Izvor: Southeast European Times, 29.Feb.2012, 22:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dok temperature rastu region se priprema za poplave

Posle višenedeljnih mećava i vrlo niskih temperatura, nekoliko zemalja jugoistočne Evrope zajedno radi na tome da se izbori sa novom opasnošću od porasta vodostaja.

29/02/2012

Bojana Milovanović i Svetla Dimitrova za Southeast European Times iz Beograda i Sofije -- 29.2.2012.

Dok se reka Dunav -- po veličini druga reka u Evropi -- brzo topi nakon više od tri nedelje snega i temperatura ispod >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << nule, opasnost od poplava je najveća zabrinutost regiona jugoistočne Evrope.

U ponedeljak (27. februara) potonuo je brod sa 700 tona kukuruza, a više desetina malih brodova slobodno pluta rumunskom deonicom reke Dunav, nakon što se ledena santa istopila zbog porasta temperatura.

Aksinte Dragomir živi u selu Vadu Roska, u okrugu Vrančea, koji je bio devastiran poplavama 2005. godine. „Bio sam svedok čitave tragedije u ovoj zajednici pre sedam godina. Neki od nas još nisu uspeli da prevaziđu to; većina nas izgubila je preko noći sve što je imala u životu. Ako se to ponovo desi, to će verovatno značiti istrebljenje čitave ove zajednice", rekao je on za SETimes.

„Ali, pripremamo se za najgore. Svako od nas pokušava da smisli najrealniji mogući plan iz predostrožnosti. Čim se temperature povećaju spremni smo da pomerimo svoju stoku i najvredniju imovinu na više zemljište. Ovog puta nećemo dozvoliti sebi da se nađemo zatečeni.“

U petak su se predstavnici Bosne i Hercegovine, Srbije, Hrvatske i Crne Gore sastali u Banja Luci da razgovaraju o saradnji u regionu u slučaju vanredne situacije.

U saopštenju objavljenom nakon sastanka premijer Republike Srpske Aleksandar Džombić izjavio je da su se zemlje složile da postave koordinatora koji bi nadzirao aktivnosti u slučaju poplava i analizirao kompatibilnost sistema tih zemalja za odbranu od poplava.

UN su takođe na oprezu u pogledu opasnosti od poplave.

„Dok je hiljade ljudi i dalje zameteno u snegu, od Srbije do Bugarske, postoje neki znaci upozorenja da će destruktivne poplave doneti nove žrtve i ekonomske gubitke, posebno na mestima gde ne postoji infrastruktura za upravljanje poplavama, kao što su brane i nasipi“, rekla je specijalna predstavnica generalnog sekretara UN za smanjenje opasnosti od katastrofa Margareta Valstrom.

„Treba bolje da planiramo. Nepredvidivost teških vremenskih okolnosti dovodi do velikih ljudskih i finansijskih gubitaka. Veća fokusiranost na zimsko planiranje bila bi mudra investicija u narednim godinama.“

Valstrom je rekla da bi Evropski sistem upozoravanja na poplave mogao da se nađe na svom najvećem testu od kada ga je, pre deset godina, osnovala Evropska komisija.

Posle devastirajuće poplave u Haskovu, u južnoj Bugarskoj, 6. februara, provereno je preko 600 brana. U toj poplavi je deset ljudi izgubilo život, a veliki broj je ostao bez svog doma.

Selo Biser, koje je najgore prošlo, pogođeno je talasom visine 3 metra, koji je brzo poplavio stambene i poljoprivredne objekte. Grad Harmanli, koji je udaljen manje od 15 km, takođe je bio potopljen sa bar 50 cm vode.

„Nikada ranije ovde nisam video nešto slično“, kaže za SETimes Miroslav Vasilev, 56-godišnji biznismen iz tog grada.

Bugarska je saopštila da će joj biti potrebno do 40 miliona evra za obnovu puteva, mostova i zgrada koje su oštećene u poplavi 6. februara. Zemlja je aktivirala Mehanizam civilne zaštite EU dva dana posle katastrofe, tražeći pomoć.

„Pomoć je ponuđena za samo nekoliko sati“, rekla je za SETimes komesarka EU za međunarodnu saradnju, humanitarnu pomoć i reagovanje u slučaju kriza Kristalina Georgijeva.

Pored toga, Centar EK za posmatranje i informisanje tesno sarađuje sa ekspertima za civilnu zaštitu u zemljama članicama i „organizovao je pan-evropske telekonferencije za diskusiju o merama koje zemlje koje se suočavaju sa tom opasnošću preduzimaju da se pripreme za poplave i da ih spreče“.

„Zajedničkim radom u stanju smo da učinimo puno toga da sprečimo i reagujemo na poplave“, rekla je Georgijeva. „Ali, treba da budemo u stanju da učinimo više, zbog čega moramo da se fokusiramo na prevenciju, pred-planiranje, rano upozoravanje. Nastavićemo da radimo na tim prioritetima na evropskom nivou, to je sigurno.“

U nekim zemljama u kojima akumulacija snega i dalje predstavlja veliku prepreku, vojska i vlade pokrenuli su napore da se pomogne građanima.

U Srbiji je od 5. do 22. februara spašeno i evakuisano 303 ljudi. U operacijama spašavanja učestvovalo je 1.500 vatrogasaca i 14.000 vojnika.

„Naši ljudi reagovali su u skoro svim ugroženim oblastima i vrlo sam zadovoljan njihovim angažmanom, a posebno njihovom hrabrošću i humanošću. To su sve bile vanredne situacije i preko 300 ljudi je spašeno i ostalo je živo zahvaljujući toj posvećenosti“, rekao je šef sektora srpskog ministarstva unutrašnjih poslova za vanredne situacije Predrag Marić u izjavi za SETimes.

U Crnoj Gori su dva helikoptera američke vojske u subotu bacala hranu i lekove ljudima koji su ostali zatočeni u planinama.

Šteta uzrokovana oštrim vremenskim uslovima još uvek ne može da se izračuna.

„To je bila najgora zima posle puno vremena. Drago mi je da je gotova. Volim sneg, ali to je bilo previše. Nadam se da poplave neće biti katastrofalne“, rekla je stanovnica Beograda Danica Stajić za SETimes.

Nastavak na Southeast European Times...