Izvor: Politika, 18.Dec.2011, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dragocena izborna tišina
Analitičari misle da predizborno ćutanje društvu Srbije donosi više koristi nego štete iako je gotovo nemoguće kontrolisati društvene mreže
Na upravo održanim izborima u Hrvatskoj Državno izborno poverenstvo upozorilo je kandidate na izbornu ćutnju koja je trajala celu subotu pa do zatvaranja birališta u nedelju. Ali Hrvati su otišli još dalje pa su kandidati i stranke morali da poštuju ćutnju i na društvenim mrežama kao što su >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Fejsbuk, Tviter ili Jutjub. Na njima su zabranjeni reklamni sadržaji poput statusa, videa, slika ili komentara koji se uživo objavljuju na naslovnicama kao novosti, na privatnim stranicama povezanih privatnih korisnika pa čak i kao poruke poslate na privatne imejl adrese.
Izborna tišina će se sve teže kontrolisati zbog društvenih mreža, ali mnoge zemlje ne odustaju od ovog pravila, kao što u nekima procenjuju da ona nije potrebna. Nemačka, Belgija, Danska, Finska, Holandija, Island, Kipar, Norveška, Portugalija, Švajcarska i Velika Britanija nemaju izbornu tišinu. U Bugarskoj je predizborna tišina od 14 dana proglašena neustavnom još 1997. godine. U Austriji se traži uzdržanost od objavljivanja rezultata ispitivanja javnog mnjenja sedam dana pre izbora, koliko traje i izborna tišina u Francuskoj. Letonija, Slovenija, Malta i Rumunija imaju po dva dana predizbornu tišinu, Ruska Federacija tri, a Slovačka sedam dana.
Između uobičajenih političkih poruka i predizborne kampanje tanka je linija. Pored toga stranka ima legitimno pravo da svoju poruku pošalje u najlepšem svetlu i između izbora. Ni medijima se ne može zameriti to što pišu o izjavama čak iako ih je stranka dala da bi povećala popularnost. Zato se postavlja pitanje da li je izborna tišina uopšte potrebna? Tim pre što se najčešće krši. Kako to izgleda vidi se na primeru Rusije iz 1996. godine, kada su bila dva kandidata za predsednika: Genadij Zjuganov i Boris Jeljcin koji je već bio predsednik. Dan uoči izbora je TV kanal sa većinskim vlasništvom države prikazao film „Varljivo sunce” koji je nagrađen Oskarom 1995. godine o Staljinovom teroru – a predsednikova strategija se bazirala na buđenju straha od povratka komunizma. Privatni TV kanal je prikazao film iz 1992. godine o vezama između organizovanog kriminala i komunističke partije. Treći kanal u vlasništvu države prikazao je film po Bulgakovljevom romanu o zverstvima za vreme revolucije i građanskog rata.
Miloš Đajić, iz Centra modernih veština, kaže da se kod nas izborna tišina ne shvata na pravi način. „To bi trebalo da precizira Republička izborna komisija, ali ne treba da bude rigidno kao u Hrvatskoj, gde stranke nisu mogle da komuniciraju sa biračima. Velika ograničenja, ipak, nisu sprečila kršenja ćutnje u Hrvatskoj”, kaže Đajić.
„Izborna ćutnja znači da nema javnih okupljanja i objavljivanja sondaža, a kod nas se podrazumeva da stranke sede kod kuće. Izborna ćutnja možda bi mogla da bude kraća i da traje 24 časa, ali ona neće uticati na ekscese na biračkim mestima, jer ne može da popravi našu političku kulturu”, dodaje Đajić.
Milan Nikolić, sociolog, podseća da je izborna tišina uvedena da se spreči tuča kandidata na biračkim mestima. „Ljudi su donosili piće i cigarete, bilo je neprijatno i birači su izbegavali da idu na birališta. Događa se to i u starim demokratijama. U Americi su se na birališta donosili sanduci viskija, pucalo se. Kod nas je prvo na biralištima zabranjena propaganda, a onda se neko setio i medija. Ako bi se napravile neke sociološke analize možda izborna ćutnja ima smisla, možda nekim ljudima treba nekoliko dana da im se slegnu misli. Od izborne tišine svakako ima više koristi nego štete”, kaže Nikolić.
Vladimir Vuletić, sociolog, navodi da u Srbiji izborna tišina ima smisla ali je pitanje koliko je efikasna. „Ima smisla da se ljudi smire i saberu, ali teško je kontrolisati tišinu. Nekada su sve objavljivali dobošari i novine, a sada je nemoguće eliminisati društvene medije”, dodaje Vuletić.
„Da nema izborne tišine bilo bi zaglušujuće buke pred izbore. Stranke treba da se takmiče ali to ne mora uz buku. Sada je atmosfera uzavrela, a za deset godina možda neće biti pa neće biti potrebna izborna ćutnja. Načelni stav je da je izborna tišina dobra. Ako su tesni rezultati, onda je i važna, jer su ljudi podložni reklamama, naročito na televiziji čiji je uticaj veći nego što ga imaju novine i društveni mediji”, kaže Vuletić.
Ivana Anojčić
objavljeno: 19.12.2011.
