EU, a predsednik nikako ne pristaje na otpečaćivanje (prepravke) osnovnih sporazuma Unije. Bivši švedski premijer Karl Bilt preporučuje jednostavnu dopunu: "Ciljevi Kamerona su jedna nacija, jedno Ujedinjeno Kraljevstvo. Ja bih želeo da je dodao i jedna Evropa."
.jpg)
