Izvor: NoviMagazin.rs, 19.Jun.2020, 07:07
Dimitrije Boarov: Posle izbora
Ima mišljenja da predstojeći izbori ništa neće promeniti i da su oni samo predigra za predsedničke izbore u Srbiji za dve godine. To bi značilo da niko i ne razmišlja da rešava probleme države posle parlamentarnih i lokalnih izbora nego se uvek razmišlja samo o očuvanju vlasti odavde do večnosti. To će jednog trenutka dosaditi i građanima Srbije.
Ukoliko vladajuća politička koalicija doista uverljivo “obnovi” >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << mandat vlasti u Srbiji posle izbora 21. juna, suočiće se s nizom novih-starih problema i na nju će se sručiti velika odgovornost, koju više nikako neće moći da deli s “prethodnom vlašću”, a ni s nekom uticajnom opozicijom. Problem je što ta vlast, na čelu sa predsednikom države Aleksandrom Vučićem, zasad ne pokazuje da je svesna spomenute odgovornosti niti je u predizbornom razdoblju najavila neki ozbiljniji pristup novim i nužnim rešenjima u geopolitičkom pozicioniranju Srbije (u svetu koji se permanentno menja) i produbljenijim reformama sistema u državi, osim što spominje “podmlađivanje” svoje vladajuće ekipe (ma šta to značilo).
Ako ostavimo po strani pitanje zašto Srbija ni posle osam godina vladavine Vučićeve koalicije nije odmakla u razrešavanju svojih temeljnih ustavnih i spoljnopolitičkih “otvorenih dilema”, prvi problem je što se posle izbora nova-stara vlast mora posvetiti spasavanju svog gotovo jedinog uspeha u ekonomskoj politici – fiskalnoj konsolidaciji. Trenutno se čini da se problem državne likvidnosti može rešavati zajmovima, ali je neizvesno može li srpska privreda i u narednim godinama servisirati i otplatu starih i novih državnih obaveza, i ambicije državnog aparata da putem ekspanzivne javne potrošnje unapredi život u Srbiji. Kao što je korona-kriza pokazala koliko je finansijska stabilnost Srbije ranjiva, tako i produžavanje svetske recesije (s pratećim komplikacijama) može relativno brzo baciti jednu siromašnu, konzervativnu zemlju pred dublje izazove.
Ovog trenutka najviše zabrinutosti trebalo bi da izazove okolnost da vladajuća koalicija u predizbornoj kampanji ništa ne govori o “pravnoj državi” kao o svom cilju u političkoj perspektivi. To jest, “pravna država” je šifra za rehabilitaciju društvenih i državnih institucija, od predstavničkog doma, pa nadalje. Apsolutna personifikacija vladajuće koalicije u liku Aleksandra Vučića, koja je bila toliko vidljiva u predizbornoj kampanji, upućuje na zaključak da se ide logikom da nam ne treba pravna država kad imamo “pravednog predsednika”. To je demokratski ćorsokak. Evropske države koje su u njega zašle platile su i platiće veliku razvojnu cenu. Jer, nismo više u vremenima Bečkog kongresa (1814-1815), kada je internacionala imperatora delila evropsku pravdu, pa Srbija ne može računati da će je od nedaća spasti neke velike svetske sile.
Zatim, tu je i problem organizacije i strukture vlasti u samoj Srbiji. Dominacija izvršne vlasti u Srbiji i politički pritisak na sve institucije zakonodavne i sudske vlasti vidljiva je golim okom i nije samo “načelne prirode”. Na primer, problem što Republički geodetski zavod (RGZ) navodno ima oko 150.000 nerešenih slučajeva nije samo u tome što je pod stalnim spoljnim pritiscima (hajde da sada zaboravimo priče o korupciji) nego i u tome što odbija da sprovede i pravosnažne sudske odluke (navodno “nejasne”), što znači da se ovaj organ izvršne vlasti postavlja iznad sudske vlasti. Ovaj primer navodim samo zbog toga da podsetim da nije baš sve u goloj političkoj sferi nego da su u igri interesa državni organi i njihovi personali i te kako agilni akteri. To nema veze ni sa pravnom ni s liberalnom državom već sa aljkavom državom. Možemo li posle ovih izbora od “podmlađene ekipe” vladajuće koalicije i od novog sastava Narodne skupštine očekivati neke promene u sistemu podele vlasti? Gotovo niko o tome ne govori od vladajućih političara. Svi samo najavljuju investicije, puteve, pruge i mostove u budućnosti.
