Izvor: Blic, 31.Avg.2009, 06:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Điha, điha, čet’ri noge
Dragoljub Žarković,
glavni urednik nedeljnika „Vreme”
Tomislav Nikolić, lider SNS-a, s izrazom pokeraša koji u rukama ima četiri keca, saopštio nam je, prošle nedelje, da će izbori biti održani u martu 2010. godine.
Rekao bih da to planira i Boris Tadić. To ne znači da su se lideri dve pojedinačno najjače stranke u Srbiji oko toga dogovorili, napravili kartel kao trgovci uljem, već da, svako iz svojih razloga, računa >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << s tim martom.
Istina, Boris Tadić tvrdi da izbori u ovom trenutku ne bi ništa rešili, ni na socijalnom, ni na ekonomskom planu, ni na planu većeg političkog jedinstva, ali mart nije ovaj trenutak i nekako mi izgleda realno da bi Boris Tadić, ako se stvari budu odvijale po zacrtanom scenariju, mogao na proleće da ide na izbore s očekivanjima da će tada učvrstiti dominantan položaj DS-a.
Tomislav Nikolić u izborima vidi konačnu legalizaciju svog položaja i položaja svoje stranke. Oni su, u političkom smislu, ozbiljna sila koja nije adekvatno nagrađena u raspodeli moći i novca i njima je svaki rezultat bolji od položaja u kome se sada nalaze: visoki rejtinzi, što bi rekla deca, ne mažu se na hleb.
Mantra o „četiri noge" u spoljnoj politici Srbije, koja voli sebe da predstavlja kao lidera u regionu, jeste oblik artiljerijske pripreme za izbornu bitku.
„Prvu nogu", Dmitrija Medvedeva, Beograd će ugostiti u oktobru da zajedno ponovo oslobodimo Beograd od Nemaca, plus onih milijardu evra. Krajem godine i „druga noga" bi mogla da se pokaže: očekuje se sasvim izvesno ukidanje viznog režima za putovanja u zemlje EU.
Tadić je najavio da će se, krajem godine, na redovnom zasedanju Generalne skupštine UN, neformalno sresti s Barakom Obamom. A nekako baš u martu, aprilu i „četvrta noga" stupiće na srpsko tlo: vrlo je verovatno da će tada početi izgradnja „kineskog mosta" preko Dunava.
Otklonjena je, rekao bih, strpljivim diplomatskim radom, jednoznačnost u izbornom prizivanju spoljnih saveznika. To nije bio slučaj pred prošle izbore kad su naši više spavali u Moskvi nego kod kuće. To je tada bilo uzelo maha i na nivou stereotipa. Zvala me je koleginica iz Varšave i obratila mi se na ruskom jeziku. Slutim odakle su ljudi verovali da svi Srbi govore ruski.
Ali, Tadiću je jasno da bez „pete noge" ne bi smeo da se igra izbornom vatrom. Cela računica počiva na ideji da će se zauzdavanje svetske ekonomske krize, a za to verovanje postoje sada i opipljiviji dokazi od blagih nagoveštaja, preliti i na Srbiju.
Ukoliko se te prognoze ostvare, ovi što su sada na vlasti imali bi pet kečeva u rukama i ne vidim nijedan razlog da Boris Tadić, kao lider Demokratske stranke, ne isprovocira izbore koje bi, u slučaju da ih dobije, a po ovom scenariju šanse za to su realne, mogao da kapitalizuje formirajući vladu s manjim brojem koalicionih partnera, dakle stabilniju, politički jasnije profilisanu, i, u suštini, jeftiniju.
